"Priči nikad kraja": Mali odgovorio Nikeziću - Nemate baš nijedan rezultat sa kojim biste građanima izašli na oči, a kamoli na izbore

Ministar finansija, Siniša Mali odgovorio je na nove prozivke Dušana Nikezića.

Njegov odgovor prenosimo u celosti:

- Žali se Dušan Nikezić da mu niko dva dana već nije govorio o rezultatima ove vlasti. Deluje da mu nedostaje da čuje kako to izgleda kada državom upravljaju ljudi koji to znaju da rade. Istina je, Nikeziću, da bih o rezultatima ove vlasti mogao da Vam pričam dva dana bez prestanka, minimum, ali kada bismo samo pričali, kao što ste vi radili, sve ove rezultate ne bismo imali.

- Javni dug Srbije je stabilan, nerizičan, redovno se i bez ikakvih problema otplaćuje, hvala na interesovanju. U ovom trenutku iznosi 48,3 odsto BDP-a, što je najniži nivo zaduženosti u poslednjoj deceniji sa tendencijom smanjivanja od četiri godine u kontinuitetu. Daleko smo ispod mastrihtske crvene linije od 60 odsto a još dalje, Nikeziću, od proseka zaduženosti evrozone koja dostiže 90 odsto BDP-a.

- A pritom, sav novac se troši na kapitalne investicije i razvoj, ne na potrošnju. Da li je potrebno da osvežavamo pamćenje, pa da se setite perioda kada vam je bilo neophodno zaduživanje da biste penzionerima isplatili penzije? Niste imali ni 70 miliona evra na računu za osnovnu funkciju jedne države, da onima koji su vam dali svoj radni vek čekajući bolje godine, isplatite zasluženu penziju. Teško da ima veće sramote od toga za jednu državu. Vaše upravljanje javnim finansijama je zemlju ostavilo bez investitora, građane bez mogućnosti pristojnog života, a penzionere bez penzija.

- Danas prebrojavate šta se sve može kupiti, a zaboravljate da su ljudi u vaše vreme bili gladni jer ih je 500.000 ostalo bez posla, a oni „srećni“ koji su radili zarađivali su prosečno 330 evra.
Hoćete da uporedimo kako se živelo sa tih vaših 330 evra i kako se danas živi sa prosečnih 840? Hoćete da se podsetimo kako su penzioneri živeli sa prosečnih 200 evra, a da danas prosečno primaju 390 evra penzije i država im je jednokratnim isplatama pomagala da prebrode udare uvezene inflacije i efekata svih kriza koje su se u svetu desile samo u protekle četiri godine.
Ako ste već željni priča o rezultatima, hajde da pričamo i o tome da Srbija nikada u vreme đilasovskog upravljanja Beogadom i zemljom nije premašila magičnih milijardu evra stranih investicija, a da je danas rekorder u regionu sa 4,5 milijardi evra godišnjeg priliva.
Hajde da pričamo i o tome da je MMF pobegao iz Srbije glavom bez obzira u doba kada su vas imali za sagovornike preko puta stola, a da danas iz ove međunarodne finansijske institucije stižu pohvale Srbiji za načine upravljanja krizom i stabilizaciju javnih finansija.

- Danas su već „dosadne“ vesti o otvaranju fabrika, jer ih imamo svaki dan. Ali, jasno je da uspeh zemlje opozicija ne prašta.

- I odatle baš dolaze izlivi besa koje vidimo u Parlamentu jer nemate baš nijedan rezultat sa kojim biste građanima izašli na oči, a kamoli na izbore.

- Da ne zaboravimo – imate zato odličan rezultat poslovanja firme u vlasništvu Vašeg oca Zvonimira Nikezića, „Ces Mekon“. Podsetiću, kad već pričamo, to je u ono doba kada ste bili na sedam državnih funkcija istovremeno i dok ste isto toliko konsultantskih kompanija imali u svom vlasništvu. Odlično je to vreme bilo za Vas lično, razumem zašto se danas borite za povratak. Samo za konsultantske usluge je iz Agencije za privatizaciju Vašoj firmi isplaćeno skoro šest miliona evra, a poznate su i sve ostale višemilionske malverzacije u kojima ste učestvovali.
Kao krunu rezultata svakako ne smemo da izostavimo 619 miliona evra profita firmi Vašeg šefa, Dragana Đilasa. Tu su i podla preplaćivanja vrtića roditelja u Beogradu kojima je ova vlast vratila svaki dinar koji ste im nezakonito izvukli iz džepa.

- Tu su i katanci na fabrikama, kojih se jasno sećamo danas dok ih menjamo vrpcama za otvaranje novih postrojenja fabrika, koje nam donose nova radna mesta.

- Ima tu, Nikeziću puno, puno školskih primera šta nikako ne smete učiniti građanima svoje zemlje. Što bi se reklo, priči nikad kraja, ali, neko mora i da radi - poručio je minisar Mali.