Novi pakleni plan Britanca za Srbiju: Pojačati pritisak na Beograd i Vučića - potrebna i medijska operacija

Velika Britanija je donekle izgubila Zapadni Balkan iz vida u proteklim godinama, ali bi trebalo da pojača pritisak na Beograd i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saglasni su učesnici zasedanja Odbora za spoljne poslove britanskog parlamenta.

Uprkos navedenoj temi, svedočenje bivšeg generalnog sekretara NATO-a (1999-2003) Džordža Robertsona, bivšeg ambasadora Velike Britanije u BiH i na "Kosovu" Ijana Klifa, i profesora na Londonskom univerzitetskom koledžu Endija Hodžaja, skoro u potpunosti je bilo usredsređeno na Srbiju i KiM, ali i nezaobilaznu temu "ruskog uticaja".

Zasedanjem je predsedavala Ališa Kerns, čiji su antisrpski stavovi bili očigledni u načinu na koji je postavljala pitanja, a u okviru kojih bi često pozivala na oštriji odnos prema Srbiji i implicirala umešanost Beograda u incident u Banjskoj.

Govornici su bili saglasni da Velika Britanija mora pojačati svoje prisustvo u regionu, posebno po pitanju medija, prenosi RT Balkan.

- Britanski savet i Bi-Bi-Si (su) dve agencije koje poseduje i kontroliše ova zemlja, i koje imaju ogroman uticaj, pogotovo u tim regionima, a sada možete pojačati njihov učinak društvenim mrežama - ocenili su oni, saglasivši se da bi britansku medijsku operaciju u zemlji trebalo pojačati.

Klif i Robertson ističu da bi trebalo pojačati saradnju sa NVO i opozicijom u Republici Srpskoj i među Srbima na KiM, a pogotovo sa potonjima zbog predstojećih izbora na "Kosovu", istakao je Klif.

Na pitanje koliko ozbiljno bi London trebalo da shvati "pretnju od sve bližih vojno-industrijskih veza (Srbije) sa Rusijom", Robertson odgovara da je treba shvatiti "veoma, veoma ozbiljno".

- Nisam siguran da Rusija trenutno ima kapaciteta da učini mnogo toga u okviru te veze, ali oni jesu tamo, i oni su uticajni. Jedna od slabosti koje imamo na Zapadu je što je naše oružje toliko sofisticirano da ne smemo deliti tu tehnologiju, ali i toliko skupo da niko ne može priuštiti da je kupi - rekao je bivši generalni sekretar NATO-a.

Kako kaže, pokazati da je Velika Britanija zainteresovana za region je posebno važno zbog "ruskog i kineskog uticaja".

Članovi odbora, ali i učesnici koji su svedočili, u više su navrata protivrečili jedni drugima (ali u pojedinim slučajevima i sebi) tvrdeći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić čvrsto na strani Rusije, odnosno da balansira između odnosa sa Istokom i Zapadom zarad "svojih interesa".

Komentarišući nepoznati sporazum koji su navodno skoro potpisali predsednici Vučić i Putin, Hodžaj kaže da Vučić njega koristi kako bi "Zapadu zapretio sa: 'Baš nas briga, ostaćemo pri našim najbližim saveznicima'".

Iako je Robertson jedini imao obraza da na početku svedočenja kaže da može biti pristrasan zato što je pokrovitelj novoosnovane lobističke grupe "Laburističkih prijatelja Kosova", očigledno je da su svi učesnici na strani Prištine.

Tako je Ališa Kerns u svom pitanju konstatovala da u svojim osudama Kurtija kao nepouzdanog partnera EU i SAD pokazuju element "ličnog".

- SAD su uvek sumnjale u Kurtija, bila je ta ideja u periodu odmah posle (jednostranog) proglašenja nezavisnosti da se Kurti snažno zalaže za uniju s Albanijom zbog stvari koje je tada govorio, da je on socijalista koji neće privatizaciju - kaže Klif.

On dodaje da se promena u Kurtijevom "realizmu" vidi u odluci Prištine da se konačno uknjiži zemljište manastira Dečani na osnovu odluke tzv. ustavnog suda "Kosova", donesene pre nekoliko godina, te da bi Kurti taj ustupak mogao da iskoristi za traženje članstva u Savetu Evrope.

Ono šta Velika Britanija može da učini po pitanju pristupa EU i SAD Kurtiju jeste da "ulijemo našim partnerima poverenje (u Kurtijevu vladu) dok na nju primenjujemo pritisak po pitanjima poput ZSO."