Želeli bismo da slavimo u miru! Porodica Đokić iz Severne Mitrovice: Bez obzira na nemaštinu, Vaskrs dočekujemo kako tradicija i običaji nalažu

Porodica Đokić, koja je početkom rata 1999. godine izbegla iz Šipolja nadomak Južne Mitrovice, svoj novi život započela je u Severnoj Mitrovici. Petar i Dosta su sa dve ćerke i sinom ostali na Kosmetu. Iako žive od Petrove penzije i Dostine socijalne pomoći Vaskrs će, kako kažu, dočekati onako kako tradicija i običaji nalažu.

Petar Đokić kaže da se, zbog malih primanja i situacije koja je nametnuta ukidanjem dinara na Kosovu, teško snalaze, ali da se dovijaju koliko mogu da Vaskrs dočekaju kako dolikuje.

"Kupio sam jaja, piće, salate. Ako dođe neko od rodbine, sestra ili neko od prijatelja... Ali, nije kao pre, tada nam je bilo lakše. Ranije smo slavili kako dolikuje dok smo, pre rata, živeli u Šipolju. Odatle smo izbegli najpre u Banjsku. Kasnije sam od Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica dobio ovaj stan u Bošnjačkoj mahali. Pomogli su mi šurak i sestra da ovo sredim. Sada se teže slavi, ko ima veću penziju mora da ide u Rašku, meni je mala penzija, ali opet moram da čekam pa da podižem ovde 10.000 dinara, pa sutradan opet da idem da čekam", priča Đokić za Kosovo onlajn.

Zabrana uvoza robe iz Srbije se, prema rečima Đokića, primećuje na svakom koraku, a nedostatak proizvoda predstavlja probleme i Srbima i Albancima, jer su to kvalitetni proizvodi.

"Nema ništa srpsko. Ima makedonske, crnogorske i albanske robe. Jaja koja smo kupili su iz Albanije. Nedostaju srpski proizvodi, oni su kvalitetniji i ukusniji. Kad idem za Srbiju kupujem mleko koje je belo, dok je ovo koje kupujemo ovde žuto. I Albanci su kupovali srpsku robu i bili su zahvalni zbog kvaliteta", kaže Petar.

Pored teške situacije sa dinarom, navodi da je mir najveća njegova i želja svih Srba na Kosmetu.

"Želeo bih da slavim na miru, da mozak ne razmišlja stalno o lošoj situaciji i strahu, da se slavi kao nekada, da možemo da se krećemo slobodno, da spavamo na miru. Sada kao da spavamo sa neprijateljem, stalno smo na nekom oprezu, uvek moraš da osmatraš šta se dešava na Kosovu, to je najveći problem", ističe on.

Đokić se priseća kako se nekada slavilo i priznaje da mu to mnogo nedostaje.

"Nema više slavlja i pesme kao nekada... Kada sam bio mali, išli smo od kuće do kuće, pevali smo, jaja su nam davali, išli smo na porodične ručkove. Tako je bilo i za Božić. Toga sada više nema. Sada i kad se okupimo, sve je kratko i sve se brzo završava", rekao je Petar Đokić.