'Svedoci smo mnogih užasa' - Svetlanina ispovest: Videla sam kako muče mog strica, ostavljaju ga da se bori za život!

U Njujorku se danas, u organizaciji Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama, održava panel diskusija „Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koje treba čuti“- svedočanstva svedoka i žrtava rata u BiH. Nakon Dušanke Stanić i njena sestra Svetlana, koje je takođe bila zatvorena u koncetracionim logorima, svedočila je o svom iskustvu.

- Tokom rata sam imala šest godina. Kada je rat počeo bio je strah, agonija i muka. To je bilo moje detinjstvo. Svedoci smo mnogih užasa. Boravak u logoru je uticalo ne samo na naše detinjstvo već i na nas kao na odrasle osobe. Podeliću sa vama dan koji je urezan u moje sećanje. Selo u kome smo bili u koncentracionom logoru, išla sam od rođaka do kuće u kojoj smo živeli. Pitala sam se šta se desilo i gde su svi, a onda sam shvatila da je grupa vojnika ušla u selo. Bila sam preplašena i sama. Otišla sam i sakrila se u neko žbunje u nadi da me nisu videli. Shvatila sam da nisam čula da dolaze. Videla sam kako muče mog strica, kako ga prebijaju i ostavljaju na zemlju da se bori za život. Bila sam preplašena, ali sam čekala dok svi nisu otišli. Kada sam mislila da je bezbedno otišla sam do kuće. Kada sam došla nikog nije bilo tamo. Kucala sam na vrata, a niko mi nije otvarao. Razlog zbog kog mi nisu otvorili vrata bio je taj što su mislili da su vojnici i da ponovo dolaze da nas maltretiraju. Ova sećanja su i danas samnom, 30 godina - rekla je Svetlana.