Vesić na Forumu u Trstu pozvao italijanske kompanije da se uključe u infrastrukturne projekte u Srbiji (FOTO)

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji u Trstu učestvuje na Privrednom forumu Srbija-Italija, pozvao je je italijanske kompanije da se jave na tendere i uključe se u projekte obnove i izgradnje saobraćajne infrastrukture u Srbiji, ističući da se naša zemlja ubrzano razvija i da je pravo mesto za investiranje.

Na okruglom stolu "Infrastruktura – održivost i inovacija", Vesić je predstavio najznačajnije projekte koji se rade ili se njihoh početak uskoro očekuje, kao i najvažnije rezultate srpske ekonomije, koji poslednjih godina beleži kontinuirani rast.

Ukazujući da je upravo Trst simbol srpsko-italijanskog prijateljstva, Vesić je istakao da je Srbija prošle godine u oblast infrastrukture, iz republičkog budžeta uložila 3,8 milijardi evra, a ove godine četiri milijarde evra, po čemu je lider na Zapadnom Balkanu.

Foto: mgsi

"Učešće fiksnih investicija u nominalnom iznosu BDP u 2023. godini je bilo veće od 23 odsto, od čega je sedam odsto nivo državnih investicija. Posebno smo zadovoljni sto imamo najveći priliv stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu, veći od svih drugih zemalja regiona zajedno", rekao je ministar.

Izneo je podatak da je kumulativni rast BDP-a od 2000. do 2023. godine iznosio ukupno 12 odsto, dok je samo prošle godine, prema procenama RZS, taj rast iznosio 2,5 odsto.
Otuda i očekivanja da Srbija ove godine ima rast BDP-a d 3,4 odsto, dok su procene rasta MMF-a za 2025. i 2026. godine izmedju 4 i 5 odsto godišnje, dodao je Vesić.

"Ukupan BDP Srbije iznosi 69,5 milijardi evra, a sve druge zemlje Zapadnog Balkana ukupno imaju BDP od 67 milijardi evra. Plan je da do 2027. godine naš BDP vredi 100 milijardi evra. Čak 63 odsto svih stranih direktnih invescitija na Zapadnom Balkanu dolazi u Srbiju. U 2022. godini ukupan iznos investicija u Srbiji je bio 4,4 milijarde evra, u 2023. - 4,5 milijardi evra, a ove godine očekujemo još veći priliv", rekao je Vesić.

Preneo je da je Srbija lane izmenila neke od važnih zakona, uvodeći u propise upravo princip odrzivosti, koji je postao osnovs kada je u pitanju i građevinska industrija.

Tako će se od 2028. svi građevinski projekti u Srbiji raditi u BIM tehnologiji, a od 2026. važiće princip koji podrazumeva da se svima koji rade prema principima zelene gradnje omogući povrat doprinosa za građevinsko zemljište u iznosu od 10 odsto, dok će svi koji grade više od 10.000 kvadrata morati da grade prema principima zelene gradnje.

"Tako podstičemo ekološke materijale, gradnju koja je zasnovana na održivosti i zaštiti životne sredine", podvukao je ministar.

Dodao je da je Ministarstvo na čijem je čelu posebnu pažnju posvećuje elektromobilnosti, pa je zakon predvideo da pri izgradnji rezidencijalnih ili stambenih objekata, obavezno bude obezbeđen određen broj mesta za elektropunjače. 
Posebno je naveo da će, nakon završenog tendera na autoputevima i brzim saobraćajnicama biti postavljeno 320 elektropunjača, a da su taj posao dobile srpska kompanija "Itech" u saradnji sa tri italijanske kompanije.

Podsetio je i da je obaveza da pumpe na četiri mesta za gorivo imaju jedan elektropunjač.

Uvedena je i obaveza da se poseduje sertifikat o energetskim svojstvima zgrada, što znači da u narednih 10 godina neće biti kupoprodaje bez energetskih pasoša, što je trend i u Evropi. Vesić je istakao da je Srbija poseban akcenat stavila na izgradnju pruga.

"Sada imamo 76 km brzih pruga, do kraja godine pustićemo u saobraćaj još 108 kilometara brze pruge prema Mađarskoj. Očekujemo da raspišemo tender za izgradnju 230 kilometara brze pruge Beograd - Niš i pozivamo vas da na njemu učestvujete. Očekujemo da tokom juna raspišemo tender za pretkvalifikaciju, a tokom juna će u PKS biti organizovan sastanak za sve evropske kompanije koje su zainteresovane da ucestvuju u izgradnji. Dođite, učestvujte", pozvao ih je ministar Vesić.
Dodao je da Srbija sa EU nastavlja sa izgradnjom novih 135 kilometara pruge prema Severnoj Makedoniji, kao i da je sa vladom Grčke dogovorena gradnja pruge od Soluna do Skoplja. To znači da će u narednih 10-ak godina, kada projekat bude gotov, jedna od najbržih pruga u Evropi biti upravo ona između Budimpešte i Atine, duga 1.521 kilometar.

"Pored toga, radimo pruge prema susedima, očekujemo da sa EU uskoro raspišemo tender za obnovu pruge prema Crnoj Gori, gradimo prugu Beograd - Sarajevo, kao što ćemo graditi prugu prema Rumuniji. Italijanske kompanije koje imaju iskustva sa izvođenjem radova na železnici mogu da dođu do tih poslova", ukazao im je Vesić.

Naveo je i da u okviru projekta "Zaplovimo Srbijom", sledi nekoliko projekata obnove i izgradnje luka, gde takođe postoji prostor za italijanske kompanije.

Naveo je da će ove godine u Srbiji biti završeno 166 km auto-puteva i brzih saobraćajnica a do 2026. i novih 487 kilometara.
"Sada imamo oko 1.000 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a posebno radimo na tome da to budu pametni putevi. Imamo ideju da postavimo solarne panele duz auto-puteva, da počnemo da proizvodimo struju na putevima i prugama", dodao je Vesić.

Istakao je da se Srbija ubrzano razvija, jer se vlada opredelila da više ulaže u infrastrukturu, kako bi privreda bolje radila.

"Očekujemo da zaista veliki broj italijanskih kompanija dođe da radi na našim novim projektima. Dobrodošli ste u Srbiju, imate dobar imidž u Srbiji. Italijanski privrednici su navikli da rade sa srpskim kompanijama. Potpuno smo otvoreni za saradnju i zato vas pozivam da dođete u Srbiju, da se prijavite na tendere i da date doprinos razvoju naše zemlje", poručio im je ministar Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.