Bondarenko o sramnoj rezoluciji o Srebrenici: Ovo je jasan dokaz kako Zapad pokušava da kazni one koji vode politiku koja im se ne sviđa!

Ruski politikolog Oleg Bondarenko smatra da je rezolucija o Srebrenici koju je usvojila Generalna skupština UN jasan dokaz kako Zapad pokušava da kazni one koji vode politiku koja im se ne sviđa!

Rezolucija o Srebrenici, koja je usvojena na Generalnoj skupštini UN, u suštini je još jedan jasan dokaz kako Zapad ne okleva da prekroji istoriju i kazni one koji pokušavaju da vode nezavisnu, a samim tim i neprihvatljivu politiku.

Ovo mišljenje je u razgovoru za jedan ruski medij izneo glavni urednik projekta Balkanist.ru Oleg Bondarenko.

U znak protesta u Srbiji je organizovan skup automobila. Ljudi jasno stavljaju do znanja da je njihovo optuživanje za genocid neprihvatljivo, ali bi usvajanje takve rezolucije moglo da nanese udarac ugledu UN.

Dokument je usvojen, uprkos činjenici da je bilo više onih koji su bili protiv i uzdržanih nego onih koji su glasali za. A evo i reakcije Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić prebacuje državnu zastavu preko ramena i ostaje da je nosi, odbijajući zahteve bezbednosnih zvaničnika UN da je uklone. Stav Beograda: dokument će pogoršati situaciju u regionu.

Nacrt rezolucije dali su na razmatranje predstavnici Ruande i Nemačke. U dokumentu, koji se zove „Međunarodni dan sećanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“, predlaže se da se negiranje genocida nedvosmisleno osudi na događaj od pre skoro trideset godina i da se upravo ovaj „dan sećanja i razmišljanja“ fiksira na kalendar 11. jula.

Odgovorni za genocid, prema rezultatima glasanja, su Beograd i Banja Luka. Srbi se sa ovim ne slažu. Vlasti Republike Srpske već su dale inicijativu za odgovor i ponudiće zvaničnom Sarajevu nacrt sporazuma o mirnom razgraničenju Bosne i Hercegovine.

Među zemljama koje su glasale protiv projekta su Rusija, Kina i Mađarska. Inače, upravo je Rusija 2015. godine stavila veto na rezoluciju SB UN o događajima u Srebrenici. I danas naša zemlja ponovo upozorava na reakciju koja može uslediti nakon odluke Generalne skupštine.

Srbi ne poriču da se tragedija zaista dogodila u Srebrenici 1995. godine, ali se ne slažu sa pojmom “genocid” i kategorički ga negiraju.

Prema podacima Haškog tribunala, u julu 1995. godine u Srebrenici je ubijeno 8 hiljada bosanskih Muslimana, od kojih su većina navodno bili civili. Međutim, neki stručnjaci smatraju da su ovi podaci precenjeni. Haški tribunal je ignorisao ubistva Srba u okolini Srebrenice od 92. do 95. godine. Milorad Dodik se već prisetio ubistva 3 hiljade bosanskih Srba iste godine.

Aleksandar Vučić je ranije rekao da Srbija neće zaboraviti glasanje Rusije protiv rezolucije o Srebrenici. Predsednik Srbije je zahvalio Kini, Rusiji, Mađarskoj i Emiratima na glasovima protiv rezolucije o Srebrenici.