Siniša Mali: Obnovljivi izvori energije u deset toplana u Srbiji

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali i ministarka rudarstva i energegike Dubravka Đedović Handanović potpisali su danas ugovore i sporazume kojima se zaokružuje finansiranje za sprovođenje novog programa sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) vrednog 40,5 miliona evra, kojim se uvode obnovljivi izvori energije u 10 toplana u Srbiji.

Ugovor o zajmu EBRD vredan 30 miliona evra sa predsednicom EBRD Odil Reno-Baso, potpisao je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, dok je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala sporazume o donacijama Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO) u iznosu od 4,5 miliona evra i Evropske unije u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) vredan tri miliona evra. Zajedno sa ranije potpisanim sporazumom o bespovratnim sredstvima SECO vrednim tri miliona evra, obezbeđeno je svih 40,5 miliona evra za realizaciju projekta. 

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali rekao je da je potpisivanje ugovora sa EBRD za Republiku Srbiju izuzetno važno jer na taj način doprinosimo zdravijoj životnoj sredini kroz poboljšanje kvaliteta vazduha, korišćenju obnovljivih izvora energije u proizvodnji toplotne energije i povećanju energetske efikasnosti.

„U narednom periodu nastavljamo da ulažemo u sektor energetike, gde realizujemo zaista velike investicije predviđene programom „Skok u budućnost – Srbija 2027“,  a čime osiguravamo sigurnost snabdevanja i pratimo ubrzani razvoj naše privrede. Takođe, ulaganja u zdraviju životnu sredinu, koja direktno doprinose poboljšanju kvaliteta života naših građana, ostaju na vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije i zato ćemo nastaviti sa investicijama i u toj oblasti“, rekao je Mali. 

 

Đedović Handanović je rekla da je EBRD jedan od najvažnijih partnera Srbije u energetskoj tranziciji i da se od danas saradnja sa tom institucijom u oblasti OIE proširuje i na oblast daljinskog grejanja.

„Ako želimo da imamo održivu energetiku i manje zagađenja, nije dovoljno da samo proizvodnja električne energije bude iz čistih izvora, jednako je važno da ulažemo i u modernizaciju toplana i da ulažemo u čistije izvore toplotne energije što ovim projektom i postižemo. U prethodnom periodu radili smo na uvođenju biomase u sisteme daljinskog grejanja, dok će kroz ovaj projekat toplane u Srbiji početi da koriste i solarne kolektore, toplotne pumpe, otpadnu toplotu, geotermalne izvore, uz prateću modernizaciju toplovodne mreže“, rekla je ministarka.

Projekat će se sprovoditi u 10 lokalnih samouprava: Bečeju, Bogatiću, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Nišu, Pančevu, Paraćinu i Vršcu. 

„Primera radi, u Bogatiću će se umesto kotlarnice na ugalj preći na korišćenje geotermalne energije. U Novom Pazaru umesto uglja uvodi se toplotna pumpa koja koristi otpadnu toplotu iz vodovoda. U Kruševcu toplotna pumpa će omogućiti da se otpadna toplota iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda iskoristi u sistemu daljinskog grejanja. Realizacijom svih planiranih projekata proizvodnja toplotne energije iz OIE u Srbiji biće udvostručena, uz značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije ugljen-dioksida“, rekla je Đedović Handanović.

Predsednica EBRD, Odil Reno-Baso, istakle je projekat ima za cilj transformaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji. „S obzirom na trenutnu zavisnost sistema daljinskog grejanja u Srbiji od fosilnih goriva i njihovu značajnu energetsku neefikasnost, ovaj projekat označava prekretnicu u poboljšanju kvaliteta životne sredine i povecćanju energetske bezbednosti Srbije. Pored toga, lokalne zajednice će u mnogome unaprediti kvalitet života, naročito u zimskim mesecima kada je zagađenje vazduha usled korišćenja fosilnih goriva izuzetno veliko“, navela je ona.

Ukupna vrednost projekta „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji – Faza 1” iznosi 40,5 miliona evra, od čega 10,5 miliona evra čine bespovratna sredstva.

Potpisivanju su prisustvovali predstavnica Delegacije EU Elvira Angulo Rodrigez, ambasador Švajcarske Konfederacije u Republici Srbiji Urs Šmid, kao i ambasador Republike Austrije u Republici Srbiji Kristijan Ebner.

Takođe, tokom posete predsednice EBRD Srbiji, potpisan je i Sporazum o donaciji između Ministarstva rudarstva i energetike i EBRD o tehničkoj pomoći Upravi za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti. 

„Donacija od 2,35 miliona evra, koju je obezbedila EU biće iskorišćena za povećanje kapaciteta Uprave koja sprovodi Program dodele subvencija za energetsku sanaciju javnih objekata u Republici Srbiji, a ima i važnu ulogu u podršci građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima. Uz podršku Uprave dodeljene su subvencije za više od 30.000 domaćinstava, a sanirano je i 165 objekata od javnog značaja. Samo prošle godine subvencionisali smo sanaciju 21 škole, vrtića, kulturnih centara u isto toliko gradova i opština. Ove godine smo dobili dvostruko veći broj prijava za javne objekte, tačnije ukupno 48 prijava, budući da su u budžetu Republike Srbije za ove namene obezbeđena dva puta veća sredstva“, navela je ministarka.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.