Na ovo je Vučić upozoravao, a opozicija se smejala: Evropa poziva građane da prave zalihe hrane i vode, strahuju od sukoba i rata

Dok je "prepametna" beogradska opozicija i lažna elita ismevala predsednika Srbije Aleksandra Vučića kad je još pre nekoliko godina upozoravao da je potrebno praviti zalihe hrane, Evropa sada otvoreno poziva da građani rezerve za nekoliko dana naprave, a dato je i detaljno uputstvo šta bi te rezerve trebalo da sadrže, koliko hrane i vode.

Kako piše hrvatski "Večernji", opasnosti vrebaju sa svih strana. Rečima Džima Mrisona: “Budućnost je nesigurna, a kraj uvek blizu.” Stoga poručuju: “Pripremite se”!

Svako domaćinstvo mora po osobi da ima rezerve hrane i vode za najmanje tri dana: 10 litara vode, dva velika paketa trajnih pekarskih proizvoda – tortilje su izvrstan izbor, tri limenke gotove hrane, suvog ili konzerviranog voća, nekoliko paketa orašastih plodova, nekoliko tegli pekmeza i marmelada, osnovnih lekova, pribora za prvu pomoć. Potrebni su i peć za granje na drva, plinsko kuvalo, sveće, baterije. Šibice ili upaljači, pokrivači i vreće za spavanje, topla odeća, radio na baterije, napunjeni punjači baterija, vlažne maramice i dezinficijens, papirnati ručnici i toaletni papir. Gotovina. Čokolada. I tablete joda. I verovatno cela soba u kući ili stanu da se sve to spremi.

Foto: Foto: Printscreen

Ovaj popis zaliha okosnica je, a nacionalne liste mrvicu variraju u tome, na primer, hoće li biti više suvog ili pak konzerviranog voća, te one trebaju pomoći Evropljanima da izdrže prvi talas ozbiljnog napada i odsečenosti od ostatka sveta.

I ne, nije reč o uputstvima iz doba Drugog svetskog ili hladnog rata, već su to popisi koje evropske vlade u zadnje vreme šalju svojim građanima.

Otpornost je reč i pojam koji se počeo da se koristi širom Evrope, i šire, posebno nakon krize s COVID-19, a danas je, uz rat u Ukrajini i odnose s Rusijom, ključna tačka evropskih i nacionalnih planova, nešto kao što je pre toga bila “održivost”. Koncept otpornosti, kako ga sad vide širom Evrope, spaja dve komponente – onu na nivou države ili šire, Evrope, i onu na individualnom nivou.

- Nema otpornog društva bez otpornog pojedinca - mantra je u doba kad je u katalogu svake države oko stotinu ugroženih, od poplava, preko kibernetičkih napada, pandemija, do vrlo jasno naznačene mogućnosti katastrofalnog rata.

Nedavno je Britancima prezentovan projekat pod nazivom “Pripremite se” s detaljnim planom o samoodrživosti u dužim kriznim situacijama i zahtevom da svako napravi plan delovanja u takvim uslovima.

- Britanija je već izvela vežbu po scenarijumu velike vulkanske erupcije na Islandu, kada oblaci sumpor-dioksida u potpunosti prekriju područje u kome živi oko devet miliona ljudi. Ukoliko nova vlast ne odustane od ovoga, uskoro će biti sprovedena velika simulacija nove pandemije u kojoj će biti uključene desetine hiljada ljudi iz javnog sektora.

- Više od tri četvrtine evropskih zemalja potrošiće više na vojsku 2023. nego ikada ranije u merenjima, a to je povezano sa činjenicom da Evropa, inače najmirniji region na svetu, strahuje od mogućeg širenja rata u Ukrajini.

Stav da se Evropa mora pripremiti za rat nakon 75 uglavnom mirnih godina nakon Drugog svetskog rata polako postaje status quo u mnogim zemljama, u senci događaja u Ukrajini, ponovljeno je i na samitu NATO-a.

Hrvatska je tako najavila ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, a o tome se govori i u Nemačkoj. Istovremeno, Danska – država s obaveznim vojnim rokom – planira da plaća i žene, koje su do sad mogle da služe, ali na dobrovoljnoj osnovi.

I dok se Evropa sprema za naredni period strahujući od širenja rata i sukoba, podsećamo da je Vučić odavno upozoravao na takav scenario i pozivao da se pune rezerve Srbije.

Opozicija se smejala, ali da li će nastaviti da "pametuje" nakon što je cela Evropa shvatila da nastupa vreme na koje je Vučić upozoravao, ostaje da se vidi..

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.