Đurić: Članstvo u EU prioritet, neophodno nastaviti dijalog uz posredovanje EU

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je članstvo u EU strateško opredeljenje Srbije i da će naša zemlja biti spremna da postane deo EU do 2027. godine.

On je naveo i da nova vlada nastavlja sa svojom agendom, a da je prioritet u spoljnoj politici konsolidacija postojećih odnosa i izgradnja novih, na svim meridijanima.

"Naše strateško pozicioniranje i put kojim smo išli nekoliko godina je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Srbija će do 2027. godine završiti sve suštinske reforme, političke, institucionalne, ekonomske i pravne i biće spremna da postane deo evropske porodice“, rekao je u intervjuu italijanskoj agenciji Nova šef srpske diplomatije.

Upozorio je, međutim, da punopravno članstvo takođe podrazumeva "potpun i jednak pristup izbornim pravima i procesima donošenja odluka", kao i zajedničke dužnosti i odgovornosti.

Đurić je, istovremeno, izrazio nadu da će se proces proširenja EU na Zapadni Balkan vratiti u centar pažnje evropskih institucija.

"Moram da ponovim da Srbija neće biti jedina koja će imati koristi od članstva u EU. Sama Unija će jačati, jer će imati dodatnu ekonomiju, stabilnu i brzo rastuću ekonomiju”, naglasio je on, dodajući da će EU u Srbiji dobiti i stratešku poziciju koju naša zemlja zauzima u jugoistočnom kvadrantu Evrope.

On je dodao da se Srbija  može pohvaliti prijateljstvima koja datiraju još iz vremena Pokreta nesvrstanih, sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike što će takođe  predstavljati snažan doprinos sa naše strane ka EU. 

Upravo neka od "istorijskih prijateljstava” trenutno predstavljaju tačku trvenja između Beograda i Brisela kao što je odbijanje uvođenja sankcija Rusiji, navodi agencija Nova.
Ministar Đurić je odgovorio na to podsećajući da je Srbija od početka rata u Ukrajini glasala za sve rezolucije UN u korist teritorijalnog integriteta Kijeva.

"Srbija je posvećena miru i prekidu vatre. Pokušavamo da izrazimo solidarnost sa ukrajinskim narodom: dobro razumemo njihovu patnju, jer smo i mi, 90-ih godina prošlog veka, morali da se suočimo sa teškim vremenima. Želeo bih da istaknem da 93 odsto sve pomoći koja se sa Zapadnog Balkana šalje Ukrajini dolazi iz Srbije”, istakao je on, dodajući da je Ukrajina za nas prijateljska zemlja, koja poštuje naš teritorijalni integritet i naš nacionalni suverenitet.

Đurić je naveo da zbog naših specifičnosti po ovom pitanju Srbija nema istu spoljnu politiku kao druge zemlje članice EU.

“Srbija se može pohvaliti tradicionalno dobrim i prijateljskim odnosima sa obe zemlje uključene u sukob. Rusija ne samo da nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, već podržava stav Srbije po nekoliko drugih pitanja. Srbija će iskoristiti svaku priliku da pozove na mir, nadajući se da će se oružani sukob što pre okončati“, istakao je on.

Šef srpske diplomatije istakao je takođe da  Srbija "pažljivo prati” rezultate izbora koji su upravo održani u EU, napominjući kako je novi sastav Evropskog parlamenta „svakako prilika za izgradnju "nova mreža prijatelja”.

Kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, Đurić je rekao da je neophodan nastavak dijalog a Beograda i Prištine uz posredovanje EU. On je dodao i da nova Komisija "mora da donese pažljivu i mudru odluku" o tome kako namerava da u budućnosti pristupi dijalogu .

"Treba da odluče da li će to direktno voditi neko poput nove visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaje Kalas ili će biti imenovan novi specijalni predstavnik koji ima stvarnu podršku i snažan mandat članica", zaključio je Đurić.

Govoreći o odnosima Srbije i Italije, ministar Đurić je podsetio da ove godine dve zemlje obeležavaju „dve važne godišnjice“, 145 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa i 15 godina od potpisivanja Strateškog partnerstva, "prvog bliskog sporazuma Srbije i zemlje EU“.

"Koliko su Srbija i Italija važne jedna za drugu potvrđuje i činjenica da su pre samo nekoliko dana u Srbiji, u Kragujevcu i Nišu, svečano otvorene dve italijanske investicije“, kazao je Đurić, pominjući početak izgradnje fabrike Ariston u Niš i puštanje u rad nove proizvodne linije Stellantis u kragujevačkom pogonu.

On je dodao da je Italija  među glavnim investitorima i među najvećim poslodavcima u Srbiji, kao i da će odnosi  biti dodatno ojačani međuvladinom sednicom "do kraja godine".