Popović upozorava: Hapšenja u Kosovskom Pomoravlju pritisak na Srbe u cilju zastrašivanja i raseljavanja!

Hapšenje petorice Srba koje se juče odigralo u ranim jutarnjim satima pokazuje da Privremene institucije samouprave vrše veliki pritisak na srpsku zajednicu u Kosovskom Pomoravlju u cilju zastrašivanja i njihovog raseljavanja, kaže pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Igor Popović.

- Hapšenje gospodina Dragana Cvetkovića, Dragana Ničića, Miloša Šošića i Slobodana Jevtića iz Pasjana i gospodina Nenada Stojanovića iz Bosca, tako što im je policija upala u kuće u ranim jutarnjim satima i u ukućane uperila automatsko oružje, pokazuje da je cilj još jedan politički pritisak na Srbe, posebno u Kosovskom Pomoravlju - navodi Popović za "Kosovo onlajn".

Dodaje da je Kosovsko Pomoravlje dosad bilo pošteđeno masovnih hapšenja kakva su se dešavala na severu i u centralnom tzv. Kosovu.

- Međutim, vidimo da režim u Prištini periodično vrši pritisak čas na jednu, čas na drugu srpsku sredinu da bi ravnomerno izvršila teror nad srpskom zajednicom na Kosovo i Metohiji u cilju njihovog iseljavanja i zastrašivanja - kaže Popović. 

Takođe, ocenjuje naš sagovornik, hapšenje pokazuje da Kurtijev režim nastoji da u predizbornoj kampanji pritiska srpsku zajednicu.

- Želi da osvoji poene kod nacionalističkih birača i da pokaže kako se on obračunao sa Srbima da bi prikrio sve probleme koje režim u Prištini ima vezano za iseljavanje stanovništva, za nedostatak ekonomije i uopšte bilo kakvu perspektivu tog režima. Nažalost, Srbi su kolaterna žrtva tog pritiska i to pokazuje i jučerašnje hapšenje - izričit je Popović.

Podseća da je Srbima ekspresno nakon hapšenja određen pritvor do 30 dana.

- To sa ranijim uhapšenim licima sa severa Kosova i Metohije i centralnog Kosova, sa policijskim istragama i pritiscima u Štrpcu pokazuje kontinuitet terora nad Srbima na Kosovu i Metohiji - dodaje on.

Naglašava da će se Kancelarija za KiM obratiti predstavnicama međunarodnih misija na Kosovo i Metohiji, zemljama Kvinte, ambasadama...

- I prilikom ranijih hapšenja tražili smo intervenciju, tražili smo pre svega od tih misija koje su uspostavile svoje delovanje na Kosovo i Metohiji sa mandatom da se uspostavi vladavina prava, sa mandatom da se štite ljudska prava. Apelujemo na njih da vrše svoj mandat. Bojim se da do sada to nije imalo nekog većeg efekta, jer se pre svega tu opet meša politika. Oni se boje da se zamere albanskoj političkoj zajednici, boje se da intervenišu, pravdaju to nekakvom nezavisnošću sudskih postupaka prištinskih institucija - kaže Popović.

S druge strane, ocenjuje da su prištinske institucije “u stvari samo jedan instrument u cilju etničkog čišćenja” i da one pre svega sprovode politiku režima Aljbina Kurtija.

- Mi ćemo tražiti i od zemalja Kvinte da se umešaju njihove diplomate, da bi izvršili neophodan pritisak na Prištinu da se naši ljudi oslobode, da se brane sa slobode. Hapsiti ljude 25 godina posle rata, ljude koji sve vreme žive na Kosovo i Metohiji, koji su ostali tamo da žive, u Kosovskom Pomoravlju gde i nije bilo oružanih sukoba te 1998. i 1999, da se ti ljudi hapse, ljudi domaćini, ljudi preko 50 godina i bolesni ljudi kao što je Dragan Cvetković, koji je 90 odsto invalid... Da se oni hapse, da se izvode pred porodicom i šalju u zatvor u Podujevu u Grdovac, to je pre svega veliki pritisak na Srbe na Kosovo i Metohiji - navodi on.

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM naglašava da će kao i uvek uhapšenima pružiti pravnu, finansijsku, logističku i svu drugu moguću pomoć.

 - Obratićemo se svakom, nastavićemo da pomažemo tim ljudima da se pre svega naša zajednica dole održi, posebno Kosovsko Pomoravlje. Nadamo se da će pritisak uroditi plodom i da će se ljudi naći na slobodi - kaže Popović. 

Podvlači da ako Priština želi da istraži ratne zločine, pre svega treba da istraži zločine nad Srbima, posebno nerešene zločine u Kosovskom Pomoravlju.

- Ko je napadao Srbe u Cernici? Imali smo četvrogodišnjeg dečaka koji je ubijen u maju 2000. godine ispred prodavice u Cernici. Imali smo više terorističkih napada i više žrtava u samoj toj mučeničkoj Cernici. Imali smo žrtve Livadskog jezera, koji su odmah posle rata bili žrtve etničkog čišćenja Gnjilana, imali smo pre svega žrtve etničkog čišćenja 17. i 18. marta… Znači ako neko želi da istražuje ratne zločine i poratne zločine nad srpskom zajednicom on ima mogućnost da istraži - izričit je Popović.