Evropa postaje neprobojno utvrđenje! Nemačka uvodi nova pravila, pominje se i vanredno stanje - polako se zatvaraju granice

Evropa se dodatno zatvara zbog ilegalnih migranata: Nemačka od ponedeljka na šest meseci vraća kontrolu nad svih 3.800 kilometara granice, Švedska će migrantima nuditi 30.000 evra da se vrate kući, a Holanđani uvode neku vrstu vanrednog stanja kako bi vlada dobila odrešene ruke u borbi protiv imigracije, pa će sledeće nedelje zatražiti od Evropske komisije da ih izuzme od politike Unije prema azilu i migracijama.

Švedska planira od 2026. da poveća naknadu za dobrovoljni odlazak migranata na 30.000 evra, za one koji nemaju posao i ne integrišu se, kako kaže Ludvig Aspling iz krajnje desnih Švedskih demokrata. Novčani bonus samo je jedna mera u sklopu brojnih promena zakona o azilu koje je vlada sprovela ili ih tek planira, prenosi nemački ARD. Švedska vlada želi da osmisli krajnje restriktivan sistem imigracije, po uzoru na Dansku. Danci su takođe povećali bonus za odlazak, ali su efekti minorni: odlazi od 100 do 200 više ljudi godišnje.

Zatvaranje granica

U Nemačkoj je vlada Olafa Šolca, nakon napada nožem sirijskog azilanta na festivalu u Zolingenu i uspeha krajnje desnog AfD-a na izborima u Tiringiji i Saksoniji, odlučila na šest meseci da vrati kontrole na granice. Odluka stupa na snagu u ponedeljak, 16. septembra.

I dosad je nemačka policija kontrolisala granice prema Poljskoj, Češkoj, Austriji i Švajcarskoj, a sada se kontrole šire na još pet država, na granicama prema Francuskoj, Luksemburgu, Holandiji, Belgiji i Danskoj. Prema Šengenskom sporazumu, država članica može uvesti kontrolu samo privremeno i u slučaju "izuzetnih okolnosti".

Kao rezultat kontrola iz oktobra 2023, više od 30.000 ljudi vraćeno je s granica Nemačke, izjavila je ministarka policije Nensi Fezer. To je doprinelo padu broja onih koji traže azil za više od petine u odnosu na prošlu godinu, tvrdi ona.

Foto: EPA

 

Nova pravila EU

Nemačka svoje mjere predstavlja kao privremene i nužne dok se čeka stupanje na snagu novog evropskog sistema azila. Spoljne granice EU konačno bi trebalo da budu sveobuhvatno zaštićene, a odgovornost za izbeglice u Evropi pravednije raspodeljena.

Iako Nemci od oktobra sprovode kontrole na granicama s Poljskom, "usko koordinisane" s Poljacima, Varšava je protestovala, tvrdeći da nisu bili unapred obavešteni o planovima Nemačke, pa je kancelar Olaf Šolc u petak telefonski razgovarao s poljskim premijerom Donaldom Tuskom.

Foto: EPA

 

Opasnost za Šengen

Širom Evrope granične kontrole učvršćuju desne vlade ili vlade centra u strahu od jačanja krajnje desnice. Nakon terorističkih napada 2015. godine, Francuska je ponovno uvela granične kontrole - i od tada ih uglavnom održava. I Danska od 2015. ponovo kontroliše granice. Francuska to pravda povećanom pretnjom od terorizma i pretnjom unutrašnjoj bezbednosti. No, kontrole su problem za prevoznike - samo između Nemačke i Holandije svaki dan putuje oko 100.000 kamiona.

Svaki sat čekanja na granici košta 100 evra po kamionu, upozorava logistička zadruga TLN. Poljska je rigidna prema izbeglicama, Italija gradi prvi prihvatni centar za migrante u Albaniji. Italija je najavila i produžavanje kontrole na granici sa Slovenijom barem do decembra. Sve ovo navelo je do zabrinutosti oko toga da li će doći do kraja Šengena kao takvog.