DOSTA ZLOČINA! Kolumna Dragana J. Vučićevića: Slučaj "S. Trifunović"

Da parafraziram 'Alana Forda': Bolje živjeti sto godina kao čovjek nego sedam dana kao Sergej. Ili da citiram moga sina Mihaila (18): 'Koliko si jadan i bedan od nula do Trifunović?'

Slučaj, dakle, glumca Sergeja Trifunovića, koji je zbog verbalnog delikta uhapšen na hrvatskoj granici, a onda tamo u NDH najstrašnije mučen, maltretiran i osuđen na 60 dana zatvora, da bi na kraju za sve optužio Srbe i Srbiju (?!); taj je, jelte, slučaj vrhunski dokaz teške kolektivne bolesti mozga samozvane građanističke elite ovdašnje!

'Elite' kojoj su uvek i za sve, ama baš za sve, krivi Srbi i Srbija, 'elite' koja nikada, nipošto i ni za šta ne bi stala na stranu svoga naroda i svoje države, pa čak i onda - sada to sasvim jasno vidimo - čak i onda kada su oni sami, oni lično, žrtve ustaškog, šiptarskog ili bilo kakvog drugog antisrpskog terora!?

Iz te i takve teško bolesne, autošovinističke pozicije sasvim je logično da su Srbi i Vučić krivi i onda kada Sergeja Trifunovića divljački, na prepad, uz zavrtanje ruku i udarce po bubrezima (potvrdili Sergejeva žena i otac), uhapse Hrvati!? Iz te dosledno uvek i zauvek antisrpske antipolitike moguće je - zašto da ne - reći i da je Srbija kriva za Sergeja jerbo je ustaška pevaljka Severina onomad zadržana 40 minuta na granici, pa su onda, jelte, 'braća Hrvati' morali da 'uzvrate' hapšenjem i presuđuvanjem Trifunoviću!?

A o advokatu Nemanji Beriću, o pevaču Rajku Laliću, o letošnjem lovu u Hrvatskoj na srpsku porodicu čiji je dvanaestogodišnji sin kroz prozor kola pokazao tri prsta, o svemu tome zapravo i ne sme da se govori, jer i za to su valjda krivi Srbi i Srbija i Vučić himself.

Kako? Tako. Zašto?

Zato. Zato što to tako kažu oni, oni 'elitni'.

No, ako u ovoj priči ima išta dobro i korisno, biće da je dobro to što se na slučaju 'S. Trifunović' jasno vidi razlika između slobodnih, profesionalnih medija i jadnih-bednih propagandista koji za ropsku porciju čvaraka moraju uvek i u svakoj prilici da odrađuju 'domaći zadatak', baš kao što se na ovom primeru jasnije nego ikada pre razume i razlika između ozbiljne državne politike i jalovog profiterskog politikantstva.

Pogledajte samo ko je branio Sergeja, ko je odmah digao glas protiv strašnog ustaškog nasilja čija je on bio žrtva? Otkud to, dakle, da je predsednik Aleksandar Vučić - onaj o kome Sergej uvek i u svakoj prilici govori sve najgore i najstrašnije - odmah uzeo u zaštitu 'građanina Trifunovića' i naložio svim državnim organima da učine sve ne bi li ga spasli iz ustaškog kazamata, a da istovremeno Sergejev Pokret slobodnih građana (kako to samo nenormalno zvuči, zar ne?!) nije učinio ništa osim što je napao Srbe i Srbiju?!

I kako to da Trifunovića ni jednim jedinim slovom u zaštitu nisu uzeli 'njegovi', šolak-đilasovski mediji, otkud to da je Sergejov drug, glodur 'Danasa' Draža Pavelić, pardon Petrović, zaboravio na 'prijatelja', a dotičnog je od ustaške nepravde najžešće branio Informer?!

Jasno je, znam. Sve je jasno. I dobro je da je tako.