Vesić potpisao Ugovor za hitnu obnovu železničke infrastrukture u Srbiji sa EBRD

U Vladi Srbije danas je potpisan Ugovor za hitnu obnovu železničke infrastrukture u Srbiji, kojim je predviđeno zaduživanje kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 50 miliona evra.

Ovaj dokument potpisali su Ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli i vršilac dužnosti direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković.

Kako je rekao Vesić, danas potpisani ugovor znači da će se utrošiti dodatnih 50 miliona evra u rehabilitaciju oko 200 kilometara postojećih pruga u Srbiji.

- Koliko je to važno za nas, odnosno za infrastrukturu i generalno za ministarstvo, najbolje pokazuje podatak da mi godišnje rehabilitujemo od svojih sredstava oko 100 kilometara pruga i na to trošimo između 20 i 30 miliona evra. Sada ćemo znači samo kroz ovaj ugovor duplirati broj kilometara pruga koje treba da rekonstruišemo - rekao je on.

Ministar je naveo da u Srbiji ima skoro 3.400 kilometara pruga i da je rekonstrukcija neophodna na mnogim kilometrima.

Foto: Informer

 

- Upravo ćemo kroz ovaj projekat rekonstruisati one putne železničke pravce, koji nisu predmet velikih projekata, znači modernizacije i elektrifikacije, a koje su važne, jer kompletna železnička mreža treba da bude rekonstruisana i dovedena u stanje da naprosto može da se koristi - rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, u poslednih nekoliko godina, posebno sedam ili osam, nije se mnogo ulagalo u održavanje postojeće ne samo železničke već i putne i svake druge infrastrukturne mreže, i zato sada imamo situaciju da nas rekonstrukcije koštaju mnogo više nego da smo redovno održavali mrežu.

"Zato pripremamo moderan zakon o održavanju infrastrukture, kakav postoji u nekim zemljama EU, gde ćemo obavezati svakog upravljača, koliko mora novca iz budžeta da izdvaja za održavanje i snimanje stanja infrastrukture. Na taj način ćemo imati tačan pregled stanja i na vreme moći da ulažemo novac u održavanje, što će značiti manje novca za rekonstrukcije", rekao je ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Srbije.

Kako je objasnio, insistiraće se na tome da svako preduzeće odvaja više novca za održavanje infrastrukture, posebno i zbog toga što već ove godine u saobraćaj ulazi i novih 108 kilometara brze pruge, koje je takođe neophodno održavati. 

Vesić je podsetio i da je novac iz ugovora danas potpisanog EBRD već bila namenila Srbiji za druge namene, ali da je u oktobru prošle godine u razgovoru sa predstavnicima te banke, koji su, kako je naglasio, razumeli potrebu Srbije i prihvatili da ta sredstva budu preusmerena u hitnu rekonstrukciju postojećih pruga.

"Zahvalan sam EBRD, zahvalan sam infrastrukturi, Ministarstvu finansija i svima koji su dali svoju doprinos da danas dođemo do ovde i da imamo ovih dodatnih 50 miliona evra za rekonstrukciju postojećih pruga", rekao je Vesić.

On je dodao i da će od ovog ugovora korist imati i privreda, jer kako je istakao što su naše pruge bolje, više će se koristiti za kargo saobraćaj koji donosi najveći prihod, a omogućiće i komforniji život ljudima koji žive pokraj pruga, jer će vozovi moći da idu i brže i sigurnije. 

Regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli rekao je novinarima da je cilj danas potpisanog ugovora unapređenje, bezbednosti, infrastrukture i železničkog sistema.

"Ovo je jedan važan deo našeg rada. Mi smo u međuvremenu imali 16 projekata u Srbiji u vrednosti od jedne milijarde evra i ovaj posao je takođe deo našeg strateškog fokusa. Vrlo je značajno što će realizacija ovog ugovora u velikoj meri uticati na unapređenje transporta roba u železničkom saobraćaju", rekao je Kolanjeli.

Foto: Informer

 

On je naglasio i da je za EBRD pored finansijskog aspekta posla, značajno i unapređenje bezbednosti i uopšte smanjenje svih posledica klimatskih promena sa kojima se u današnje vreme suočavamo.

- Cilj nam je da unapredimo stabilnost sektora i da radimo i da doprinesemo tome da se Srbija približi EU - rekao je Kolanjeli i dodao da je ovo prvi korak u tom pravcu.

Cilj Projekta rehabilitacije i održavanje pruga, za koji je odobreno zaduživanje kod EBRD za Hitnu obnovu železničke infrastrukture Srbije u iznosu do 50 miliona evra, kako je danas navedeno je održavanje magistralnih i regionalnih pruga, unapređenje kvaliteta železničke infrastrukture i njeno dovođenje u funkcionalno stanje kojim se omogućava bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.

U ciljeve spada i smanjenje rizika od akcidenata, povećanje bezbednosti putničkih i teretnih železničkih usluga, održavanje koloseka, kao i povećanje brzina i propusne moći pruga. Deonice pruga koje će biti obuhvaćene ovim projektom su u najvećoj meri one na kojima je evidentiran veći broj nezgoda, odnosno iskliznuća kola i to su Ranžirne stanice Beograd "B" i "A" (Resnik i Rakovica), zatim Rasputnice "B", "K" i "K1"(Jajinci), deonica Jajinci-Mala Krsna-Velika Plana, Beograd centar-Pančevo-Vršac, kao i Resnik-Požega-Vrbnica-državna granica, ali i Lapovo-Kraljevo.

Projekat se odnosi i na deonice Ruma-Šabac-Rasputnica Donja Borina-državna granica-(Zvornik Novi), Platičevo-Rasputnica "1"-Rasputnica"3"-Štitar, Smederevo-Mala Krsna, zatim Mala Krsna-Bor-Rasputnica"2"- Vražogrnac, ali i deonice Niš,Crveni Krst-Zaječar-Prahovo -državna granica, Pančevo-Zrenjanin- Kikinda, Subotica-Bogojevo-državna granica,Novi Sad-Odžaci-Bogojevo i Novi Sad, rasputnica Sajlovo-Rimski Šančevi-Orlovat.ž

Istaknuto je i da će projekat sprovesti "Infrastruktura železnice Srbije".

Potpisivanju Ugovora prisustvovali su pomoćnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tanja Popović, pomoćnica ministra za železnicu i intermodalni transport Anita Dimoski, posebna savetnica Dobrila Ponorac, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vladimir Džamić, kao i izvršni direktor preduzeća "Infrastruktura železnice Srbije" Milan Novović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.