Ministar Popović: Poziv na ubistvo Vučića najjasnije pokazuje koga Hrvatska vidi kao glavni problem svog očajnog položaja najnebitnije zemlje Evropske Unije!

Mržnja, frustracije i bes zbog razvoja i sve jačeg ugleda i snage Srbije u proustaškoj Hrvatskoj dobijaju svoje sve monstruoznije oblike, saopštio je ministar zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju, Nenad Popović povodom poziva na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a koji je emitovan na HRT radiju.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Otvoreni poziv na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, javno izrečen na radiju ove iskompleksirane države, najjasnije svedoči o tome koga ustaške zagrebačke vlasti vide kao glavni problem svog očajnog položaja najnebitnije zemlje Evropske Unije, koja se više ništa ne pita ni na Balkanu kojem geografski pripada, a zbog svog provincijalnog duha večitih slugu svih okupatora balkanskih nacija, očajnički želi da iz njega pobegne.

Ova država je pomislila da će slepim slugeranjstvom svima - što je i bio glavni razlog što je postala članica EU i NATO, a ne njen razvoj i reforme - sebe nametnuti kao glavnog faktora na Balkanu, ali je očito postala svesna da joj je Srbija na čelu sa Vučićem taj plan srušila.

Zbog toga njihovi mediji, političari i analitičari ne vide drugačiji način da vrate Srbiju u stanje kada su joj se bivše srpske vlasti pre 2012. godine izvinjavale i trčale njihovim vladama u Zagreb na poklonjenje, nego da ubiju onoga ko je podigao Srbiju i učinio je najsnažnijom ekonomijom regiona. Ali, pre svega, mržnja je posebno usmerena na onaj stub srpske politike i identiteta koji je obnovio predsednik Vučić, koji je postao pored ekonomskih uspeha, važan razlog velikog uvažavanja koji danas Srbija ima u svetu.

To je ona sloboda i nezavisnost koju Hrvatska nikada nije imala u svojoj istoriji, obeleženoj ratovima i zločinima za druge sile, kojima je služila kada je god imala priliku, pa i danas.

Postavlja se pitanje da li će ta Evropska Unija, koja se poziva na vrednosti dijaloga, pomirenja i razumevanja reagovati na to što se na državnim medijima jedne njihove članice poziva na ubistvo predsednika susedne zemlje?

Ili će joj i ovoga puta oprostiti, kao što joj je oprostila i 1945. ili 1995, iako je izvršila genocid nad Srbima, samo zbog toga što joj je potrebna kao dobro i pouzdano sredstvo u svakoj situaciji gde je potrebno biti najjagresivniji i najbrutalniji prema neprijatelju?

Gledajući kakav je njihov odnos prema Srbiji u raznim pitanjima koja se tiču naših interesa, nema sumnje da će opet prevladati dupli standardi.

Ovakva pretnja je svakako poziv našim službama da pojačaju mere bezbednosti predsednika Vučića, ali i poziv svima u Srbiji koji gaje pogubno jugoslovenstvo, da prekinu sa iluzijama o toj ustaškoj tvorevini i ne trče u Zagreb i na njihovo more.