Koriste najveće nacionalne žalosti za obračune: Kako opozicija, dok Srbija oplakuje stradale, smrt ljudi pretvara u politički profit

Dok građani Srbije tuguju za 14 žrtava tragične nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada se na njih obrušila nadstrešnica, za razliku od ispoljavanja osećanja solidarnosti i poštovanja prema žrtvama, opozicija se odlučila za spektakl političkog profiterstva, koristeći trenutak najveće nacionalne žalosti za svoje političke obračune.

U danima kada bi se očekivala tišina, poštovanje i solidarnost, opozicija, umesto da pruži podršku porodicama, opozicija tragediju u Novom Sadu koristi kao poligon za političku promociju i rivalstvo, takmičeći se ko će da se nametne kao lider besomučno se međusobno gložeći oko vodeće pozicije.

Takvo ponašanje nedvosmisleno pokazuje da im više znači javna promocija i politička korist, nego stvarna empatija prema tragično nastradalim sugrađanima.

Ništa im nije sveto

Neposredno nakon nesreće, pojedini opozicioni lideri su krenuli sa organizacijom protesta i nasilnih okupljanja, pri čemu su Novi Sad pretvorili u poprište huliganskog vandalizma. Scene koje smo svi videli - demoliranje Gradske kuće, paljenje, skrnavljenje, pa čak i bacanje fekalija - pokazale su ekstremnu nesposobnost opozicije da se zadrži u okvirima civilizovanog ponašanja, čak i u najdubljim momentima žalosti. Umesto da pokažu solidarnost i uzdržanost, oni su, zloupotrebili tragediju za brutalnu političku promociju, sa upadljivim podsmehom prema osećanjima Novosađana i porodica žrtava.

Foto: Tanjug

Gradska kuća, koja je preživela dva svetska rata, sada je postala meta vandalizma koji su organizovali pojedinci iz opozicije – spremni da žrtvuju čak i kulturno nasleđe grada da bi stekli jeftine političke poene. Ponašanje tih grupa samo dodatno je obezvredilo trenutke dok su građani polagali cveće i palili sveće u znak pijeteta.Takvo opoziciono delovanje, osim što je uznemirilo javnost, izazvalo je mučan osećaj zloupotrebe tragedije za propagandne svrhe. Scene divljanja i nasilja na ulicama Novog Sada, pokazale su odsustvo poštovanja prema žrtvama što su građani prepoznali i, ne želeći da učestvuju u tome, distancirali se od skupa. 

Opozicija kao rogovi u vreći

Međutim, možda je najmučniji utisak ovih 14 dana međusobno prepucavanje unutar same opozicije. Umesto jedinstva u trenutku krize, među njima vlada haos i rasulo – borba za to ko ima legitimitet da organizuje proteste i vodi "narodni pokret." Ovakvo ponašanje jasno pokazuje koliko su im sopstveni sukobi važniji od zajedništva.

Foto: Informer

Događaji u centru Novog Sada svedočili su ne samo o nasilju, nego i o potpunom odsustvu ozbiljnosti i solidarnosti među opozicionim liderima.Gledajući ih, utisak je da se ne zna ko šta radi: Miša Bačulov je, na primer, došao sa cisternom fekalija da „zalije” Gradsku kuću, Bora Solunac, lice sa krivičnim dosijeom, drži govore okupljenima u Beogradu, Goran Ješić fizički nasrće na policajca. Sve ovo dokaz je odsustva bilo kakvog kredibiliteta i neverovatno je da su opozicioni lideri dopustili takvim pojedincima da budu lice njihovog „pokreta“. Njihova dela i reči su sramota, poniženje za sve građane, i posebna uvreda za porodice poginulih, koje su šokirane činjenicom da opozicija koristi njihova imena bez dozvole.

Analitičari: Opozicija želi krstaški rat sa vlašću

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ističe da je “teško komentarisati ponašanje opozicije drugačije osim kao političko-medijsku podlost”. 

- Ne znam šta je politička ideja opozicije koja bi mogla bude moralno ispravna i korisna za društvu imajući u vidu dve stvari - ostavku resornog ministra i efikasno saslušavanje svih onih koji bili uključeni u rekonstrukciju železničke stanice. Nemoralno je da u prvom planu bude krstaši rat protiv vlasti, a ne saosećanje sa porodicama žrtvama – kaže Stanković.

Foto: nikola babić

Sociolog Vladimir Vuletić ističe da ozbiljne političke grupacije ne koriste ovako tragične situacije za političku promociju.

On je ocenio za Tanjug da, s obzirom na to da se opozicija nije pokazala kao organizovana grupa koja može politički delovati, sada dolazi do međusobnih optužbi unutar opozicije za neuspeh na protestima, uz prepirke samozvanih lidera pojedinih političkih partija.

Vuletić je istakao i da su protesti nakon tragedije u Novom Sadu, koje je organizovala opozicija, bili neuspešni zato što su ključni zahtevi opozicije, poput zahteva za istragom i utvrđivanjem krivične odgovornosti, bili "kucanje na otvorena vrata”.

Premijer Vučević: Nehumano, ne poštuju ni smrt nevinih ljudi!

Premijer Miloš Vučević je ovu pojavu opisao kao "najveći izraz nehumanosti," gde se čak ni smrt nevinih ljudi ne poštuje, već se koristi kao izgovor za razaranje i stvaranje političkog haosa.

- Imate nesreću da je poginuo toliko ljudi, nažalost, imamo 14 mrtvih, umesto da su ćutali,palili sveće u tišini to bi bila ozbiljna društvena poruka, a ovo je potpuni haos. Nema veze sa poginulima, onu su se odavno odvezali od tog događaja i zaplovili nekim putem revolucije, oni maštaju da će da sruše vlast, nije problem ako hoće izbore – naveo je premijer Vučević.

Foto: Tanjug/ATA images

Međutim, pitanje koje se nameće jeste – gde vodi ovaj nasilnički put? Kada su potrebni konkretni planovi i konstruktivne ideje, opozicija nudi samo praznu retoriku i neartikulisane zahteve. Njihov "protest" je postao cirkus, recikliranje prošlih frustracija bez smisla i cilja. Čak i mediji naklonjeni opoziciji počeli su da kritikuju njihovo ponašanje, nazivajući ove proteste "recikliranjem besmisla."