KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Lažne suze i nasilje antisrpske opozicije

Dokumentarno-igrani film „Sedam hiljada duša" reditelja Sanjina Mirića, koji je na svetskim festivalima dobio oko 40 nagrada, govori o stradanju srpskih vojnika i nedužnih civila u austrougarskim logorima u Češkoj tokom Prvog svetskog rata.

Strašna je sudbina više od 7.000 srpskih mučenika, koji su daleko od otadžbine ostavili kosti u koncentracionom logoru Jindrihovice na teritoriji današnje Češke. To je druga po veličini srpska grobnica na svetu.

Besomučne uvrede i laži opozicije

Dok srpski mučenici zaslužuju naše suze, neki drugi „srpski oficiri" izazivaju osećanje dubokog prezira i gađenja. Tako opozicionar Zdravko NATO Ponoš, umesto da bude ponosan na svoju zemlju, ne može da sakrije bes što je predsednik Vučić razgovarao s najmoćnijim čovekom sveta, novim predsednikom SAD Donaldom Trampom.

„Kad si nečovek, tu ne pomaže čestitanje Trampu", napisao je sramne reči Ponoš. A Vučić je nečovek po Hrvatu Ponošu jer, tobože, nije upalio sveću za nastradale u tragediji u Novom Sadu. Gebelsovska Ponoševa laž, u skladu s njegovim hrvatskim korenima!

Ogavnu laž ponavlja i džuboks analitičar Boban Stojanović na Šolakovoj TV Nova: 

„Vučić nije otišao da upali sveću stradalima, nego je u utorak otišao u Novi Sad da napravi kontramiting."

Neoboriva je činjenica da je predsednik Vučić te večeri, u utorak, 5. novembra, otišao na mesto tragedije. Zapalio je sveće, prekrstio se, odao poštu tragično poginulim.

Postoje foto-zapisi, a brojni Novosađani su ga tada videli. Ali koga iz opozicije briga za otografije, za dokaze - antisrpski opozicionari ne prestaju brutalno da lažu. Isto se dogodilo i prilikom tragedije u školi „Vladislav Ribnikar", iste izmišljotine, pa je Vučić morao da pokaže šta je tačno napisao u „Knjizi žalosti".

Debakli novih opozicionih protesta

Borislav Novaković, poznat kao Bora Solunac, jer su žuti banditi svojevremeno u Skupštini glasali njegovom karticom dok se on brčkao u Solunu, viče na jednom skupu „Korupcija ubija". Urla to Bora Solunac, koji je za sebe grabio novac iz gradskog budžeta Novog Sada. U septembru 2013. i novembru 2014. hapšen je zbog sumnje da je budžet ojadio za 1,3 miliona evra. Viši sud ga je u januaru 2017. osudio na tri i po godine zatvora.

I na protestima u Beogradu, i u Novom Sadu, demonstranti nose zastave „Euromaidan Serbia", kojom prizivaju krvoproliće kao u Kijevu i Ukrajini. Pavle Cicvarić iz organizacije „Borba" na protestu u Beogradu istakao je da „nešto očekuje"od Demokratske opozicije Srbije (DOS). Javno prizivaju novi Peti oktobar u Srbiji i nasilno rušenje vlasti.

A doživeli su debakl jer se u centru Beograda okupilo samo 2.500 ljudi, dok je na protestu na mostu u Novom Sadu bilo 306 osoba, a na poslednjem protestu u istom gradu njih 960! U jednom trenutku videlo se i da je izbila međusobna makljaža prisutnih. Televizija N1 je ubrzo prekinula prenos protesta, a onda se vratila u živ program i prikazala Žaklinu Tatalović kako se cereka.

Građani su pokazali da su odgovorniji od antisrpske opozicije, i da ne žele nasilje, revolucije i novi lopovski DOS. I neće da ruše svoju državu. Zato je razumljiva Vučićeva poruka: „Kad imate takve političke protivnike koji nisu u stanju ništa da objasne ni sebi ni onima koji su protiv nas, onda se sve svodi "najteže moguće uvrede." 

Kako opozicionari „tuguju" za tragično nastradalim

Opozicionari su napravili žurku na mostu u Novom Sadu, smejali se, pevali. Jedna od njih je vrištala „p*čka li vam materina". Svoj propali protest, dok je cela pristojna Srbija tugovala, iskoristili su i da pevaju „Danas nam je divan dan".

A predsednik Vučić je u mukloj tišini obišao grob i odao poštu nastradalim Đorđu Firiću i njegovim unukama Valentini i Sari. Koje reči utehe bilo ko može da kaže onima kojima se u trenu nebo srušilo na glavu. Predsednik je pokazao da drži do Boga i svog naroda. Pokazao je porodici tragično nastradalih da nisu sami i da je cela Srbija uz njih. 

„Jutros sam bio na najtužnijem mestu u Srbiji, na mestu gde su sahranjeni šestogodišnja Sara, desetogodišnja Valentina i pedesettrogodišnji Đorđe. Bol majke i oca za svojom dečicom, jecaji sestre za bratom parali su jutros nebo nad Koviljom", objavio je Vučić.

Za opoziciju suze i tuga naroda su politička prilika

Pristojna Srbija tuguje i moli se za spasenje duša nastradalih, kako ovih 15, tako i onih 7.000 mučenika koje su Austrijanci ubili. Kao što je uvek tugovala za svim onim Srbima koji su dali živote u borbama za slobodu i nezavisnost svoje otadžbine. U isto vreme tajkunske sluge i antisrpska opozicija nam govore da su duboko ožalošćeni, a očigledno je da se morbidno raduju novom povodu za besmislene proteste.

Svaka tuga i jecaj duboko ožalošćenog naroda za njih su samo prilika za sticanje političkog kapitala. Žele još krvi na našim ulicama i trgovima. I građanski rat bi poželeli, samo da se dokopaju fotelja i vlasti u korist njihovih inostranih nalogodavaca.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira na to kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće i u budućnosti."