IN MEMORIAM! Životna ispovest Dragana Markovića Palme... Samo je jednom ovako otvorio dušu

Predsednik Jedinstvene Srbije i narodni poslanik Dragan Marković Palma, koji je večeras preminuo u 64. godini, u ispovesti za Informer pričao je o detaljima iz života i karijere koje su do tada znali samo njegovi najbliži

Godinama je stranka Jedinstvena Srbija bila u koaliciji sa SPS-om, a Dragan Marković Palma je tako više decenija bio blizak prijatelj Ivice Dačića. Lider SPS-a se od Palme oprostio rečima da je ostao bez brata.

Dragan Marković Palma odmalena je vredno radio i sve što danas ima stekao je sa svojih deset prstiju. Pre samo nekoliko dana pohvalio se da je pozvan na inauguraciju novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, ali je takođe, kao da je slutio kraj, pre pet dana organizovao i svojevrsnu oproštajnu večeru za porodicu i najbliže prijatelje.

Inače, Palma je u politiku je ušao nakon što je čuo govor pokojnog Željka Ražnatovića Arkana, koji je tada bio na čelu Stranke srpskog jedinstva. 

- Nikada nisam bio u gardi, niti sam bio navijač Delija, koje je vodio Arkan. Ušao sam u politiku kada sam slušao jedan njegov govor na mitingu u Kruševcu. Privukao me je taj njegov patrijarhalno-nacionalni govor koji je držao. Sutradan sam poslao svoju biografiju u Stranku srpskog jedinstva i odmah mi se javio Branislav Pelević, koji je bio Arkanov zamenik u stranci. Nakon sastanka mi je rekao: "Ja moram da te odvedem kod komandanta." Nisam gledao Arkanovu biografiju, niti znam šta je on radio pre nego što smo se upoznali, ali od dana kada sam ga prvi put sreo ništa loše nisam mogao da vidim i čujem od njega. Ni drugi nisu imali nikakve pritužbe na njega - ispričao je Marković pre tri godine u razgovoru za Informerovo izdanje Hit.

 

Foto: Informer

Porodica Marković bila je najveći proizvođač cigala u Srbiji. Mali Dragan je morao da meša blato i da ga stavlja u kalupe kako bi se osušilo pre nego što bi cigla počela da se peče:

- Bunio sam se što moram da radim. Kada su moji drugari u srednjoj školi počeli sami da idu na more, želeo sam i ja. Pitao sam oca: "Tato, mogu li da idem i ja?" On nije dozvoljavao. Rekao mi je: "Ti sad moraš da radiš, a kada budeš išao na more, oni neće moći da idu." I tako je i bilo. Ponosan sam što me je naučio disciplini. Jedinac sam i tada nisam shvatao zbog čega otac toliko insistira na radu i poštovanju obaveza, ali kada sam dobio svoju decu, shvatio sam da je sve radio iz najbolje namere.

Ipak, Dragan nije olako pristajao na disciplinu koju mu je otac nametao:
- Bio sam nestašan dečak. Radio sam sve što nije smelo da se radi. Kažu da sam bio poput kamikaze. Kao klinac sam vozio motor na zadnjem točku, što je moj otac posebno mrzeo. Umeo sam da se iskradem iz kuće da bih igrao fudbal. Onda bi me otac zvao da brzo dođem da bismo utovarili ugalj. Petsto kuća smo napravili kompletno od temelja, prvi smo imali traktor u selu, kasnije i rovokopač, bager, presu za proizvodnju cigle. Počeo sam da orem sa 11 godina. Orali smo godišnje 250-300 hektara. Jedva sam čekao da naučim da vozim traktor, ali kada sam naučio, počeo sam da mrzim traktor. Ne mogu sada ni na filmu da ga gledam.

Foto: Informer

 

Od prve ozbiljnije zarade sebi je kupio ručni sat.

- Od prvog novca koji sam zaradio kupio sam sat "raketa". Kasnije sam ga izgubio u vojsci. Prao sam ruke i skinuo sam ga da ga ne bih pokvasio i ostavio sam ga na česmi. Kada sam se vratio, nije ga više bilo. Bolovao sam za tim satom dva meseca.

Bez obzira na to što je bio vredan i radan, Palma je bio i veoma nestašan. Zbog toga je često imao probleme u školi iako je bio dobar đak:

- Bio sam jako vrlo dobar. Mogao sam da budem i odličan, ali sam stalno kontrirao nastavnicima. Obeležili su me kao najnedisciplinovanije dete. Jednog dana nisam otišao u školu, a neko je razbio prozor i odmah su okrivili mene: "Opet ti, Markoviću." Pravdao sam se da nisam ja. "Kako nisi ti, ti si najgori", optuživali su me. "Pa nisam bio u školi, pogledajte u dnevniku", objašnjavao sam im i tek kada su proverili, shvatili su da me bez razloga optužuju.

Foto: Informer

 

Za razliku od nastavnika, drugarice u školi su mnogo volele Dragana jer se uvek trudio da im pomogne i da im se nađe kada su u nevolji.
- Devojčice su me mnogo poštovale u srednjoj školi, jer sam im uvek bio zaštitnik. Veliki sam protivnik nasilja nad njima. Ako ti devojka ne odgovara, pozdravi se sa njom i završena priča. Slabići demonstriraju silu nad ženama.

Časovi boksa

I dok su njegovi vršnjaci patili za devojkama sa kojima se Palma odlično slagao, on je čeznuo za bokserskim ringom. Njegov otac je bio neumoljiv, pa je Marković morao da smišlja razne izgovore kako bi trenirao.

- Tata mi nije dao da treniram boks. Stalno sam morao da lažem da bih išao na treninge. Govorio sam da idem na praksu, na dopunske časove, u biblioteku da uzmem knjigu. Jednog dana sam došao sa naduvenim licem i tada me je pitao: "Ko te je to tukao?" Priznao sam mu da sam počeo da treniram boks. Posle druge borbe je došao u salu i rekao mi da će mi to zabraniti. Posle desete je razgovarao sa mojim trenerom i rekao mu da ne mogu više da treniram. Godinu dana sam patio zbog toga.

Foto: foto: Peđa Milosavljević

Palmin otac nije bio samo protiv boksa, oštro se protivio i ideji da njegov sin upiše fakultet. Hteo je da studira Zaštitu na radu u Kragujevcu, ali u porodičnom domu nije naišao na podršku.

- Otac mi je govorio: "Kakav bre fakultet, ti treba da radiš ovde. Ne možeš da ideš u beli svet, da ostaviš sav ovaj kapital koji imamo. Uhvatiće te tamo neki mangupi, pa ćeš sve da protraćiš." Bolovao sam zbog toga, jer brzo pamtim i mislim da bih bez problema završio fakultet. Ja sam jedini političar koji ništa ne zapisuje. Niti imam svesku, niti neke podsetnike u mobilnom telefonu. Sve pamtim!

Tugu za boksom i fakultetom nestašnom Draganu zalečila je komšinica Snežana. Ludo se zaljubio u tri godine mlađu drugaricu, pa je odlučio da je oženi iako je imao samo 19 godina.
- Snežana je živela 300 metara od moje kuće. Udvarao sam joj se tako što sam je svaki čas pitao koliko ima sati. Skidao sam sa ruke moj sat da ga ona ne bi videla, pa sam je stalno zapitkivao. Pre supruge nisam imao devojku, ušao sam u brak kao časni brat. Ona mi je bila prva ljubav i poslednja.

Sinovi i supruga

Sa Snežanom je dobio dva sina: Darka i Dalibora. I danas pamti dan kada mu se rodio stariji naslednik:
- Vest da sam postao otac dočekala me je u Titovoj gardi. Tamo sam sa vojnicima proslavio. Skromno, kako je to u vojsci jedino moguće, ali od srca. Ta radost je neobjašnjiva. Pustili su me posle 15 dana da odem da vidim dete.

Bez obzira na to što je već sa 19 imao svoj biznis i porodicu, Palma je i dalje poštovao autoritet oca. Kaže da i danas pamti šamar koji mu je lupio iako je već bio oženjen. Scena se odigrala pred njegovom suprugom.

Foto: Informer

 

- Pozajmio sam od oca rusku "volgu", koju smo kupili na Beogradskom sajmu. Rekao sam mu: "Idem, tata, do grada za čas nešto da uzmem." Odgovorio mi je: "Ajde, ali požuri jer treba da idem da pogodim neki posao. Za koliko ćeš da se vratiš?" Obećao sam da ću biti kod kuće za sat vremena, a došao sam tek posle dva i po sata. On je obukao odelo i čekao me je besan ispred kapije. Zavalio mi je šamar, a moja žena, koja je sve to sa terase gledala, povikala je: "Ako, ako, to ti i treba! Gde si do sada?!" Nije mi palo na pamet da mu se suprotstavim, a kada se vratio iz grada, ja sam se pravio kao da se ništa nije dogodilo.

Za razliku od oca, Palmu supruga nikada nije kontrolisala:

- Žena me nikada nije grdila što sam dugo ostajao u kafani, jer se tamo pravi posao, a ne u biblioteci. Dođem u dva-tri ujutru kući, a ustanem u šest. I danas je tako. Nisam navikao mnogo da spavam. Nikada nisam napravio ništa zbog čega bih ugrozio svoj brak. Umem sa porodicom da se posavetujem o mnogim temama, ali ja uvek donosim odluke. Kada nešto pitam ženu, ona kaže: "Sam ti odluči, neću ja da donesem pogrešnu odluku."

Najmlađi deda u Srbiji

Odluke je sam morao da počne da donosi sa 23. godine, kada mu je otac preminuo. Razboleo se od raka i umro je u 40. godini.

- Bilo mi je mnogo teško kada sam ostao bez oca. Da sada mogu da vratim vreme, ponovo bih ga sve u životu slušao jer da me nije naučio radnim navikama, ko zna šta bi bilo od mene. Posle očeve smrti nisam želeo da odem iz sela iako sam bio veoma uspešan privrednik i mogao sam da živim gde god poželim. Nisam hteo majku da ostavim samu.

To što je ostao u rodnom selu njegove komšije cene i poštuju. Zbog toga u svom kraju uvek ubedljivo pobeđuje na izborima.
- U selu Končarevu, gde živim, ima 1.700 birača. Uglavnom izađe oko 90% građana i ja od tog broja dobijem 95% glasova, evo već peti mandat. Ja se ekonomski razlikujem od mojih komšija, ali oni znaju kako sam ja to što imam zaradio. Nikada se nisam posvađao ni sa jednim čovekom iz svog sela.

Foto: Informer

 

Rano je počeo da radi, rano se oženio i postao otac, pa je tako veoma mlad dobio i unuka.
- Postao sam najmlađi deda u Srbiji sa 39 godina. To je posebna radost! Imao sam utisak da sam preko noći postao mnogo zreliji. Moju decu sam učio da plivaju tako što ih samo ubacim u vodu i oni se bore da isplivaju. Da danas moji sinovi to urade unučićima, nadrljali bi.

Išao sam kod vidovnjaka da mu spase oca od raka

Palma nije verovao u gatare, ali priznao je da je jednom posetio vidovnjaka jer se nadao da može oca da mu izleči od raka.

- Rekli su nam da postoji neki deda u Leskovcu koji pravi čajeve koji leče karcinom. Kada si očajan i želiš da sačuvaš nečiji život, spreman si da probaš sve. Majka i ja smo otišli kod njega, bila je ogromna gužva ispred, više od dvadeset kola. Taj deda nam je rekao da je komšija bacio magiju na nas i da nam je zakopao nešto u pesku ispred kuće. Dao je ocu čaj da pije, a ja sam odmah uklonio pesak i pozvao sam komšiju da se izmirimo. Međutim, to nam ništa nije pomoglo. I tada sam znao da su to budalaštine.

Dačić mi je kao brat, nervira me samo što kasni

Marković je rekao da mu je najbolji prijatelj među političarima Ivica Dačić:
- Ivica je dobrica, kao rođeni brat mi je. Mi smo isti! Ono što Ivica voli volim i ja. Znamo gde nam je crta, uživamo da pomažemo ljudima. Naše druženje je postalo porodično. O njemu bih mogao da pričam satima. Volimo dobru hranu, muziku i pesmu.
Razlikuju se samo, kako je Palma rekao, u disciplini. Ivica je čovek koji večito kasni, dok je on tačan kao švajcarski sat:

- Ja sam čovek koji mnogo poštuje tuđe, ali i svoje vreme i nikada ne kasnim, niti bilo koga čekam. Osim Ivice Dačića. Ali Ivici treba sve oprostiti.

Foto: Informer

 

Marković je godinama bio u koaliciji sa Dačićem. Nisu često imali sukobe, ali jednu svađu posebno pamti.

- Došao sam kod nega u kancelariju, a Ivica je ustao, zatvorio prozor, pojačao radio i tiho mi rekao: "Dobio sam depešu u kojoj piše da si nekog posetio u zatvoru i da si prošvercovao hladno oružje kako bi izboli nekog zatvorenika." Ja nikad u životu nisam bio nekome u poseti u zatvoru, ne znam čak ni kako to izgleda, osim onoga što sam gledao na filmu. Ustao sam, otvorio prozor i smanjio muziku, pa mu rekao na moj pomoravski način sve i svašta. Onda sam demonstrativno napustio njegovu kancelariju, zalupio sam vrata tako da je sav kreč oko njih otpao - ispričao je Palma.

Znam kako da smršam, ali neću

Palma je dugo kuburio sa kilogramima, ali je rekao da mu ne pada na pamet da smrša:
- Nikada nisam pio čajeve za mršavljenje. Ja znam kako da smršam. Morao bih da smanjim hranu za 40 odsto, deset dana bi mi bilo teško i onda bih se navikao. Morao bih da treniram tako da se sav oznojim i smršao bih. Višak sam nabacio jer sam pio mnogo sokova. Umeo sam da popijem i sedam-osam litara "koka-kole" dnevno.

Bez obzira na to što ne pazi na ishranu, Marković redovno trenira:
- Kod mene u kući svi treniramo. Majka meri vreme na štoperici, a mi vežbamo. Jedino ne volim da trčim. Bežim samo kada me pojuri kuče.

Čim sam počeo da ćelavim, obrijao sam glavu

Malo ko zna da je Palma nekada imao bujnu kosu. Čim je počeo da ćelavi, odlučio je da obrije glavu:

- Kada je bilo moderno, ja sam nosio dugu kosu. I onda je počela da mi opada, i to na sredini glave. Viđao sam proćelave ljude kako teraju dlake sa jedne strane glave na drugu. Ja to nikada nisam hteo. Nisam ništa mazao, nisam išao na tretmane. Oćelavio sam, pa šta!

Kao klinac sam vodio dnevnik

Bez obzira na to što nije ličio na romantičnog čoveka, Palma je kao dečak bio veoma osećajan:
- Kada sam bio klinac, vodio sam dnevnik. U njemu sam zapisivao ljubavne poruke. Majka ga je jednom pronašla i pokazala ocu. Mnogo me je bilo sramota, pa sam rekao da više neću ništa tu da pišem.

Dragan Marković Palma preminuo je večeras u 64. godini posle kraće bolesti.