KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Šta Srbija može da nauči od Moldavije, Rumunije, Gruzije i Sirije?

Dok u Ukrajini pada grad za gradom i Rusi vojno napreduju, nekome se očigledno žuri da zavede red na Bliskom istoku i Balkanu, kroz rušenje nepodobnih lidera, pobune i građanske ratove.

Slučajevi Gruzije, Moldavije i Rumunije pokazuju otvorenu umešanost zapadnih moćnika i NVO pod njihovom kontrolom. Ako vodite svoju politiku, stići će vas kazna, ako ste poslušnici stranih gospodara, prekršiće svaki zakon da vas zaštite.

Legitimno je sve što je u interesu Zapada

Maja Sandu pobedila je u drugom krugu predsedničkih izbora u Moldaviji sa 55% glasova, iako je protivkandidat Aleksandar Stojanoglo, pomalo proruski orijentisan, osvojio više glasova u zemlji! Preko noći su stigli glasovi iz dijaspore, koja je masovno „glasala“ za prozapadnu Maju.

Kandidat za lidera Rumunije Kalin Đorđesku, kritičar EU i NATO-a, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora sa 23% glasova, ispred reformiste Elene Lasčoni, za koju se opredelilo 19,17% glasača. Ustavni sud Rumunije je potom poništio izbore zbog „veoma aktivne kampanje na Tiktoku u korist Đorđeskua”. Povod je jednostavno izmišljen! Suviše je Rumunija važan saveznik za SAD i NATO da bi dozvolili da se tamo „razigra” demokratija.

U Gruziji je u oktobru na parlamentarnim izborima pobedila vladajuća stranka Gruzijski san, koja se zalaže za bolje odnose s Rusijom, sa čak 54% glasova. Četiri ostale opozicione prozapadne stranke zajedno su uzele oko 37%, ali su i one proglasile „pobedu“. Bio je to dovoljan razlog za početak obojene revolucije u Gruziji, iako nema dokaza o neregularnosti izbora. Nasilje na ulicama, napadi na policiju, rušenje i paljenje svaki dan traju na ulicama Tbilisija. Zvuči poznato?

Zašto protesta nije bilo u Moldaviji i Rumuniji, gde je oteta pobeda anti-NATO kandidatima, a događaju se u Gruziji, gde nije bilo izborne krađe? Očigledno zato što su SAD i Zapad spremni da učine sve da na vlasti budu njima lojalne snage, a da zbace one koji im nisu po volji. Demokratski izbori, poručuje Zapad, isključivo su oni na kojima pobeđuju „naši“ kandidati, svaki drugačiji ishod znači da su izbori pokradeni i neregularni.

U geopolitičkom uraganu, koji ruši vlade čak i u Nemačkoj i Francuskoj, stubovima EU, ne važe više demokratija, pravila, istina i pravda. Grubo se poništava sve što ugrožava tristogodišnju globalnu dominaciju zapadnih sila. Ni tržišna ekonomija više nije prihvatljiva Zapadu, jer u svetskoj tržišnoj utakmici suvereno pobeđuje Kina. Zato je danas dozvoljeno i legitimno sve što je u interesu velikih zapadnih država.

Srbija i Vučić mete hibridnog rata i obojene revolucije

Na predsedničkim izborima u Srbiji 2022. Aleksandar Vučić osvojio je 60,01% glasova, a kandidat prozapadne opozicije 18,84%! Opozicija je odmah započela proteste, vikali su da su pokradeni, iako su hiljade domaćih i stranih posmatrača pratili izbore. Posle prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, kada je Vučićeva SNS sama osvojila više od 48% glasova, a cela prozapadna opozicija upola manje, opet su izašli na ulice, napali policiju i razlupali Stari dvor.

Pokušaji nasilnog otimanja vlasti traju i danas. Tragedija u Novom Sadu je iskorišćena za političke ciljeve antisrpske opozicije. Kao što je bio slučaj s tragedijom u školi „Vladislav Ribnikar“. Ili tokom kovida. Ili u vreme poplava u Obrenovcu. Odmah su se razbuktali protesti, blokade, divljanje opozicije u Skupštini. Cilj jasan – Srbija se mora zaustaviti na putu velikog ekonomskog razvoja i suverene, slobodarske i nezavisne politike. Ne postoji metod koji se ne koristi u antisrpskom opozicionom delovanju da se Vučić silom sruši s vlasti. U regionu pucaju od besa što je Srbija druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a Vučić jedini lider koji razgovara i s Trampom i s Putinom. Zato svaki dan tajkunski mediji i prozapadna opozicija izmisle novu laž o Srbiji i Vučiću, prizivajući građanski rat ili NATO intervenciju.

Kako Vučićeva Srbija da se suprotstavi?

Šta Srbija treba da uradi da bi postala „podobna”, objasnio je izvestilac EP Tonino Picula – da uvede sankcije Rusiji, prizna nezavisnost tzv. Kosova. I ono najvažnije – da dopusti da na vlast dođu „njihovi” političari koji bi to sproveli u delo.

Kako da se Srbija tome suprotstavi? Samo oslanjanjem na sopstvene snage. Videli smo koliko je Bašar Asad pogrešio, jer se previše uzdao u rusku vojsku i iransku podršku, a ne u svoju vojnu silu. Ostao je na kraju sam, a njegova armija predala se teroristima bez borbe, zbog izdaje, korupcije i slabosti.

Vučić zato razvija Srbiju i ekonomski i vojno, jer zna da u teškim danima Srbija i srpski narod mogu da računaju isključivo na sebe. Vučić gradi snažnu državu i suptilno balansira između interesa velikih sila. On ne sedi na više stolica, sedi samo na jednoj – srpskoj stolici. Ispravna i mudra politika koja nikada neće dozvoliti da šačica ekstremista i antisrpska opozicija ugroze suverene i nacionalne interese Srbije.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira na to kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće i u budućnosti.”