"Blokade su paravan za politički obračun": Student Jovan Babić za Euronews o dešavanjima na fakultetima

Blokade nastavnog procesa na univerzitetima i fakultetima u Srbiji traju već mesec dana, a pored podrške koju su blokaderi dobili iz regiona, sve više studenata koji su učestvovali na blokadama izlazi sa informacijama koje se tiču same odluke o uvođenju blokada i legitimnosti iste.

Takođe, u pitanje se dovodi i demokratski kapacitet tela koja su donela odluku o blokadi nastavnog procesa, s obzirom da je to prepušteno "plenumima", koje su kasnije podržale uprave visokoškolskih ustanova, na čelu sa dekanima fakulteta.

Jedan od onih koji je učestvovao u radnim grupama koje su pripremale "plenum", ali i u organizaciji blokade nastavnog procesa, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Jovan Babić, za Euronews Srbija je u eksluzivnom intervjuu govorio o tome kako je doneta odluka o blokadi nastavnog procesa, na koji način, ali i o drugim problemima koji prate blokadu.

"Blokade vodi manjina instrumentalizovanih ekstremista, koja manipuliše većinom"

- Kako je organizovan "plenum" na Vašem fakultetu i šta je "plenum" zapravo?

- Plenum označava okupljanje svih članova neke organizacije radi diskusije i glasanja o predlozima. Na fakultetima bi to trebalo da uključuje sve studente. Plenumi se smatraju neformalnim organizacijama bez izvršne moći, što znači da odluke nemaju obavezujući karakter. Njihova moć je simbolična, poput dogovora grupe u kafani, a sprovođenje zavisi od podrške izvršnih organa. Shodno tome odluke plenuma nemaju nikakvu pravu težinu - ističe Babić i dodaje:

- Da bi plenum bio kredibilan, većina članova organizacije mora učestvovati. Na primeru Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji ima 17.500 studenata, za legitimnu odluku neophodno je najmanje 8.751 glas (50 odsto +1 glas).

Kakva je bila situacija na 4. plenumu na FTN u Novom Sadu 17.12.2024. godine?

- Kao što možemo videti nije došao ni približan broj studenta da bi glasanje na plenumu bilo legitimno, jer je na glasanju bilo od 780 do 897 glasova, a potrebno je minimum 8.751 studenata da bi glasanje uopšte moglo da počne. Bez obzira što kvorum nije ni postojao, samim tim nije postojao ni osnov da dođe do glasanje, ali je glasanje ipak održano. Kada uzmemo u obzir da je broj ljudi koji je došao na plenum od 780 do 897, to predstavlja 4,4 i 5,1 odsto od ukupnog broja studenata. Kvorum treba da bude 51 odsto glasova, a ne 5,1 odsto glasova i manje od toga - kaže on i nastavlja:

- Pored samog kvoruma, koji predstavlja broj ljudi koji je došao na glasanje, glasovi tih ljudi se dele na 3 kategorije: Za, Protiv i Uzdržan. Dakle, samo broj onih koji su glasali 'Za' predstavlja studente koji su podržali određenu odluku, a na primeru usvojene odluke koja je glasila: 'Zvanična komunikaciju savetodavnog zatvorenog tipa', a ja postavljam pitanje da mi neko objasni šta znači ovo pitanje i kako da glasamo za njega. 'Za' usvajanje ove odluke je glasalo 454 studenta ili 2,5 odsto od ukupnog broja studenata Fakulteta tehničkih nauka. Dakle, 2,5 odsto studenata je usvojilo odluku i ta odluka pokušava da se prikaže kao legitimna odluka koja predstavlja studente Fakulteta tehničkih nauka. Naravno, ta odluka predstavlja samo 2,5 odsto studenata, ali ona predstavlja i 97,5 odsto studenata koji nisu glasali za tu odluku. Pa vi sami procenite ko je tu u većini, a ko u manjini - kaže Babić.

- Ko su zapravo ljudi koji su blokirali nastavni proces na Vašem fakultetu?

- Ovde bih ovde morao citirati Josipa Broza Tita, što nikada ne bih pomislio da ću uraditi: 'Veliki broj, 90 procenata studenata, je poštena omladina', da bih približnije objasnio situaciju. Pošto znamo da je 90 odsto studenta poštena omladina, takođe znamo da onih preostalih 10 odsto nije baš poštena, ali od onih 2,5 odsto studenata koji su glasali 'Za' na plenumu, prema proceni Tita, oko 10 odsto njih je korumpirano, što dovodi do toga da je tek 0,25 odsto studenata Fakulteta tehničkih nauka loša omladina, tj. ubačeni radikalizovani elementi - kaže Babić i nastavlja:

- To su ljudi koji su radikalni ekstremisti, levičari, komunisti, staljinisti, samopromoteri, manipulatori i profiteri koji se trude da što više ljudi ubede u njihove laži i korišćenja studenata kao paravana za politički obračun. Sa druge strane imamo ostatak od 99,75 odsto studenata Fakulteta tehničkih nauka koji su dobri ljudi i koji su žrtve ovih 0,25 odsto radikalnih ekstremista. Od 17.500 studenata Fakulteta tehničkih nauka, njih 16.720 uopšte nije zainteresovano za same blokade, zato i ne dolaze na fakultet i čekaju da se sve završi i da se vrate na fakultet i počnu da rešavaju svoje obaveze na fakultetu - ističe Jovan Babić.

"17.460 studenata je ostalo bez prava glasa, zbog odluke 40-ak ljudi"

- Kakav je model primenjen prilikom organizacije "plenuma" i blokada fakulteta?

- Po mojim saznanjima model neformalne organizacije koji se koristi na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu je preuzet sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji je prvi bio blokiran u Novom Sadu. Filozofski fakultet Novom Sad je najpoznatiji u medijima po svom profesoru Dinku Gruhonjiću, a koji je postao poznat zbog izjava da bi hramove Srpske pravoslavne crkve pretvorio u pabove, kao i što je izazvao odijum javnosti kad je rekao da ima 'lepo ime Dinko', isto kao Dinko Šakić, koji je bio komandant koncentracionog logora Jasenovac - kaže Babić i dodaje:

- Po tom modelu, neformalna unutrašnja organizacija je predvođenja od strane moderatora, koji su zaduženi da vode diskusije i plenume, prave zapisnike sa istih, a posle toga idu u učionicu 108A gde im je 'kancelarija' i tamo smišljaju koje teme će biti na diskusijama kao i kako će da izgledaju pitanja koja se izglasavaju na plenumu. Još se bave brojanjem glasova na plenumu. Praktično oni su ti koji oblikuju budućnost blokada sa izborom tema i pitanja.

Osim moderatora, Babić svedoči da su deo organizacije i koordinatori koji koordinišu radom svih timova; Medijski tim je zadužen da pravi objave koje možete videti na njihovim kanalima; Redarski tim se bavi time ko može da uđe na fakultet; Tim za higijenu je zadužen za higijenu na fakultetu, praktično rade posao spremačica; Tim za akcije osmišlja zabavu za studente koji su na blokadama poput gledanja filmova ili organizovanja igranja društvenih igara; Tim za komunikaciju s upravom se bavi komunikacijom sa upravom fakulteta i Tim za donacije prihvata donacije koje stižu na fakultet i koordinišu sa ostalim fakultetima oko raspodele donacija.

Kako su "moderatori", kako tvrdite, nameštali broj glasova na "plenumu"?

"Pod jedan, oni nisu imali kvorum samog fakulteta koji bi zahtevao da je došlo minimum 50 odsto + 1 od svih studenata fakulteta. Bez toga taj plenum ne predstavlja fakultet. Pod dva, nastao je problem sa načinom na koji se određuje ishod glasanja, tj. da li je potrebna jednostavna većina (50 odsto + 1), kvalifikovana većina (npr. dvotrećinska većina), apsolutna većina ili relativna većina (pluralitet). Sve je rešeno po principu da su izabrali da koriste način odlučivanja koji im je tada najviše odgovarao u odnosu na rezultate glasanja koje su tad već imali. Način na koji će se odlučivati o pobedniku je izabran od strane 40-ak ljudi koji su tada bili u učionici 108A običnim glasanjem, dok je ostalih 17.460 studenata ostalo bez prava da odluči o tome", priseća se Babić i dodaje:

- Problem sa brojanjem glasova koji je nastao na 4. plenumu dana 17.12.2024. je u tome, kako možemo videti, da kvorum nije tačno utvrđen i da su moderatori utvrdili nepravilnost prilikom brojanja glasova, ali nisu reagovali i oborili plenum, a to možemo videti i iz komunikacije grupe moderatora gde se ukazuju na variranje u broju glasova od 13 odsto - kaže Babić i prilaže fotografiju kao dokaz.

Foto: Privatna arhiva

- Ovo je bio razlog za obaranje plenuma ali nije oboren plenum, jer je tako odlučila 'većina' moderatora. Naravno, takva odluka je doneta daleko od očiju javnosti i doneta je u učionici 108A. Plenum je proglašen validnim i ako je postojao očigledan problem sa brojanjem glasova - kaže Babić i nastavlja:

- Imamo tu i dopisivanja glasova u tabele od strane pojedinaca da bi dobili ishod koji žele, zato i variraju glasovi na različitim pitanjima, a najveća manipulaciju koja je sprovedena je kada su objavljeni rezultati 4. plenuma i napravljena objava na instragramu od strane medija tima - kaže Babić i prilaže dokaze o komunikaciji članova iz Telegram grupe.

- Zaključak možete i sami da donesete iz te komunikacije, ali za one koje mrzi da čitaju može da se vidi kolika je panika kada je objavljeno koliko zapravo ljudi glasa, i da su i oni sami svesni da nemaju nikakav legitimitet i da će ih 'razapnuti' kako oni kažu - kaže on.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

 

"Ideje organizatorima blokada daje 'neko ko je iskusan u borbi protiv režima'"

- Kako se odvija komunikacija organizatora blokada sa javnošću i šta je to što je sporno u toj komunikaciji?

- Situacija je sledeća, na instragamu je okačena objava gde se tačno vidi koliko je ljudi glasalo 'za' i odmah možemo videti paniku, ali i pokušaj manipulacije gde se pokušava prikriti fijasko koji su doživeli na glasanju. Sama manipulacija ili, po srpski, prevara, potiče od želje da se sakrije izuzetno mali broj ljudi koji je izašao na glasanje tako što će umesto broja glasača da se prikazuje koliko je to u procentima. Na ovaj način se sakriva broj glasača, koji je izrazito mali, da ljudi ne bi mogli da vide da ovaj plenum, samim tim i blokade, nemaju podršku studenata i da odluke koje donosi taj plenum nisu legitimne jer nemaju kvorum - kaže Babić i nastavlja:

- Pošto su već napravili grešku i rezultati su okačeni, možemo videti da prvo imaju ideju da skinu te rezultate i da ih preprave i vrate. Tu ideju im je dao 'neko ko je iskusan u borbi protiv režima', jer zna da su to poražavajući brojevi. Posle toga možemo videti savet da je sada kasno da se menja jer je već okačeno i neko će pomisliti da muljaju. Tačno je da muljaju, jer i pokušaj muljanja je muljanje, samo se plaše da ih ne uhvate da muljaju.

O kakvoj se manipulaciji prilikom brojanja glasova i prikazivanja broja prisutnih studenata radi?

- Kada su shvatili da ne mogu da muljaju onda su rekli da će na sledećoj objavi da stave procente a ne broj glasova, i da bi ubedili ljude da ima puno ljudi onda će da ide „spam na insta“ sa slikama punog amfiteatra kako gledamo film. U amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka ima 200 sedećih mesta, i nikada se ne popune sva jer ljudi neće da se guraju, tako da ostane dosta praznih mesta između ljudi i to znači da je realan broj ljudi daleko manji od 200 kada deluje da je pun amfiteatar - kaže Babić i dodaje da se primena te vrste manipulacije desila na 5. plenumu:

- Na ovom plenumu je urađeno ono što su trebali da urade na 4., samo su se plašili da će ih tada uhvatiti u manipulaciji. Prilikom postavljanja objave na instagram profilu 'ftn_se_budi' su promenili rezultate tako da više ne može da se vidi koliko je ljudi glasalo za neku odluku, već se glasovi izražavaju u procentima da bi se sakrio mali broj ljudi koji je glasao na plenumu. Na ovaj način su izvršili manipulaciju studenata i javnog mnjenja koju su planirali od kraja 4. plenuma.

Foto: Privatna arhiva

 

"Plenum je osmislila grupica od 50-ak ljudi, koja je instruisana sa strane"

"Plenum" ne postoji kao studentsko predstavničko telo u Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o studentskom predstavljanju, u Pravilniku i Poslovniku o radu studentskih predstavničkih tela.

- Ko je organizovao "plenum" i ko je odredio pravila po kojima će da se odlučuje?

- Plenum je neformalna grupa studenata koja ima pravo da dođe i diskutuje, ali oni ne predstavljaju studente Fakulteta tehničkih nauka, niti plenumi imaju pravo da donesu odluku da nasilno blokiraju fakultete. Nije ispoštovano nijedno pravilo za izbor studentskog parlamenta već je stvoren ad hoc plenum koji nema kvorum i za koji se ne zna ko ga je organizovao, ko je glasao, ko je broji glasove i ko je kontrolisao proces glasanja. Isti ad hoc plenum je doneo odluku da se blokira fakultet, ali niti jedna studentska organizacija ili plenum nema pravo da blokira fakultet - kaže Babić i nastavlja:

- Studentska predstavnička tela su samo studentski parlament i studentske konferencije (SKONUS). Ad hoc plenumi pokušavaju da se predstave kao svemoćna organizacije koja crpi moć iz odluke studenata. U realnosti, oni nemaju kvorum da bi se smatrali legitimnim predstavnicima studenata. Ne poštuju nikakva pravila, već sve proizvoljno određuju.

Koliko je zapravo studenata prisutno na kanalima komunikacije organizatora blokada i da li je bilo pokušaja raspuštanja legitimnih predstavničkih tela?

- Način na koji se ljudi pozivaju na plenume je manipulativan jer se svesno poziva samo određena grupacija studenata za koje organizatori blokada znaju kako će glasati. U Telegram grupi koja služi kao informativni kanal za sve studente Fakulteta tehničkih nauka koji broji 17.500 studenata nalazi se oko 2.000 ljudi, koji su ubačeni u tu grupu preko nekog ko ima pravo da ubaci ljude u grupu. Dakle, samo 11 odsto studenta je pravilno informisano o plenumu, ostali nemaju nikakva prava jer su neinformisani - kaže on i dodaje:

- Paradoksalno, na ad hoc plenumima koji se održavaju na Fakultetu tehničkih nauka glasano je za razrešenje studentskog parlamenta. Za razrešenje trenutnog studentskog parlamenta je glasalo 860 studenata, broj studenata koji je glasao na pravim izborima za studentski parlement je 1079. Dakle, 860 studenata hoće da promeni volju 1079 studenata, i smatraju da imaju pravo na to, bez obzira što je njihovo glasanje bilo bez ikakve kontrole.

Babić ističe i to da je "plenum" kao način donošenja odluka osmislila grupa od oko 50 ljudi, koja je imala ideju da blokira Fakultet, ali da su o svemu dobili instrukcije sa strane.

- Pravila po kojima se odlučuje na plenumu su unapred određena i ona se samo saopštavaju na plenumu. Njih je osmislila grupa koja je imala ideju da blokira fakultet. Prema mojim saznanjima to je grupica od oko 50-ak ljudi koji su se okupili na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu par dana pre same blokade. Tu su dobili instrukcije kako da blokiraju fakultet, kako da naprave samu organizaciju unutar samog fakulteta, kako da komuniciraju sa medijima - kaže on i dodaje:

- Dobar deo te početne grupe predstavljaju studenti koji su bili u studentskim organizacijama poput EESTEC, AIESEC, ESTIEM i oni su zloupotrebili svoje položaje u tim organizacijama i okupljali ljude preko tih organizacija za blokadu.

"Fakultet je u obavezi da poštuje zakon, a ne samovolju manjine studenata"

Da li organizatori blokade nastave poznaju zakon i da li postoje pokušaji da se odlukama o blokadi da legalitet, iako bi prema Zakonu o visokom obrazovanju ustanova koja ne organizuje nastavu mogla da bude kažnjena?

- Organizatori blokade ne poznaju zakon, a to može zaključiti iz dve stvari: Prvo, to su studenti tehničkih nauka i oni nemaju iskustvo sa pravom, a drugo, iz argumenata koje koriste da bi opravdali blokade vidi se da manipulišu studentima. U ovom slučaju, naprimer, svesno lažu studente, jer su isekli deo tog člana koji govori da se okupljanje može ograničiti ako su narušena prava drugih ljudi, tj:

Foto: Privatna arhiva

 

Sloboda okupljanja - Član 54.

Mirno okupljanje građana je slobodno; Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju; Zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju se državnom organu, u skladu sa zakonom; Sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije - citira Babić.

Babić primećuje da se na istom mestu može pronaći i slajd koji glasi:

Foto: Privatna arhiva

 

Na kraju, on kaže i to da su visokoškolske ustanove u obavezi da poštuju zakon, a ne nelegalne odluke manjine instruisanih studenata.

- Fakultet neće oboriti semestar zbog diskriminacije ili kažnjavanja već zbog poštovanja zakona Republike Srbije. Fakultet ima akreditaciju samim tim ima i plan i program po kojem radi i isti je dužan da poštuje. Pošto se zbog blokada ne održavaju obaveze koje su propisane planom i programom postoji rizik da studenti koji nisu ispunili sve obaveze koje su zahtevane za izlazak na ispit jednostavno ne steknu uslov da izađu na ispit, pa moraju sledeće godine opet da slušaju taj predmet. Ovim fakultet nikog ne kažnjava već poštuje zakon, a teret blokada pada na studente koji neće steći uslov za izlazak na ispit - kaže on.

Takođe, Babić ističe i to da su blokade fakulteta umnogome uticale i na blokade srednjih škola.

- Blokade koje se dešavaju u srednjim školama nisu direktno vezane za fakultetske blokade, ali fakultetske blokade su mogle da posluže kao inspiracija za školske blokade. Plenumi koji se organizuju na fakultetu ali i u srednjim školama nema nikakvo pravo da blokira rad obrazovne institucije, samim tim sve ovo je svojevolja i samovlašće pojedinaca - kaže on i dodaje:

- Nije moguće ni da se fakulteti između sebe koordinišu na “Univerzitetskom plenumu” tako da je saradnja sa srednjim školama tek misaona imenica, osim moralne podrške koji pružaju jedni drugima. Javlja se interesantan momenat kod ovih blokada, deca i studenti koji učestvuju na ovim blokadama su deca ljudi koji su učestvovali na studentskim protestima 90-ih, zato možemo videti da postoji visoka podrška roditelja.

"Studenti se žale da će zbog blokada da izgube semestar"

Kakvo je raspoloženje među samim studentima? Kako oni koji su na "blokadi" reaguju na sastanke i odluke "plenuma"?

- Raspoloženje kod studenata opada iz dana u dan jer im je na početku to bilo uzbudljivo a sada im više nije interesantno. Dok sa druge strane raste pritisak na njih od strane drugih studenata koji se žale na transparentnost plenuma kao i samu činjenicu da gube znanje koje su trebali da steknu tokom predavanja. Žale se studenti što gube kolokvijume, što ne mogu da dolaze na konsultacije koje su im potrebne za projekte koje rade, i najviše se plaše da će izgubiti semestar ili da će padati na ispitima jer ih nisu dobro pripremili. Ovo najviše smeta brucošima jer oni do sada nisu imali iskustva sa polaganjem ispita - kaže on.

Kakvo je stanje na fakultetu po pitanju organizacija? Pomenuli ste da postoji problem sa higijenom na fakultetu?

- Problem higijene je bio očigledan svima koji su realni. Kada je blokiran fakultet zabranjen je ulaz svima pa i spremačicama. Sada je potrebno da se studenti dobrovoljno jave da peru pod, čiste WC šolju, prazne kante za đubre. Svima je jasno da studenti ne žele to da rade i da je svakim danom zgrada fakulteta sve zapuštenija i prljavija. Studenti spavaju na dušecima na naduvavanje, na podu, na klupama dok na samom fakultetu ne postoji mogućnost tuširanja, tako da higijena ispašta u velikoj meri, pa tako možemo videti i kakva je situaciju u toaletu Fakulteta tehničkih nauka gde je pod prljav a kante za đubre prepunjene - kaže on.

Babić ističe i da je "bilo lako ići fakultetom koji čisti neko drugi, ali kada trebaju studenti da održavaju taj fakultet onda to postaje problem".

"Organizatori blokada imaju obećane političke funkcije u Gradu i Pokrajini od strane predstavnika opozicije"

Šta organizatori i izvođači blokada ističu kao cilj blokade?

- Ovo je možda i najvažnije pitanje koje se tiče blokada, tj. šta je njihov cilj i krajni zahtev? Model po kojem funkcioniše sadašnja organizacija blokada je takva da ne postoji krajnji cilj, već se konstantno dodaju novi problemi. Na plenumima se nikad ne postavlja pitanje da li treba prekinuti blokadu, to pitanje se ignoriše i samim tim blokade traju bez mogućnosti da budu prekinute na plenumima. Možemo videti da se od pitanja koja su direktno vezana za pad nadstrešnice prelazi na druga pitanja poput litijuma. Koristi se nesrećni događaj koji je generisao velik bes kod građana, da bi se ostvarile određene političke ambicije - kaže on i dodaje:

- Planski se dodaju novi problemi da bi blokada trajale što duže. Pravi krajnji zahtev je smena vlasti i to se jasno izrašava od strane studenata koji su organizovali blokade uz salve pogrdnih reči prema određenim političarima, do tada će samo postojati izgovori za produženje blokade.

Da li su u blokade i rad "plenuma" uključeni stranački aktivisti opozicije među studentima?

- Studenti koji su uključeni u blokade su aktivni članovi političkih partija, omladine političkih partija. Oni su zvanično studenti i imaju indeks ali i partijsku knjižicu i dobar deo studenata koji se nalazi u organizaciji blokada ili pripada političkim partijama ili je protiv vladajuće koalicije ali nije član partije. Za njih ovo isključivo predstavlja političku borbu a ne borbu za pravdu i to je ono što me je zgrozilo. Razumem ja da u demokratiji svako ima pravo na svoje mišljenje i može nekog da voli ili ne, ali oni ne znaju ni kako se zovu poginuli i to ne znaju ni jedno ime poginulih - kaže on i dodaje:

- Na moj predlog da se u zahteve ubaci i zahtev da se svakoj žrtvi isplati odšteta od 50 hiljada evra (porodicama u slučaju poginulih) kao i da se povređenim obezbedi alimentacija do kraja života od strane države, oni su odbili da uvrste taj zahtev. Ja nisam mogao da verujem da su odbili da uvrste taj zahtev i da će povređeni morati da žive od pomoći drugih ljudi i slanja poruka, umesto da blokadama nateraju državu da preuzme odgovornost za svoje nedelo. To je bio momenat kada sam video da je sve isključivo politička igra gde će studenti izvući deblji kraj.

Babić prilaže još jednu fotografiju kao dokaz šta je krajni cilj blokada i kako izgleda politički aktivizam kroz komunikaciju u telegram grupama.

Foto: Privatna arhiva

 

- Na samoj fotografiji možemo videti kako se isključivo vodi stranačka politika na studentskim blokadama, a da se ne postavlja ni jedan studentski problem koji država treba da reši. Svesno i sa namerom pokušavaju da ubace SNS afere u zahteve koje postavljaju studenti u blokadama, kao i što im je cilj da ubacuju nove uslove kada se ispune stvari i da to tako traje u nedogled. To možete i sami videti po zahtevima koje su zvanično postavili i ni jedan se ne tiče problem svih studenata, niti su zahtevi vezani za ljudska bića koja su doživeli da nadstrešnica padne na njih, već isključivo partijska pitanja poput traženje ostavke premijera - kaže Babić.

Da li se na blokadama pojavljuju izaslanici političkih partija? Na koji način pružaju podršku?

- Ne pojavljuju se fizički, jer je svima osim studentima tog fakulteta zabranjen ulazak u fakultet. Ali možemo videti po nivou donacija koje stižu da su donacije organizovane i da je iznos donacija ogroman. Isto tako možemo zaključiti da je studentima–organizatorima blokada obećanja da će imati dovoljno donacija i da mogu da uđu u blokadu, jer niko od studenata nema dovoljno sredstava da hrani sve koji učestvuju na blokadama - kaže Babić i dodaje:

- Način na koji se sarađuje sa opozicionim liderima je savetovanje sa njima i dobijanje pomoći od njih", kaže Babić i pokazuje primer takve "pomoći".Zapravo problem postojanja legitimiteta plenuma nisu primetili studenti već neko koje 'iskusan u borbi protiv režima' i on im je dao savet da ne prikazuju koliko ljudi je glasalo na plenumima već da to izražavaju u procentima i prikriju činjenicu da plenumi nemaju podršku studenata - kaže Babić.

Foto: Privatna arhiva

 

On zaključuje da je došao do informacije da neki studenti koji su organizatori blokada imaju obećane političke funkcije u Gradu i Pokrajini, kada sruše režim i dođu na vlast.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.