Ovo je prava istina o Zoranu Đajiću! Evo čime se bavi zvezda Šolakovih medija

Javno dostupni podaci jasno pokazuju da je čovek koji se predstavlja kao veliki borac protiv korupcije Zoran Đajić, zapravo nešto sasvim drugo.

Zoran Đajić inženjer geologije, u poslednja tri meseca postao je zvezda protesta i blokada i omiljeni stručnjak televizija u vlasništvu Dragana Šolaka kada treba okriviti vlast za bilo šta. Od trenutka kada je pala nadstrešnica u Novom Sadu, Đajić, koji je jedno vreme bio angažovan na radovima na rekonstrukciji železničke stanice u tom gradu, neprestano svima drži lekcije, objašnjava šta (ni)je urađeno, upire prstom u razne ljude i traži smenu vlasti.

Borac za pravdu, reklo bi se na prvi pogled. Istina je, međutim, da njega očigledno rukovode neki sasvim drugi, i to lični da ličniji ne mogu biti, motivi. A to nećete čuti na N1 ili Novoj S, iako kolege, sigurni smo, veoma dobro znaju ono o čemu pišemo u ovom tekstu.

ISTA ADRESA

Da ne dužimo, osim što je inženjer geologije, Zoran Đajić, baš kao i njegov sin Igor, kojem se od pre izvesnog vremena gubi svaki trag, bili su ili i dalje jesu na čelu većeg broja poslovnih udruženja, rmi i organizacija koje povezuje sledeće: u blokadi su, duguju novac znanima i neznanima, protiv njih su doneta mnogobrojna izvršna rešenja o naplati milionskih dugovanja, ojadili su sve s kojima su poslovali, a od njih niko, na kraju, nije uspeo da se naplati. 

Zašto je morao da ode iz Srbije

Đajić je u jednom od svojih prvih intervjua rekao da su mu "deca otišla u inostranstvo zbog represije režima". Kada se pogleda koliko para duguju firme Igora Đajića, potpuno je jasno zbog čega je zaista inženjerov sin morao da napusti zemlju. A to sigurno nije represija režima. 

Toliko, dakle, o velikom navodnom borcu protiv korupcije inženjeru Đajiću.

Evo i konkretnih podataka... Zoran Đajić, što se lako može proveriti u javno dostupnim podacima, vlasnik je poslovnog udruženja za eksploataciju i preradu kamena i prateću industriju Kamen Srbije, registrovanog u Rovinjskoj ulici na Voždovcu. To udruženje u blokadi je duže od 3.100 dana, dakle gotovo devet godina. Trenutni iznos blokade je 571.125 dinara. Tu je i podatak da je udruženju oduzet pib, jer nije plaćan porez, a spisak pojedinaca i pravnih subjekata kojima Kamen Srbije duguje novac je podugačak. Čak 32 sudska spora se vode protiv ovog udruženja i u njima se od Kamena Srbije potražuje više od 14.000.000 dinara. 

Prema informacijama do kojih je došao naš list, jedan deo sporova odnosi se na sajam koji je Kamen Srbije svojevremeno organizovao, a većina učesnika je prevarena, zbog čega je podnet veći broj tužbi protiv udruženja čiji je vlasnik Đajić.

Na mrežama napada vlast i Vučića

Zoran Đajić aktivan je učesnik na svim protestima protiv Aleksandra Vučića u poslednjih desetak godina. Pokušavao je, nije da nije, da sebe istakne u prvi plan, međutim, to mu je pošlo za rukom tek nakon tragedije u Novom Sadu, kada je iskoristio svoju struku i to što je jedno vreme bio angažovan na radovima na rekonstrukciji železničke stanice. Od tog trenutka kreće njegov meteorski uspon u Šolakovim medijima i unutar same opozicije.

Podsetimo, na društvenim mrežama ima mnogo starih objava Zorana Đajića protiv vlasti i, pre svega, Aleksandra Vučića, pa je jasno da se on nikako ne može predstavljati kao neki navodno nezavisni stručnjak niti u tom svojstvu može davati izjave.

Đajić, inače, godinama ima isti modus operandi u ovakvim situacijama, pa kada jedno udruženje ili firma dospeju u blokadu i protiv njih poverioci podnesu tužbe, on jednostavno osniva novi pravni subjekat. Tako je Đajić nakon propasti Kamena Srbije, na drugoj adresi u Beogradu, u Zvečanskoj ulici, registrovao udruženje Kamena kolonija. Da ne bude zabune, to što je reč o udruženju, samo je forma koju Đajić bira zbog manjih formalnosti i uslova prilikom registracije, a u suštini on udruženje vodi kao firmu.

I Kamena kolonija je u jednom trenutku bila u blokadi od gotovo 200.000 dinara, a da radi po vrlo sličnim principima kao Kamen Srbije, pokazuje podatak da se protiv ovog udruženja vodi sudski spor zbog duga od oko 450.000 dinara. Istovremeno, u stavci koja se tiče izvršenja, vidi se da je od Kamene kolonije prinudnim putem moralo da bude naplaćeno više od pola miliona dinara.

Na istoj adresi u Zvečanskoj bilo je registrovano i udruženje Centar za kamen, koje je u međuvremenu izbrisano iz APR u aprilu prošle godine.

Ovo su neke od firmi Igora Đajića u kojima je vlasnik/suvlasnik/zastupnik

- "Lortedo" u blokadi 163.265 dinara

- "BSP eksploatacija" u blokadi 1.832 dana (146.763 dinara)

- "BSP group international" u blokadi 660 dana (169.514 dinara)

- "Oblutak" obrisana iz APR - "Stone expo" u blokadi 600 dana (5.561.978 dinara)

- "Lobby&Capital" u blokadi 2.567 dana (126.410 dinara)

- "Radost 011" obrisano iz APR prinudnom likvidacijom

- "Svif 40" obrisano iz APR, u blokadi od 2019, iznos 932.755 dinara

Narodne poslovice često nepogrešivo opisuju neke životne situacije, a u ovom slučaju jedna takva se pokazala kao sto odsto tačna. Ona kaže da iver ne pada daleko od klade. I zaista, Igor Đajić, sin inženjera Đajića, ima podjednako živopisan (da ga častimo takvom karakteristikom) poslovni put. Njegovo ime, kada se pogledaju javno dostupni podaci, vezuje se u (su)vlasničkom i zastupničkom statusu za veći broj preduzeća ("Geognostika", "Lobby&Capital Consultants", S. O. S. kapetan Miša Anastasijević", "Svif 40", "Radost 011", "Lotredo", "BSP projects", BP, "Margraf", "BSP eksploatacija", "Oblutak", "Pro arte vitae", "Stone expo").

MOŽDA I VIŠE

Princip rada, kao što rekosmo, kao kod tate. Firme su listom u kanalu, u blokadi, dužne na sve strane. Jedna propadne, osniva se druga i tako redom i bez kraja. A naivni koji s njima posluju nemaju šanse da se naplate. Preduzeća koja su na ovaj ili onaj način povezana s Igorom Đajićem ukupno su u ovom trenutku dužna više od 12.000.000 dinara (za toliko se zna, suma je, vrlo verovatno, mnogo veća), a o nenaplaćenim potraživanjima poverilaca prema tim rmama da ne govorimo.