Neodgovorno i neetično! Rektorski kolegijum odbio dijalog - evo šta se krije iza ove odluke

Danas je Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu saopštio je da je odlučio da ne prihvati poziv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, na dijalog, koji je upućen 3. februara.

Da li će se situacija na univerzitetima u Srbiji dalje zaoštravati? Kako doći do “efikasnog” dijaloga pitanje je na koje odgovaraju gosti emisije "Usijanje" koja se emituje na Kurir televiziji, dr Aleksandar Jović, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje, Prof. Vladimir Vuletić, sociolog i Prof. Predrag Marković, istoričar.

Deo javnosti jasno je targetirao inostrane tajne službe koje rade na otrkivanju mrežnih organizacija:

- Imamo posla sa jednom novom pojavom koja je potpuno neobična, a radi se o mrežnom organizovanju na mnogo mesta. To je pojava koja se nikada nije desila, čak ni 96'. Ti ljudi smatraju da je naša policija manje sposobna od studenata, zar vi stvarno mislite da oni ne bi našli trag stranaca? Da bi to bilo moguće, to bi trebalo da budu milioni poruka. Ljudi se time bave ozbiljno - istakao je istoričar Predrag Marković u emisiji "Usijanje" na Kurir TV.

Da li je vlast ispunila dovoljno do sada kako bi se dijalog započeo, Vueltić kaže:

- Ovo jeste studentski protest, ali nije samo njihov. Bio je jedan zamajac, ali na njega se odmah zakačilo mnogo više ljudi. Orijentisali su se ka rektorskom kolegijumu i ka dekanima, što ja pozdravljam. Ipak, imate neku vrtsu pokušaja da se protesti politizuju. Često imate i političke zahetve, različiti ljudi iz svojih pozicija učitavaju šta je to što su studentski zahtevi. Nemate jasno definisane ciljeve kada govorimo o široj idejnoj platformi. Svi smo za bolje i pravednije društvo.

Dalekosežne posledice su neminovne, a da li se profesori i učitelji uprkos tome ponašaju neetički prema deci i mladim ljudima, Jović je rekao:

- Želim da verujem da ovo nije odbijanje, već odlaganje dijaloga. Možda žele da detaljnije analiziraju dokumentaciju koja je objavljena kako bi imali detaljniju sliku o tome šta jeste, a šta nije ispunjeno. Ovde moramo da raščlanimo nivoe obrazovanja, dovodi se u pitanje bezbednost dece. U redu je da se ima pravo na okupljanje, ali to je jedna dimenzija. Druga je da se nastava u osnovnim školama odvija neometano. Srednja škola se ne razlikuje mnogo, osim što nije obavezna. Pitanje je bezbednosti ako ta deca blokiraju preko noći svoje škole. Velika odgovornost je na direktorima i na nastavnicima. svako od njih ima pravo da iskaže svoj stav, ali moraju da vode računa o tome na koji način organizuju nastavu. Postavlja se pitanje do kada mogu da se izdrže blokade u smislu da se ne ugrozi akademska godina - rekao je on, te obrazložio:

- Sam univerzitet je procenio da bi do 1. marta morala da se uspostavi normalno održavanje nastave. Doći ćemo u situaciju da budući studenti neće biti u ravnopravnom položaju zbog toga što nisu svi bili u blokadama, ali svi konkurišu za isti fakultet. Da li se stvara nepravda i razdavanje te dece?

Da li proglas i čitav niz stranaka koji je sa njim povezan, pokušava da na ovaj način preuzme porteste, Vuletić je rekao:

- Ovo su idealne prilike za njih, to ništa nije zabranjeno. Postoji problem, to je da oni često imaju snagu da animiraju one ljude koji nsu zainteresovani za stranački život. Ova energija studenata jeste važna zbog opštih stvari o kojima smo pričali. Ne želim da se mešam u ono što misle, ali morali bi da iskoriste ovu energiju da reše neka pitanja koja su zaista važna za studente. Naši univerziteti su dominantno sačinjeni po principu i u korist nastavnika, a tek onda studenata.

Ako je odbijen predlog za razgovor i ako su razlozi navedeni, postavlja se pitanje, ukoliko danas nije došlo do dijaloga, gde se naaze studenti i srpsko društvo, kao i kada će doći do tog dijaloga, a Marković je na pomenuto rekao:

- U našem društvu je došlo do kobnog i zakasnelog reagovanja, kao i lošeg kriznog menadžmenta. Najveću odogvornost ima onaj koji ima najveću moć, što je rekao patrijarh srpski Porfirije. Takođe, mediji imaju ogromnu odgovornost, urušeno je poverenje u društvu, a ono je ključ ove krize. Kada se jednom izgubi, ono se vrlo teško vraća - započeo je, te otkrio šta smatra razlogom odbijanja dijaloga:

Foto: printscreen RTS

- To je nepoverenje, zbunjujuće je jer će institucijama morati da se vrati život. Ključ je kako da institucije prorade. Studentskom politikom bi trebali da se bave studentski parlamenti i saveti fakulteta, a trebalo bi otkriti kako povratiti poverenje u institucije. Rektorat je u osetljivoj situaciji gde mora da bude taktičan i prema studnetima i prema državi. Zaključili su da je bolje da drže stranu studenata u ovoj situaciji. 

Jović je prokomentarisao uslovno rečenu blokiranu situaciju u dijalogu:

- Imali smo zahtev akademske zajednice da je neophodno da razgovaramo, te da kroz dijalog dođemo do toga da li su zahtevi ispunjeni ili nisu. Vlast se potrudila da reši i ispuni zahteve studenata, imali smo pokušaje koje su studneti proglasili kao neuspešne. Odgovornost je na univerzitetu, ali je cilj da se organizuje ono što je propušteno, postoji određena fleksibilnost. Jedan semestar treba da traje 15 nedelja, a odgovornost je na kraju ponovo na univerzitetu, ministarstvo će pratiti zakonitost njihovog rada kada dođe do ponovnog uspostavljanja nastave - rekao je on, te naglasio:

- Postavlja se opravdano pitanje dela studenata da li će moći da podnesu zahteve za studentski dom, studentsku stipendiju, studentski kredit, kao i da na vreme ostvare potreban broj bodova za ostvarivanje i održavanje budžetskog statusa ako ova situacija potraje. Čak i da vremenski uspemo da postignemo da se školska godina završi do 1. oktobra, ostaje pitanje da li će znanje studentima moći na adekvatan način da se prenese. Govorimo o tome da je bitno da se struka pita, a da bi se ona pitala, mora i da postoji. Odugovlačenjem ove krize dovodi do pitanja da li ćemo uspeti da generišemo dovoljno stručne ljude za budućnost.

Ako se dijalog organizuje između dve strane koje nemaju mandat da o zahtevima raspravljaju, sa kim rektorat zapravo želi da pregovara? Vuletić kaže:

Foto: Tanja Andric

- Nema sumnje da je razgovor jedini način da se izađe iz ove krize, ne vidim drugi način. Što pre do njega dođe, to će šteta i posledice biti manje. Sve ono što je između je zapravo nešto što bi trebalo da bude tema tog dijaloga. Pitanje je nepoverenja između univerziteta i odgovarajućih institucija, moramo svi da budemo vrlo svesni o ozbiljnosti situacije i da vodimo računa o svakoj reči. U ovakvim stvarima tražiti nešto što je formalna stvar, a nigde se ni ne navodi koja je to institucija sa kojom bi rektorat želeo da pregovara, u ovoj situaciji videli smo da je u pozivu predsednika države nađen formalni okvir. Ja ne vidim ovde dve strane, na istoj strani su i studenti i profesori, ali i država. Svi imaju isti cilj, a to je da se što pre nastavi školska godina. Nije ništa novo da se izražava nepoverenje u institucije, radi se o tome da je neophodno da promovišete dijalog time što ćete u bilo kojoj vrsti dijaloga da učestvujete - kaže Vuletić i dodaje:

- Nije lako ni rektorskom kolegijumu, nalazi se pod pritiskom. Nije mi jasno to što kao opravdanje za svoje postupke i odluke navodi to kako će se plenumi izjasniti i kakvo je njihovo mišljenje. Plenumi su nešto što je novo, ne mogu da shvatim da rektoski kolegijum sebi dopušta da ima iznad sebe neko telo koje ima moć da stavlja veto na njihove odluke. Sami sebi su vezali ruke.Nije mi bliska ideja da su oni koji žele razgovor beskičmenjaci, oni jednostavno žele razgovor svesni da bi posledice mogle biti dalekosežne.

Podsećamo, predsednik Vučić uputio je juče poziv Rektorskom kolegijumu Univerziteta u Beogradu da 5. februara, u vreme koje njima odgovara, otpočnu dijalog u okviru koga će se pronaći rešenje za postojeću situaciju u kojoj još traje blokada nastave na visokoškolskim ustanovama.

U saopštenju se navodi da postoje brojne nedoslednosti u javnim istupanjima predstavnika državnih organa, što stvara sumnju u mogućnost i efikasnost dijaloga. Kolegijum je, takođe, istakao da dijalog treba da se vodi u atmosferi međusobnog uvažavanja i poverenja, uz ispunjenje studentskih zahteva od strane nadležnih institucija.