Sad je sve jasno kao dan: Evo dokle seže uticaj USAID-a, novac dobijali "KRIK" i slični "nezavisni" mediji koji su produžene ruke CIA

Jedna od najuticajnijih svetskih istraživačkih novinskih organizacija, čiji rad je redovno izazivao političke šokove, prvenstveno je finansirana od svog pokretanja od strane vlade Sjedinjenih Država, prema pregledu budžetskih dokumenata, revizorskih izveštaja i intervjua sa njenim osnivačem i vladinim finansijerima.

Naime, objavljeni izveštaji, koje ćemo vam preneti u nastavku teksta, dokaz su da su KRIK, OCCR, CRTA, YUCOM, PROGLAS I BIRN ekspoziture CIA.

Postavlja se pitanje, da li će nakon ovog teksta, postati jasnije da je Amerika finansirala medije?  Da li su onda to "nezavisni mediji" kako se nazivaju, imajući u vidu sve što je u izveštaju pomenuto, kao i izjave u Stejt dipartmentu da je to ekspozitura CIA? 

Naime, u analizi pod nazivom "Gigant novinarstva dobija polovinu svog budžeta od vlade SAD" objavljene su upravo ove teze, a istu vam dalje prenosimo u celosti: 

- U svetu istraživačkog novinarstva, Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP): neprofitna organizacija koju podržavaju građanski orijentisani filantropi - "ProPublica", ali za globalnu korupciju.

- Istraživačko novinarstvo mora biti globalni fenomen. Potrebna je mreža za borbu protiv mreže korupcije. A OCCRP je ta mreža - rekao je Dru Salivan, suosnivač i šef OCCRP-a.

-To je najvažnija istraživačka novinarska organizacija za koju nikada niste čuli.

Ono što je do sada bilo skriveno od javnosti je veličina njenog državnog finansiranja i obaveze vezane za to. Osnivački i najizdašniji donator OCCRP-a, koji je odgovoran za većinu budžeta organizacije, je vlada Sjedinjenih Država, a u okviru vlade najveći donator je USAID-Američka agencija za međunarodni razvoj.

Između 2014. i 2023. godine, američka savezna vlada je obezbedila 52 procenta novca koji je OCCRP stvarno potrošio, a od svog osnivanja 2008. najmanje 47 miliona dolara (i posvetila još 12 miliona dolara) navodno nezavisnoj, neprofitnoj redakciji.

Druge zapadne vlade — uključujući Britaniju, Francusku, Švedsku, Dansku i Holandiju — uložile su najmanje 15 miliona dolara tokom poslednjih 10 godina. To je prema tabeli OCCRP-ovih godišnjih revizorskih izveštaja, ukrštenih sa dokumentima saveznog budžeta u kojima se navode isplate.

Pregled je sproveo konzorcijum međunarodnih novinskih kuća, a objavljuje se u saradnji sa novinskim kućama u Italiji, Francuskoj i Grčkoj.

(Salivan se prepirao sa metodologijom koja stoji iza analize, tvrdeći da grantovi koji se prosleđuju drugim organizacijama ne bi trebalo da se računaju. Koristeći njegovu metodologiju, cifra i dalje dostiže 46 procenata)

Iako je OCCRP dosledno otkrivao da prihvata nešto novca od vlada, uključujući Sjedinjene Države, pun obim finansiranja ranije nije otkriven.

Upravni odbor OCCRP-a, u izjavi za konzorcijum novinskih kuća koje zajednički objavljuju ovaj izveštaj, potvrdio je da su SAD njegov glavni finansijer, iako je osporio ideju da su oni bili sve samo ne prvi u vezi sa tim.

OCCRP se pravda

Njihov odbor u saopštenju je rekao sledeće:

- Ono što je istina je da je OCCRP prihvatio finansiranje. Razumemo da razumni ljudi mogu verovati da je to loša ideja, pogotovo zato što to nije norma u novinarstvu u Sjedinjenim Državama (iako podrška novinarstva od strane vlade nije neuobičajena u Evropi i drugde). O tome se detaljno raspravljalo pre mnogo godina kada je osnovan OCCRP. Odbor je u to vreme – koji je uključivao nas nekoliko koji smo ostali u odboru i čija je lična reputacija kao novinara i rukovodilaca besprekorna – odlučio da je vredan kompromisa za istraživačko novinarstvo koje bi OCCRP mogao da proizvede uz ovu finansijsku podršku. Shvatili smo, da bi za ostvarivanje uticajnog, prekograničnog istraživačkog izveštavanja u mnogim regionima sveta bilo potrebno ne samo filantropsko finansiranje, već i podršku zapadnih vlada koje shvataju da je novinarstvo preduslov za demokratiju. To uključuje ne samo Sjedinjene Države, već i mnoge zemlje u Evropskoj uniji. Od početka smo se pobrinuli da vladine donacije imaju neprobojne ograde koje će štititi novinarstvo koje proizvodi OCCRP. Kao što smo naveli u prethodnom odgovoru vašem kolegi, uvereni smo da nijedna vlada ili donator nije izvršio uređivačku kontrolu nad izveštavanjem OCCRP-a. Sedamnaest godina kasnije, potpuno smo zadovoljni svojom odlukom i izuzetno smo ponosni na novinarstvo koje su organizacija i njeni partneri proizveli - naveli su.

Saliven je bio otvoreniji, rekavši da ideja da je „vlada Sjedinjenih Država izvršila kontrolu nad novinarstvom koje je OCCRP proizveo „nema dokaza koji bi to podržali … samo insinuacije, netačna tumačenja i imputacije“.

Rad OCCRP-a, često u saradnji sa drugim redakcijama širom sveta, bio je veoma impresivan novinarski i povremeno su izveštavali u suprotnosti sa nacionalnim interesima SAD, uključujući i pogled na to kako se Pentagon oslanjao na lukave trgovce oružjem da naoružaju sirijske pobunjenike. Marija Tereza ​​Ronderos, direktorka Latinoameričkog centra za istraživačko novinarstvo, rekla je u mejlu da „nikada nije smatrala da postoje teme, pitanja ili mesta koja su ograničena“ kada je radila sa OCCRP.

- Štaviše, sarađivali smo sa njima u pričama koje su bile posebno kritične o američkoj politici droga  ili o politici migracije SAD  i oni nikada nisu izrazili da imaju problem sa ovim.

Drugi su rekli da znaju za finansiranje američke vlade i da im ne smeta.

- Svesni smo da OCCRP dobija sredstva od vlade SAD - rekao je Georg Ekelsberger iz austrijskog časopisa Dosije.

- Po našem iskustvu nije bilo uticaja na novinarski rad OCCRP-a i centara-članica OCCRP-a. Istrage u kojima smo sarađivali su bile nezavisne, objektivne i posvećene visokim novinarskim standardima.

Ali stepen u kojem ga je podržala američka vlada izazvala je zaprepašćenje među potencijalnim ili bivšim partnerima, kao i među jednim visokim članom odbora.

Nakon što je saznao za obim finansiranja vlade SAD tokom sopstvene istrage, nemački javni emiter NDR odlučio je da pauzira buduću saradnju sa OCCRP-om, navodi se u e-poruci višeg urednika NDR-a.

Portparol Njujork tajmsa, koji je radio na saradnji sa OCCRP-om, rekao je da ta novinska organizacija Tajmsu nije otkrila prirodu svog finansiranja.

Član odbora OCCRP-a Lovel Bergman, legendarni istraživački novinar kojeg je Al Paćino igrao u „Insajderu“, rekao je da je nakon što je otkrio veze sa vladom napustio odbor oko 2014.

- Bio sam preplavljen svojim obavezama na drugom mestu. Tada sam postao svestan umešanosti američke vlade. S poštovanjem izašao sam iz odbora“, rekao je Bergman

Uprkos svom nejasnom imenu, saradnička novinarska institucija je preoblikovala globalne poslove svojim istragama o ogromnim tranšama procurelih dokumenata: OCCRP je izveštavao o Rusiji usredsređeno na Panamske papire i igrao je ključnu ulogu u Pandora papirima, Tajnama Švajcarske...

Svi su uglavnom bili usmereni na protivnike SAD

Sve su bile razotkrivanja koja su promenila igru, a svi su uglavnom bili usmereni na protivnike SAD. Njegov pristup saradnje doveo je do partnerstava sa više od 50 najuticajnijih medija na svetu: Vašington post, Gardijan, (London) Tajms, Špigel, itd.

U 2016, godini, USAID-a i drugih izvora finansiranja američke vlade činilo je 63 procenta budžeta OCCRP-a.

Način na koji to obično funkcioniše: novinar, koji ponekad radi direktno za OCCRP, a ponekad je deo njegove globalne mreže,  Probiranje tih podataka i njihovo transformisanje iz terabajta glomaznih informacija u članke objavljene u glavnim novinama širom sveta je posao OCCRP-a. OCCRP je izgradio ogromnu bazu podataka, koja uključuje podatke do kojih je došao, kao i javno dostupne dokumente koje je često teško ili skupo prikupiti i pretražiti.

Organizacija ima više od 200 zaposlenih u oko 60 zemalja i radi kao centar za lokalne novinare širom sveta. Za projekte saradnje, OCCRP ne nudi samo svoju logističku, uređivačku i istraživačku podršku, već pokriva i troškove za lokalne novinare, uključujući plate, rekao je Paul Radu, suosnivač. „Mi plaćamo troškove priče. Reporter mora negde da putuje, reporter mora da dobije neke informacije iz baze podataka, a to košta. A košta i to i to i to. Mi pokrivamo te troškove. A onda pokrivamo i platu novinara dok radimo na istrazi - rekao je on.

GACC

Globalni antikorupcijski konzorcijum (GACC), program koji koristi OCCRP istrage, pokušavajući da sistematski pokrene krivične istrage ili kaznene postupke na osnovu članova. GACC je osnovan 2016. nakon poziva za podnošenje predloga koji je objavio Stejt department, a pobedio je OCCRP, u partnerstvu sa antikorupcijskom nevladinom organizacijom Transparensi internešenel.

GACC ima dve aktivnosti. Prvi je da pokrene, na osnovu članaka OCCRP-a, sudske istrage, sankcionisanje i mobilizaciju civilnog društva, zahvaljujući podršci lokalnih ogranaka Transparentnosti, prisutnih u 65 zemalja.

Lobiranje

Drugi je lobiranje država da pooštre svoje zakone o borbi protiv korupcije i pranja novca. U maju 2024, OCCRP je napravio izveštaj za pažnju vlada o najboljim procedurama za borbu protiv posrednika koji olakšavaju izbegavanje sankcija uvedenih Rusiji.

Činjenica da bi novinarska organizacija takve aktivnosti sprovodila na inicijativu i novcem iz Sjedinjenih Država, čak i za dobar cilj, otvara značajna etička pitanja. „Iako su neki u početku smatrali ovaj pristup kontroverznim, od tada su ga usvojili i drugi mediji. Verujemo da se GACC pokazao veoma uspešnim“, odgovorio je Salivan. „OCCRP priznaje da borba protiv korupcije zahteva rad novinara, aktivista, organa za sprovođenje zakona i političkih osoba. Istraživački novinari imaju koristi od razmene sa drugim vrstama aktera, i obrnuto. GACC povremeno pomaže u sazivanju takvih razmena.”

Nije sve novinarstvo

Zašto finansirati novinare, a ne jednostavno slati policiju da otkrije zločine? Zvaničnik Stejt departmenta Hening rekao je da novinari za koje se smatra da su nezavisni od vlade ponekad imaju veće šanse da izvuku saradnju iz izvora. „Lepota istraživačkih izveštača i istinski nezavisnih novinara — i nezavisnih na ozbiljan način — je u tome što će ljudi možda više razgovarati sa novinarima nego što bi nužno mogli sa vladinim zvaničnicima“, rekao je on u intervjuu za NDR. „Dakle, to što novinari rade ovaj posao – smanjuje strah i podstiče veću otvorenost".

„Neki ljudi koji su svesni kriminalnih aktivnosti, ponekad žele da se pravda ispuni. Ali teško je ako imate posla direktno sa organima za sprovođenje zakona“, dodao je on.

U više izjava koje su date u svoju odbranu, i odbor OCCRP-a i Salivan su tvrdili da iako vladino finansiranje može biti kontroverzno, ono je prihvatljivo jer vlada Sjedinjenih Država ne vrši direktnu kontrolu nad novinarstvom, već umesto toga veruje da je dobro novinarstvo od suštinskog značaja za zdravlje globalne demokratije. SAD su zainteresovane za širenje i jačanje demokratije i za borbu protiv korupcije. Istraživačko novinarstvo služi toj svrsi i u opasnosti je od izumiranja; u eri platformi društvenih medija koje usisavaju milijarde dolara prihoda od reklama, nijedan poslovni model za istraživačko novinarstvo nije nastao osim dobrotvornih.  Stoga je finansiranje istraživačkog novinarstva u nacionalnom interesu čak i ako SAD ne kontrolišu proizvod.

Vikiliks

Ipak, tvrdnja da SAD u velikoj meri podržavaju globalno istraživačko novinarstvo kao stvar principa, bez obzira na to ko je pod istragom, potkopana je prilično upadljivim kontra primerom, naime nemilosrdnim neprijateljskim stavom vlade SAD prema Vikiliksu, koji je nastao u tandemu sa OCCRP-om. Vikiliks je ohrabrio uzbunjivače da mu dostave dokaze o korupciji i kriminalu, a zatim se udružio sa novinskim organizacijama širom sveta kako bi objavili svoje nalaze.

Vikileaks je pokrenut u oktobru 2006, a do marta 2008, američka vojska je zaključila da je ta novinska organizacija „potencijalna pretnja za zaštitu snaga, kontraobaveštajnu, operativnu bezbednost i bezbednost informacija za vojsku SAD“. 2010. godine, Vikiliks je objavio „Kolateralno ubistvo“, video dokaz o američkom ratnom zločinu u Iraku, nakon čega su ubrzo usledili avganistanski ratni dnevniki, irački ratni dnevniki, a zatim u novembru, , objavljivanje hiljada internih depeša Stejt departmenta...

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.