Prava istina o srpskom dugu! Evo gde je Srbija na listi dužnika!

U razgovorima o ekonomskoj situaciji često se čije komentar: „Jeste urađeno dosta toga, ali Srbija se zadužuje“.

Ovo je postala uobičajena fraza, koja se ponavlja a da oni koji je izgovaraju, kao nekakav argument nedgovornog trošenja novca, nisu ni svesni količine netačnog u tako malo reči. Pogotovo ako se ima u vidu situacija na terenu, kao što su novi autoputevi, škole, savremene bolnice, rekonstrukcija železnice, brzi voz, i uporedi sa drugim zemljama Evrope, a posebno sa članicama Evropske unije, jasno je da je u Srbiji najveći infrastruktirni učinak a najmanja zaduženost, piše Vaseljenska.

Sve ovo, ma koliko bilo mrsko mnogima da priznaju, ukazuje da je Srbija ulažući u infrastrukturu odgovorno se zaduživala, za razliku od EU zemalja, posebno Hrvatske, koje su izgubile kontrolu nad važnim resursima.

Hajde da ovo razmotrimo korak po korak – šta je Srbija postigla, kako stoji u odnosu na druge, i zašto je važno da zaduživanje bude shvatljivo kao investicija u budućnost.

Javni dug Srbije u odnosu na članice Evropske unije

Prvo treba na glasiti da Srbija još uvek nije članica Evropske unije i za razliku od zemalja članica koje imaju jeftinije kredite, mi još uvek nemamo tu pogodnost.

Prema dostupnim podacima, javni dug Srbije iznosi  38,87 milijardi evra . Ova brojka je daleko ispod proseka dugovanja zemalja Evropske unije, koji iznosi 85% BDP-a, a mnogo bolji u poređenju sa nekim susednim zemljama:

-Hrvatska: Javni dug iznosi 49, 16 milijardi

-Slovenija: Javni dug dostiže oko 45,47 milijardi

-Mađarska: Oko 150, 47 milijardi

-Austrija 394,78 milijardi

 

Foto: Printskrin

 

Dakle, Srbija je ne samo među najmanje zaduženim zemljama u regionu, već i na evropskom nivou pokazuje znatnu stabilnost. Ovo nam govori da je Srbija daleko od „prekomernog duga“ koji može ugroziti ekonomiju. Naprotiv, državni dug se drži pod kontrolom i usmerava ka konkretnim projektima koji donose dobrobit svim građanima. Posebno onim koji se hvale kako za samo pola sata stignu iz Novog Sada u Beograd na protest.

Foto: Printskrin

 

Šta je sve urađeno u Srbiji?

U poslednjih 12 godina, Srbija je napravila ogroman iskorak u modernizaciji infrastrukture. Izgrađeno je preko 1.040 kilometara, dok je još 195 kilometara u izgradnji , od ukupne dužine od  1.602 kilometra, nekoliko mostova, veliki broj škola i bolnica, a započeta je i rekonstrukcija železničke mreže, što je u velikoj meri ubrzalo transport i ekonomsku povezanost.I to nije sve. Ipak sasvim je dovoljno da se čovek osvrne i vidi, ili jednostavno da krene sa jednog kraja zemlje na drugi.

Autoput „Miloš Veliki“, Moravski koridor, Rekonstrukcija železnice, izgradnja najmodernijeg kliničkog centra u Evropi, rekonstrukcija i izgradnja bolnica i bolničkih centara širom Srbije, škole, vrtići. I to su samo neki fizički vidljivi prijekti koji olakšavaju svakodnevnicu svim građanima Srbije. Međutim, uprkos ovim očiglednim uspesima, često kao protivargument čujemo dobro poznatu rečenicu: „Ali Srbija se zadužuje!“

Ovaj „argument“ je postao gotovo instiktivna  reakcija onih koji, najčešće, ne samo što ne ulaze dublje u razumevanje ekonomskih kretanja i investicija, nego ih uopšte ne razumeju. Ako se vratimo decenijama unazad, lako ćemo videti da Srbi nikada nisu živeli bolje nego sada.

Prosečne plate su danas sasvim solidne, mogućnost zarade je daleko veća nego što je ikada bila, a privreda – i državna i privatna – radi punom parom. Industrija se oporavlja, mali i srednji biznisi napreduju, a kupovna moć građana je daleko iznad proseka. Uprkos negodovanju političkih protivnika trenutne vlasti koji pokušavaju da stvore drugačiju sliku, statistike kažu da građani više troše na stanovanje, odeću, tehnologiju, ali i na putovanja, što je najbolji pokazatelj finansijske stabilnosti i poboljšanja životnog standarda.

Kako se Srbija razlikuje od Hrvatske i Slovenije?

Srbija je, za razliku od Hrvatske i Slovenije, svoje infrastrukturne projekte finansirala direktnim zaduživanjem, ali uz zadržavanje kontrole nad prihodima. I opet javni dug Srbije je dosta manji nego što je slučaj sa ove dve komšijske zemlje.

Uprkos tome što Hrvatsku ističu kao primer uspešne turističke zemlje, koja to ni u jednoj dimenziji ne bi bila da nema izlazak na more, treba pogledati njenu infrastrukturu, koja nije ni malo vedra kao sunce na primorju. Jedan od najvećih projekata u Hrvatskoj – autoput Zagreb–Split, nije u potpunosti finansiran iz državnog budžeta, niti isključivo iz evropskih kredita. Deo sredstava obezbeđen je kroz koncesioni ugovor sa privatnom kompanijom Autocesta Zagreb-Macelj , koja je delimično finansirala izgradnju, ali je zauzvrat dobila pravo dela naplate putarine narednih 25 godina. To znači da značajan deo prihoda od autoputa ne ide direktno u državni budžet, već privatnom koncesionaru.

Pored toga, ukupna mreža autoputeva u Hrvatskoj iznosi 1.313 kilometara a koja se radi proteklih 20 godina, što je tek nešto više od Srbije, koja je u poslednjoj deceniji značajno povećala svoju mrežu autoputeva.Uprkos tome što je Hrvatska i članica EU i ima za razliku od Srbije povoljnije kredite, ukupni javni dug Hrvatske je za 18% veći od Srbije, odnosno 1,6 milijardi evra.  Razlika je i u tome što Srbija zadržava kontrolu nad prihodima od putarina, što je dugoročno održivo, da ne govorimo o broju stanovnika i veličini teritorije.

Sa druge strane imamo i Sloveniju, koja je takođe manja i po teritoriji i broju stanovnika,a  ima javni dug od 70% BDP-a. Iako je ekonomski razvijena, zaduženost je relativno visoka, posebno u odnosu na Srbiju, koja ima potrebu za značajno većim infrastrukturnim ulaganjima zbog veličine i regionalne povezanosti.

Kada ovako poređamo činjenice  fraza „Ali Srbija se zadužuje“ predstavlja lažni argument koji nema osnova u realnosti. Zaduživanje samo po sebi nije problem – problem je ako se zaduženi novac troši neodgovorno ili ako ne postoji plan vraćanja. Srbija, naprotiv, svoj dug koristi za projekte koji će se višestruko isplatiti – ne samo kroz direktnu ekonomsku dobit, već i kroz bolji kvalitet života za sve građane.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.