UČINIĆU SVE DA UZMEMO TITULU! Dejan Stanković otvorio dušu za Informer

Ostao bih ceo život na "Marakani", ali ovaj klub je ozbiljna mašina. Mnogo je lepo biti u njemu, ali je i mnogo velika potrošnja. Potrudiću se da podignem pehar u maju, a posle, videćemo, kaže Dejan Stanković

Želja mi je da u maju osvojim titulu, a onda ću razmišljati o narednim koracima, kaže za Informer trener fudbalera Crvene zvezde Dejan Stanković! U klub je došao pre skoro pune dve godine i bliži mu se 100. meč kao stratega crveno-belih.

Za to vreme osvojio je dve titule i bori se za treću, a sigurno je i da će dva puta igrati u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja. Kaže da je uživao u dosadašnjem boravku na "Marakani", ali ne krije da Zvezda troši ljude.

Koliko može da se izdrži u Zvezdi, uzimajući u obzir tempo i pritisak pod kojim se radi?

- Svako ko zna kakav je osećaj i kakve emocije izaziva ovaj klub, voleo bi da ostane u Zvezdi ceo život. I kao igrač i kao trener. Međutim, neminovno je da jednom svi krenemo svojim putem. Zvezda je ozbiljna mašina, mnogo je lepo i mnogo je velika potrošnja. I dalje sam zadovoljan i i dalje imam maraton da istrčim. Ima uvek interesovanja za mene, ali to sam rekao i ranije - zapitao bih se da nema. Onda bi to značilo da ne radim dobar posao, ni klub što veruje u mene, ni navijači što me podržavaju. Lepo je kad se raspituju za vas. To vam daje snagu da budete još bolji. A moji planovi? Sve ću uraditi da u maju podignem pehar...

Bliži vam se 100. utakmica na klupi Zvezde, trenutno ste na 97. Kako gledate na protekle dve godine?

- Veoma mi je brzo prošlo, mi i dalje trčimo maraton. Glavno je da ga istrčiš, dođeš do kraja i ostvariš zacrtane ciljeve. Utakmice su usputne stanice. Neke ćeš hodati, neke trčkarati, neke sprintom završiti, ali bitan je cilj. Zvezda je rezultat, samo to se gleda, u to sam se stopostotno uverio. Zadovoljan sam, ovo je moj prvi posao. Odrastao sam uz ovu generaciju, uz veliku pomoć svih ljudi koji me okružuju. Bilo je i grešaka, bilo bi glupo da nije. Samo tako možeš da uvidiš gde si pogrešio i da uradiš sve da budeš još bolji.

Foto: Starsportphoto

Jeste li očekivali pritisak sa kojim ste se sreli?

- Mediji, uprava, navijači, ostali klubovi. Sa svih strana je ogroman pritisak, što se da videti po mojoj kosi. Ostavio sam i cigare pre godinu i po dana, jer sam usled ogromnog pritiska počeo mnogo da pušim i morao sam da presečem. Trener Zvezde je trener i igračima i upravi i stručnom štabu i navijačima i novinarima. Sa svake strane moram da prihvatim pritisak i odgovornost na sebe i pustim igrače da rade na miru. I ja sam bio igrač, njihovo je samo da igraju. Na početku mi je malo bilo teško, ali onda sam shvatio da je Zvezda svačija. Najveći je klub u Srbiji i na Balkanu, ima lepu istoriju, a u prethodnih nekoliko godina ponovo ima dobre rezultate u Evropi. Svako želi da se bavi Zvezdom i to je potpuno normalno. Vremenom sam shvatio da svako ima pravo i da joj zviždi i da aplaudira i da je i hvali i da kritikuje.

Da li vas opterećuje neprestana borba sa Partizanom za titulu ove sezone?

- Ovo će biti teško, ali možda i najlepše prvenstvo u poslednjih nekoliko godina. Prava muška borba, tu se odrasta. Želim da bude još jače, možda već sledeće godine još neizvesnije. Da se uključi još neko, da se četiri-pet ekipa do aprila bore za titulu. Meni je lepše da je razlika jedan ili tri boda, da je neizvesno. Jedno je napraviti fenomenalan uvod i onda to održavati, a drugo biti u "crvenom" od avgusta do maja. Onda se vidi kakav je ko čovek. Tad mi treba čovek, a ne igrač, da izdrži kad je teško.

Prija vam taj adrenalin?

- U Italiji si na plus četiri nekoliko kola do kraja. Pa odeš u Palermo, izgubiš 2:0 i na plus jedan si. Igraš kod kuće sa Juventusom, pa ideš u Rim, pa ti dolazi Lacio. Čini se ode titula, ali dobiješ Juventus, pa dobiješ direktnog protivnika Romu, pa dobiješ Lacio i opet si u plusu. Na kraju osvojiš. To iskustvo ne može da se plati. Ja sam tri prvenstva gubio na poluvremenu meča u poslednjem kolu (bilo svaki put 0:0), a na kraju smo pobeđivali i osvajali titulu. Kad se celo prvenstvo svede na 45 minuta. Vau. Kako to da dočaram, ne meriš temperaturu kad nisi bolestan.

Foto: Starsportphoto

Najbolji igrač kog ste trenirali?

- Ne volim o pojedincima, uvek neko iskoči. Ko god da blesne, imajte u vidu da je ceo tim radio, trčao i trudio se da bi taj neko došao u šansu. Uvek radimo za jednog koji će iskočiti. Iza toga stoji ozbiljan rad. Ima momaka koji su kao Mića i Sale, koji su suvi kvalitet. Niko se neće uvrediti ako kažem da su njih dvojica naši najbolji igrači. Svakom od njih treba prići na drugačiji način i ja se trudim da to uradim.

Emotivno gledate na kritike?

- Zviždali su nam navijači protiv Voždovca. Ja sam najpre zvezdaš, pa trener. Emotivno primam sve, one izjave posle utakmice postoje samo kod nas. Uglavnom bi igrači trebalo da pričaju. Kad pričam u tom trenutku, to je direktna emocija. Da, mogao sam bolje protiv Voždovca, ali sam se odlučio za taktiku da se što manje umorimo, a donesemo tri boda. Navijač je uvek u pravu, ali nisam dao na momke. Ako su zvižduci bili upućeni meni, onda ih prihvatam oberučke. Ja samo želim da zaštitimo momke i da ne dozvolimo da od drveta ne vidite šumu.

Kako provodite slobodno vreme?

- Srednji sin Filip mi je u Amsterdamu, Stefan i Aleksandar su u Milanu. Supruga Ana je sa mnom od sredine 2020. godine. Ona mi je ozbiljna podrška i glas razuma. Zna moje dobre i slabe tačke, održava mi ravnotežu, da neki put ne preteram, a neki put da ne budem slab. Uvek je važno da imate nekog da vam kaže kako stvari stoje zaista, a ne da vam maže oči. Uglavnom miran život, kuća - posao. Kad me Zvezda emotivno isprazni, budem ćutljiviji. Međutim, to kraće traje, gledam uvek napred. Ana se sa tim odlično nosi. Mirno, večera, ručak, šetnja, film, serija, moj rad.

Foto: Reuters

Kako reaguje na vas narod u gradu?

- Znao me je narod u Beogradu i ranije, ali lepo je kad vas prepoznaju kao trenera Zvezde. Imam konačno priliku da doživim Srbiju. Napraviti nešto kod kuće je totalno druga dimenzija u odnosu na to kad si u inostranstvu. Kad kažem kuća, mislim na Srbiju, Beograd i Crvenu zvezdu. I u Milanu me doživljavaju kao kod kuće, tamo su mi odrasla deca, tamo nam je baza, ali za sada je to Beograd i od toga ne odustajem.

Šta biste danas rekli onom Dejanu Stankoviću koji je tek preuzeo Zvezdu?

- U svakom slučaju bih ga pustio da prođe šta je prošao, mora tako. Sigurno sam danas bolji, kao što ću biti bolji za još dve godine. U porazu ostaneš sam. Bez obzira na poruke, podršku. Ostaješ sam, jer su odluke ko će ići na teren i koju taktiku će sprovesti moje, tako da i odgovornost osećam kao moju. Ne bih ništa menjao, jer je to proces. Moram da pretrpim i kritike i biće ih još.