NAVIJA ZA ZVEZDU, ODBIO NEMCE ZBOG SRBIJE! Evo ko je Nemanja Motika, novo pojačanje crveno-belih! (VIDEO)

Mladi krilni fudbaler Bajerna iz Minhena, Nemanja Motika, stiže u redove Crvene zvezde za 1.500.000 evra

Obeštećenje će Bavarcima biti isplaćeno u tri rate. To nije sve, Bavarcima bi pripalo i 15 odsto od naredne prodaje.  Takođe, kada crveno-beli budu želeli da prodaju Motiku, Bajern će imati pravo preče kupovine.

Nemanja Motika veliki je navijač šampiona Srbije, pa nema sumnje da mu se sada ispunio san. 

- Navijam za Crvenu zvezdu, ali nisam imao prilike da prisustvujem utakmicama u Srbiji.Gledao sam crveno-bele u Minhenu pre dve godine. Mnogo poznanika iz Srbije mi se javilo pred tu utakmicu, pitalo za kartu. Trudio sam se da izađem svima u susret. Naručio sam maksimalan broj ulaznica, onoliko koliko sam imao pravo. Mislim da niko od članova kluba nikada nje potraživao toliko karata - rekao je pre nekoliko meseci za Mozzartsport Nemanja Motika. 

Foto: Starsportphoto

Nemački mentalitet, ali srce je oduvek bilo srpsko, i poziv otadžbine nikako nije mogao odbiti. Levokrilni napadač iako je branio boje mladjih selekcija Nemačke, kada ga je pozvao selektor omladinske reprezentacije Srbije  bez razmišljanja je odlučio da svoju lojalnost pokloni zemlji iz koje mu potiču roditelji.

- Dobio sam poziv Nemačke, ali sam morao da odbijem. Volim da igram za svoju državu, to mi je posebna čast i užitak. Bilo mi je veoma drago kad sam dobio poziv selektora Srbije. Samo sam čekao da doživim taj osećaj da obučem dres Srbije, da se prekrstim, poljubim grb. Taj osećaj je jedinstven. San mi je da isto iskusim i u seniorskoj reprezentaciji Srbije  - kaže mladi napadač, koji je rođen u Berlinu.

Da krv nikako nije voda, govori i činjenica da sa velikim zadovoljstvom svakog leta, kad mu to obaveze dozvole posećuje svoju rodbinu i u Srbiji i u Republici Srpskoj.

Foto: printscreen

- Majka je rodom iz Vranja, a otac iz okoline Sarajeva, iz Nišićke visoravni. Kad god sam u prilici volim da dođem u krajeve iz kojih su mi koreni. Roditelji su mi najveća podrška. Imali su od prvih koraka razumevanja, valjda jer su se i sami bavili sportom. Majka je u školskim danima igrala rukomet i odbojku, dok je otac trenirao fudbal. Bio je dobar, ali, za razliku od mene i brata, nije imao podršku kakvu on nama pruža, morao je sam da se bori.