Zvezdin oproštaj od LŠ: Glavno jelo bilo užasno, neka dezert "pokida"

Drugačije su u Zvezdi zamišljali ovu sezonu u Ligi šampiona, ali kad već ništa nije išlo po planu, neka barem oproštaj bude u velikom stilu. A gde će lepše, nego recimo pobedom nad aktuelnim šampionom Evrope...

Pomalo komično sa ove distance deluje ona euforija koja je zapljusnula klub u aprilu mesecu, kada je Zvezda kao prva u Evropi izborila direktno učešće u Ligu šampiona. Velike stvari napravljene, samopouzdanje poraslo, stvorila se atmosfera kao da Zvezda može da se nosi sa svima, "pa čak i sa Sitijem". Tako su otprilike glasile rečenice koje su oni najveći optimisti ispaljivali dok je aktuelni šampion, kockicu po kockicu sklapao tim, nabaždaren da hara starim kontinentom...A temelj tima bio je trener Barak Bahar, doveden upravo sa tom misijom, da danas svi kojima je Crvena zvezda bliska srcu, u miru gledaju okršaj sa Sitijem, rasterećeno, kao nekakvu nagradu, svesni da će i na proleće gledati svoj tim recimo u Ligi Evrope. Eto, to je bila ideja.

Foto: tanjug/ap

Stvarnost je bila značajno drugačija: znate ono kad isplanirate lep dan, očekujete da će sijati sunce, probudite se, podignete roletnu i dočekava vas kiša koja dobuje o prozore? E baš kao taj kišni dan, delovala je i ova Zvezdina sezona u Ligi šampiona. Od utakmice do utakmice nadali su se igrači, stručni štab i navijači da će se razvedriti, ali do se nije desilo, sve dok ono što je bilo planirano nije izgubilo svaki smisao. Proleće u Evropi ostalo je samo san, a ostao je još taj jedan meč, pa da padne poslednja klapna - okršaj sa Mančester sitijem na "Marakani" u 6. kolu grupe G Lige šampiona.

Kad je u septembru izašao raspored, oni koji jako vole i Zvezdu i fudbal govorili su da je dobro što je meč sa izabranicima Pepa Gvardiole u decembru, poslednje kolo, kad već sve bude rešeno i ništa ekipi ne bude zavisilo od ove utakmice. Opet, oni sa turističkim pogledom na ceo događaj i željni spektakla, priželjkivali su da vide Holanda, Griliša i drugare, negde u septembru, oktobru, dok je još tolo vreme, da mogu udobno da se smeste, snimaju za društvene mreže i hvale se da prisustvuju tako velikoj utakmici. Sudeći po tome da se traži karta više i da su tri tribine potpuno rasprodate, dok za jug postoji još neka ulaznica, biće stadion pun i biće spektakl.

Foto: tanjug/ap

I što se više približava, sve više deluje da stvarno nema veze što Zvezdi ova utakmica u rezultatskom smislu ne može ništa da donese i što je još u prošlom kolu, nakon poraza u Bernu sezona u Evropi okarakterisana kao neuspeh. Ako večeras Zvezda nekim čudom, jer zaista je potrebno čudo, uprkos činjenici da Siti dolazi oslabljen, pobedi, to će malo da spere onaj gorak ukus koji je ostao posle odigranih pet kola. Otprilike kao večera u elitnom restoranu, gde su očekivanja visoka, pa predjelo bude bljutavo, glavno jelo ispod očekivanja, a onda dođe vreme za dezert i ispostavi se da je to najukusniji kolač koji ste ikada probali. I dok vam se topi u ustima, zaboravite na ono prethodno što nije valjalo. Tako nekako bi moglo večeras da bude sa Zvezdom. 

Kad zaplešu pred više od 50.000 ljudi Bukari, Ndijaje, Hvang i družina, ako bi, kao na "Itihadu" imali sreće da prvi daju gol, a onda nekako da sačuvaju rezultat do kraja, pale bi u vodu sve one priče da je ovaj tim previše plaćen, da su igrači u najboljem slučaju prosečni po kvalitetu, a primači plate prvog reda. Pričalo bi se i kako je Bahar sjajan trener, kako je dobro nameštao taktiku u svim mečevima, ali ne može, zaboga, on da uđe umesto Bukarija i Ndijajea i daje golove i kako je pametno sačuvati ga za sledeću sezonu, jer do tada će već imati više iskustva. To je ta magija Zvezde i njenih navijača, gde je tako malo dovoljno za valjanje u blato i tako malo za dizanje u nebesa. 

Foto: EPAIMAGES

Jasno je svima da je kvalitet na strani gostiju. I bez nekoliko zvezda, Mančester siti je i dalje među najjačim timovima na planeti. Jasno je i da Zvezda igra za utiske. Shodno tome dalo bi se sumnjati je li motivacija ekipe na tako visokom nivou. Ali ako što znaju šta ova utakmica ne može da im donese, isto tako znaju i koliko može. Znaju da bi se danima, mesecima, ma godinama, kao o onom Liverpulu, ispredale bajke kako je te večeri na "Marakani" pao prvak Evrope. Nema dileme da bi vremenom priča bila nadograđivana, pa bi od tragičara tamo neki Ndijaje, Kanga, Glazer, bili heroji. A ko još ne voli da bude heroj?