Hteo sam da izludim! Sa Zvezdom u Bariju osvojio Evropu, a onda maler! Više ih nikada nije video!

Levi bek koji je te sezone bio nezamenljiv kaže da mu se u današnjem crveno-belom timu najviše sviđaju Ivanić, Katai i Glazer, a komentariše i šanse reprezentacije Srbije na EURO 2024, koji će biti odigran ovog leta u Nemačkoj.

- Od tog finala sa Zvezdom i osvajanja Kupa šampiona nijedanput više nisam otišao u Bari, a voleo bih da prošetam do stadiona „Sveti Nikola“, pogledam neku utakmicu, zašto da ne, i evociram prelepe uspomene koje nosim iz tog italijanskog grada. Ukoliko mi se u skorije vreme ukaže prilika svakako ću to da uradim - priča za Informer Slobodan Marović, član legendarne generacije Crvene zvezde koja je 1991. godine protiv Olimpika iz Marselja pokorila Evropu i otkriva šta mu je sve u tim poslednjim trenucima finala prolazilo kroz glavu, šta mu se dogodilo na dočeku u Beogradu.

Marović dok je živ neće zaboraviti poslednje scene drame pred, ispostaviće se, odlučujući šut sa „kreča“, koji je Pančev pretvorio u gol i doneo neopisivo slavlje zvezdašima širom Evrope i sveta.

- Molio sam Boga da Darko postigne taj gol i da završimo utakmicu, jer ja sam bio planiran da šutiram šesti penal. Da ga nije dao, na mene bi došao red. Pripremao sam se, odlučio kako ću da šutnem, normalno da je bilo preveliko uzbuđenje i odgovornost, uprkos svemu bio sam miran, bez trunke nervoze i mislim da bih dao gol.

Pouzdani defanzivac koji je svoju ulogu kraj leve aut linije tih godina igrao za Oskara i ovog maja, koji je uvek poseban svima kojima je crveno-bela boja u srcu, nepune 33 godine kasnije pamti svaki detalj iz magične sezone.

-  Često vraćam film i razmišljam, koja je utakmica na putu do krova Evrope bila najteža? Svaka je na određeni način bila jako teška, da li je igrali kod kuće ili na strani. Ipak, meni su to bile poslednje tri, a to bi sigurno rekli i moji saigrači, dakle obe utakmice protiv Bajerna u Minhenu i Beogradu, posebno revanš na Marakani, najlepši, najteži, najuzbudljiviji meč, ali i svakako nezaboravno finale protiv Marselja.

Foto: Starsportphoto©

 

Slavilo se dugo i ludo. Marović prvi put otkriva i anegdotu, koja se dogodila po povratku iz Barija.

- Kad smo stigli na Marakanu dočekalo nas je 60-70.000 ljudi i svako od nas je izlazio da im otpozdravi. Sećam se, sedam - osam dana pre toga kupio sam jedne strašne „Rejban“ naočare. I sad izlazimo jedan po jedan u svečanoj loži, i kako sam bio uzbuđen nagnem se malo više i one mi nekako spadnu sa glave i više ih nikada nisam video u životu. U tim trenucima nisam razmišljao, ali kad sam došao sebi i video da ih nema hteo sam da izludim. Ipak, vredelo je, bez ikakve dileme.

Ostao je bez “cvika”, ali ne i dresa sa finalne utakmice, koji je i dalje njegov trofej sa stadiona “Sveti Nikola”. Marović je ostao jedini iz tima koji je sačuvao šampionsku majicu.

- Jeste, ja sam jedini koji je zadržao dres. Odlučio sam još pre utakmice pobedili ili izgubili da ću ga zadržati za uspomenu i da nikome neću dati. Bilo je otimanja jako puno i navijača, novinara, kamermana, ali na kraju sam ga sačuvao, I dalje je kod mene. Pričao mi je Dika Stojanović svojevremeno da je našao čoveka kome je dao dres u kome je odbranio penal Amorosu I hteo da ga otkupi, ali čovek nije hteo ni da čuje. Ne znam, to je relikvija, uspomena za ceo život, nisam hteo da ga dam nikom i neću do kraja života.

Foto: Starsportphoto©

Sa ove vremenske distance porediti Zvezdu iz tih slavnih godina i ovu današnju nije realno jer crveno-beli bi sada trebalo u Ligi šampiona da pobeđuju Mančester Siti, Real Madrid, Barsu, Inter, Juve… Nova su vremena, neki potpuno drugačiji fudbal, ali i još nešto što nekadašnja “trojka” kluba sa Marakane posebno apostrofira:

- Trideset i kusur godina je prošlo. Imali smo sjajnu generaciju sa trojicom, četvoricom igrača ekstra klase Deja, Robija, Mihu, Pančeva a i potpuno drugačije okolnosti su bile kad smo mi igrali u Jugoslaviji. Puno kvalitetnih igrača bilo je u svakoj ekipi, Vardaru, Želji, Sarajevu, kvantitet i bolji kvalitet. Zvezda je, kao što se zna bila sastavljena od igrača iz svih republika. Liga u kojoj smo igrali bila je moćna, mogli smo da dovedemo i Deja iz Budućnosti, Mihu iz Vojvodine, to je bilo važno za tu našu generaciju, mogao si da dovedeš najbolje igrače iz svih klubova – ističe Marović i odmah dodaje:

- Ovo danas je neka druga priča, zemlje razdvojene, klubovi dosta slabi. Prinuđeni smo da dovodimo i trećerazredne strance. Gledajući vrhunske evropeke klubove, ovi igrači koji dolaze kod nas nisu tog kvaliteta, I onda teško da može nešto da se uradi u Evropi. Drugo vreme, a i tada nije bilo love kao danas, ovo sada je preterivanje igrači se plaćaju 100, 150, 200 miliona… U naše vreme je bilo bogatih klubova, ali ovo kao danas, toga nije bilo.

 

 

Dva derbija u četiri dana, Zvezdina najčuvenija “trojka” smatra da je Zvezda ipak kvalitetnija od Partizana, pa ga pobede u oba meča ne iznenađuju.

- Zvezda ima mnogo više kvalitetnijih pojedinaca. Partizan me iznenadio u drugom meču. Tih 20 minuta prvih stvarno su ušli hrabro i visoko, Partizan je imao šansu, dve, Baždar, pa Goh, nisu postigli gol, crveno-beli su to kaznili. Zvezda je imala u nastavku puno prostora i mogla da postigne još dva tri gola. Nema šta, kvalitetnija je u odnosu na večitog rivala i bez problema će osvojiti četvrti duplu krunu zaredom. Ivanić je tu po meni broj 1, naravno Katai po mom ukusu, takođe, a izdvojio bih i golmana Glazera, koji je pravi naslednik Milana Borjana.

 

 

Reprezentaciju ovog leta čeka Evropsko prvenstvo. Igrao je sa Draganom Stojkovićem, kasnije sarađivali i u trenerskim vodama. Piksi nas odveo na Mundijal I EURO, ali narod nije zadovoljan igrama.

- Piksi i ceo stručni štab napravili su fantastičan posao plasmanom na Svetsko pa na EURO gde nas nije bilo 24 godine. Dva vezana velika takmičenja. Gde ćeš više od toga. E, sad što navijači nisu zadovoljni, pa oni nikad neće biti zadovoljni. Oni moraju da znaju da je konstruktivna kritika uvek na mestu I moraju da znaju da nismo u dve tri najbolje ekipe u Evropi. U ovom trenutku nemoguće je da osvojimo EP. Igrao sam nekad fudbal, treba da budemo realni, nemamo ekipe kao Englezi, Portugalci, Italijani. Nisi zadovoljan igrom na jednoj, dve utakmice a pobediš, to je to. Važan je rezultat. Zvezda iz devedesetih je najbolji primer. Svi smo svesni da nismo odigrali kako treba, ali znali smo da igramo za veliki trofej, mogli smo mogli da se otvorimo, igramo lepo za oko primimo tri komada i ćao. Ne, rezultat je uvek najbitniji.

 

Igrao je i u Silkeborgu, a upravo sa Dancima igraćemo na Evropskom prvenstvu. Marović je prokomentarisao šanse Piksijevih “orlova” u duelu sa Skandinavcima, ali i preostala dva rivala. Grupa u kojoj su još Engleska i Slovenija nimalo nije laka.

- Nije uopšte laka, kao nijedna grupa. Moje mišljenje je da možemo da igramo sa svima.Okej, Engleska je tu najkvalitetnija i jedna od najačih reprezentacija u Evropi, ali to ne znači da moramo u startu da se predamo. Moramo da promenimo pristup, moramo da igramo timski, ako treba i prljavo, da budemo takmičari i da svaku utakmicu shvatimo ozbiljno. Da li ćemo pobediti u sve tri utrakmice to niko ne zna, ali u sve tri utakmice moramo da uđemo “nabrijani”, da na svakom delu terena i za svaku loptu ginemo. Ja se nadam da možemo uspešno da završimo grupu. Danci su disciplinovana nacija, sve što rade rade maksinmalno, takvi su i u fudbalu.Svaki naš igrač je na papiru bolji, ali Skandinavci daju sve za taj timski duh. Oni se svi daju ekipi, svi razmišljaju kao jedan, I to je njihova prednost u odnosu na ekipe sa Balkan. Mi ako budemo imali 60-70 odsto onoga sto oni imaju pobeđujemo ih lagano. Nadam se da će tako biti, navijaćemo, gledaćemo.