Andriju dirnuli gestovi Lazovića i Ilića! Danko mi je platio avion! Njihove supruge su mi u bolnicu donosile hranu

Vest o smrti nekadašnjeg fudbalera Partizana Andrije Delibašića potresla je fudbalski svet i region.

Bivši reprezentativac Srbije i Crne Gore preminuo je u 43. godini nakon borbe sa teškom bolesti. Delibašić je u martu 2023. godine saznao da ima tumor na mozgu, posle čega je krenuo u borbu sa opakom bolešću, koju na kraju ipak nije uspeo da pobedi. 

Nekadašnji as crno-belih je u intervujuu koji je dao za "Mocart sport" nekoliko meseci posle saznanja da ima tešku bolest, otkrio da su mu u najtežim trenucima veliku podršku pružili bivši saigrači iz Partizana Danka Lazovića i Saše Ilića i njihove porodice.

Naime, Delibašić je operisan u Beogradu, a tokom procesa oporavka supruge pomenute dvojice igrača su mu stalno donosile hranu. Takođe, otkrio je da mu je i Lazović organizovao i platio privatan avion iz Podgorice za Beograd  

- Danko Lazović i Saša Ilić, sa suprugama Jovanom i Tijanom, sve vreme su bili tu. Saša je imao obaveze u Sofiji, ali tu je. Ne znam ni danas kojim kanalima su Tijana i Jovana uspevali da dođu u posetu, do bolničke postelje donesu hranu koji su same kuvale. Znaš, to su neke stvari za ceo život... Familija, razume se, to je posebna vrsta ljubavi. Bezgranična. A Danko... Ljudi moji, pa on je bez pitanja, organizovao i platio prevoz privatnim avionom iz Podgorice za Beograd. Ne bih da delujem ne znam ni sam kako, ali saberi, oduzmi, sve nas je spojio fudbal. I Partizan - ispričao je tada Delibašić.

Foto: Starsportphoto

Ofanzivac je otkrio da nije dozvolio da ga loše vesti emotivno slome, već je znao da od starta mora hrabro da se suprostavi opakoj bolesti. 

- Nisam do danas pustio suzu što se tiče tog slučaja. Niti ću to činiti ubuduće. Znam sportiste koji su prolazili jednako teške situacije, reagovali stavljajući ruke na glavu, kukali nad prokletom sudbinom. Neću tako. Nisam to ja. Niti ću biti do kraja moje borbe. Disciplinovan sam, promenio sam način razmišljanja, poglede na svet i zato proteklih šest meseci vrhunski živim. To sad deluje malo bezveze, kao patetika, a u stvari je tačno. Ne znam da li čovek dobije drugu šansu, da koristi svaki dan, ali znam da više vremena poklanjam detaljima koje sam, mahom zbog fudbala, zapostavljao. Češće sam sa porodicom, drugarima, na svežem vazduhu. U svemu ovome ima i pozitivnih stvari. Ne mora čovek uvek da se hvata za tužnu sudbinu. Nervira me kad mi neko kaže kako je moguće tebi to da se desi? Desilo se, idemo dalje, ne bi trebalo klonuti - porzčio je tada Andrija Delibašić.