Reči kidaju dušu! Grbić odao poštu Delibašiću: Drugi put letiš, ali sada na neko bolje mesto! (FOTO)

Na komemoraciji koja je danas održana u Podgorici u čast Andrije Delibašića, legende crnogorskog fudbala i bivšeg golgetera Partizana, emotivni govor održao je i Petar Grbić. Kapiten Budućnosti i bivši fudbaler Partizana oprostio se od svog prijatelja i uzora kroz suze, ističući kako je Delibašić bio ne samo sportska legenda, već i jedan od najvažnijih ljudi u njegovom životu.

U Podgorici je danas održana emotivna komemoracija u čast Andrije Delibašića, bivšeg golgetera Partizana i legende crnogorskog fudbala, koji je preminuo u 44. godini života nakon duge i teške borbe sa bolešću. Među brojnim prijateljima, porodicom i kolegama, našli su se i Dejan Savićević, kao i Danko Lazović koji su se oprostili od Delibašića emotivnim rečima. Posebno dirljivo oproštanje upućeno je od strane Petra Grbića, koji je bio pogođen gubitkom svog prijatelja, a njegov govor nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Petar Grbić, kapiten Budućnosti, obratio se prisutnima kroz suze, prisetivši se svih zajedničkih trenutaka sa Delibašićem. Govorio je o njihovoj bliskosti i prijateljstvu koje je traje godinama, i o tome koliko je Delibašić bio uticajan na njegov život, karijeru i čitavu fudbalsku zajednicu.

- Nemojte mi zameriti na emocijama, jer ih ima previše kada se opraštamo od nekoga ko je deo nas. Ali, ja se ne mogu oprostiti od nekoga ko je bio deo mene, mog bića, moje karijere… Moj uzor. Ali mogu biti ponosan na sve to! Jer reći zbogom nikada nije lako, a kada se zauvek pozdravljamo sa nekim od svojih voljenih, to je posebno bolno. Nikada ovo nisam radio, ne znam ni kako se za ove stvari sprema, posebno kada iza mene stoji slika nekog mog - započeo je Petar.

Foto: ATAIMAGES

U toku govora, prisetio se dana kada su se on i Delibašić družili u reprezentaciji, što ga nikako u tom trenutku nije ostavilo ravnodušnim. 

- Brate moj rođeni, tako sam te zvao kada bi me preplavile emocije još iz vremena dok smo se družili u reprezentaciji. Bliskost smo godinama gradili, prijateljstvo je jačalo, a put nas je opet spojio u našoj Budućnosti. I zato, nisam dao nikome da mi piše govor! Da sam znao koliko će mi biti teško dok budem pisao, kako će sećanja navirati, a reči nestajati osećajući se nemoćno da bilo šta izustim... Možda sam i trebao, ali ne… jer bih onda osetio tvoj osmeh na pola, tihi glas, gospodski korak i reči "ajde Grbo, budi hrabar“. Kao što si ti bio, za sve nas, uvek tu kada treba - rekao je Grbić u suzama.

Teško je naći pravu reč kada se oprostite od nekoga ko je bio toliko važan za njegov lični i profesionalni život, te je u ime kluba obećao da će Budućnost nastaviti da niže trofeje, a svaki od njih biće posvećen Delibašiću.

Foto: ATAIMAGES

-Pripala mi je čast da pored svih ljudi iz našeg velikog kluba, koji te vole koliko i ja, budem taj koji će pokušati da se na dostojanstven način, kako samo ti zaslužuješ, oprosti od tebe. Ne može biti lako, epiteti gube na značaju i postaju kliše, jer si nas previše zadužio svojim postojanjem da bi jednim govorom dočarao ko si bio u našim očima. Drug, brat, prijatelj, učitelj, trener, direktor... Ali pre svega, za sve nas iz plavo-bele porodice, bio si čovek. Čovek koji nas je činio boljim, vedrijim, pozitivnijim. Čista duša koja nam je pružala ljubav na svakom koraku... Tome svedoči muk hodnicima Kampa, gde i zidovi znaju da je otišao najbolji od nas. Kaže tvoj Prle „otišao je bez pozdrava“, dok nas je tišina razarala, telo se cepalo, a glava odbijala da primi informaciju da te više nema - nastavio je bivši as Partizana.

Kako su Delibašića poznavali kao nekog ko uvek donosi uspehe, zračio je pobedničkim mentatitem, te niko nije verovao da će ga opaka bolest ovde pobediti, a o njegovim uspesima u karijeri pričaće se večno dodao je Petar kroz suze.

Foto: ATAIMAGES

- Nismo verovali, niko od nas nije mogao ni da sanja da veliki Deli može da izgubi bilo koju borbu, jer si nas navikao da daješ istorijske golove, da donosiš uspehe, kao što si i u naš klub doneo pobednički mentalitet i pokrenuo lavinu trofeja... Ali da znaš brate, nismo ljuti, jer znamo da si se borio kao lav do poslednjeg daha. A bolest je bila opaka i teška. O tvojim uspesima će se večno pričati, ali kao predstavnik Budućnosti i Podgorice, želim da legenda o ljudini Deliju živi večno. Jer recite mi još nekoga da je rođen u Nikšiću, u srcu nosi Partizan, a obožavan je u Podgorici... Nema ga, to je mogao samo Deli. I to je, brate moj rođeni, tvoja veličina! Ispred kluba želim da ti obećam još nešto, Budućnost će nastaviti da niže trofeje, a svaki od njih biće i - tvoj! Budućnost je beskonačna, pa će tvoj lik i delo biti večni - rekao je Grbić, prisetivši se Delibašićevog uticaja na sve oko sebe.

Na kraju, Grbić je dodao lične reči zahvalnosti prema svom prijatelju, govoreći o tome koliko će mu nedostajati.

- Prijatelju moj, jednom si poleteo do neba, zakucao i loptu i Engleze i doneo nam najveću sportsku sreću. Ovo ti je drugi put da letiš, sada na neko bolje mesto, na jedan duži let. Nažalost, na let bez povratka. Neizmerno sam zahvalan i srećan što sam te imao u svom životu, uvek si znao koliko te volim, ali nikad nećeš znati koliko ćeš mi nedostajati. Neka te anđeli čuvaju, a mi ćemo te čuvati od zaborava! - istakao je Grbić.

Ovaj dirljivi trenutak na komemoraciji u Podgorici ostaće urezan u sećanju svih prisutnih, koji su došli da odaju poslednju počast velikom sportisti i čoveku, Andriji Delibašiću.