Radujko: Stranac novi predsednik Sudijske komisije

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, Branko Radujko, otkrio je da će na mesto predsednika Sudijske komisije doći čovek iz zapadne Evrope.

Na sednici Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije usvojene su dve važne odluke koje bi mogle značajno da utiču na dalji pravac razvoja srpskog fudbala.

Prva se odnosi na dugo najavljivanu, sada i formalno potvrđenu reformu domaćeg šampionata, koja predviđa smanjenje broja učesnika Superlige sa 16 na 12 klubova, uz prelaznu sezonu sa 14 ekipa.

Druga se tiče angažovanja stručnjaka iz inostranstva za predsednika Sudijske komisije – potez koji otvara prostor za novi pristup i profesionalizaciju u oblasti koja je decenijama pod lupom javnosti.

- Pre svega, moram da pomenem da je na sednici Izvršnog odbora donet čitav set mera u vezi sa takmičenjima u mlađim kategorijama, bez kojih i ove reforme ne bi imale nikakvog smisla - rekao je Radujko i jasno definisao ciljeve Fudbalskog saveza u narednom periodu:

- Želimo što veći broj naših klubova u grupnim fazama evropskih takmičenja. Želimo bar po desetak srpskih igrača u vodećim klubova pet najjačih liga na kontinentu. I naravno, želimo jaku i moćnu reprezentaciju koja će na završnim turnirima velikih takmičenja stizati do borbe za najviši plasman. Sve smo to u prošlosti imali i ne vidim razlog da ponovo ne dođemo u sličnu poziciju.

Koji su ključni razlozi koji su doveli do odluke o skraćenju Superlige sa 16 na 12 klubova?

- Ništa nismo radili proizvoljno, već kroz sistem dubokih i detaljnih analiza, konsultacija sa klubovima, strukom i regionima, ali pre svega sa vodećim stručnjacima iz UEFA koji su imali ogromna iskustva i vrlo uspešne primere reforme takmičenja u nekim od najatraktivnijih liga Evrope, pa i u reformi evropskih takmičenja. Svi smo svedoci pozitivnih efekata promene formata u Ligi šampiona, Ligi Evrope i Ligi konferencije.

Foto: FSS

Možete li nam pojasniti kako će izgledati prelazna sezona sa 14 klubova?

- Bilo je u javnosti govora da ćemo ići odmah na 12, ali je zaista vredelo saslušati sve relevantne faktore, porazgovarati sa svima i zaključiti da bi prelazak sa 16 na 12 bio jako stresan. Ispalo bi čak šest klubova, što bi dovelo do drastičnih promena i u nižim rangovima takmičenja. Ovo je bolje rešenje. U sezoni 2026/27, posle dva kruga prvenstva, odnosno 26 odigranih kola, tabela će se podeliti na šest klubova u plej-ofu i osam u plej-autu. Četiri poslednjeplasirana iz plej-auta ispadaju u niži rang i tako dolazimo do konačnog formata od sezone 2027/28 kada će elitni rang brojati 12 klubova.

Sa novim formatom, očekuje se mnogo zanimljivija i uzbudljivija borba za svako mesto na tabeli.

- Predviđeno je da samo jedna ekipa ispada direktno, a jedna igra baraž za opstanak u eliti. Tri prvoplasirana idu u evropske kvalifikacije, a za jedno preostalo mesto na međunarodnoj sceni igra se baraž uz učešće klubova koji su plasirani od četvrtog do sedmog mesta. Dakle, od borbe za Evropu, do borbe za opstanak, samo tri mesta na tabeli (osmo, deveto i deseto) ne bi imali takmičarski značaj. Naravno, epilog finala Kupa Srbije takođe može da utiče na raspodelu evropskih viza, ali sve će biti predviženo propozicijama takmičenja. Složiće se svi, neuporedivo interesantniji format u odnosu na postojeći u kome smo i pored svega imali spektakularnu završnicu u poslednjem kolu – podsetio je Radujko na tri utakmice plej-ofa koje su proteklog vikenda bile u fokusu sportske javnosti:

- Šest timova na terenu, a četiri do poslednjeg sudijskog zvižduka u konkurenciji za izlazak na evropsku scenu. Žestoka borba do kraja. To želimo u svakom kolu, bitku za svaki bod. Moram javno da pohvalim klubove koji su izborili evropske vize, ali i one koji su i bez rezultatskog imperativa dali sve od sebe i doprineli da sve bude interesantno i pošteno.  U takvom sistemu će se i naši igrači brže i kvalitetetnije razvijati, a klubovi će spremno dočekivati izazove u Evropi.

Foto: FSS

Kakva je bila reakcija klubova na ovu odluku – posebno onih koji bi mogli biti direktno pogođeni smanjenjem broja učesnika?

- Prirodno je da klubovi iz donjeg dela imaju opravdane brige, ali im nudimo tranzicioni period i dodatnu podršku. Fokus je na sistemskom rešenju, a ne kratkoročnim interesima. Prepoznali smo i kod klubova koji brinu o sopstvenom statusu želju da podrže našu ideju i napore Saveza da u dijalogu i sveobuhvatnoj diskusiji dođemo do rešenja koje će podići ukupan kvalitet srpskog fudbala. Danas osim Crvene zvezde koja ima impresivan niz u poslednjih osam godina i svaka im čast na tome, nemamo kontinuitet dobrih rezultata u Evropi sa ostalim klubovima. To je od krucijalnog značaja po pitanju konkurentnosti i da bi naši igrači dostizali neophodan nivo kvaliteta za odlazak u najveće klubove. Kao što je bio slučaj pre deset ili dvadeset godina.

Da li će biti dodatnih ulaganja ili pomoći klubovima koji ne uđu u tih 12, kako bi očuvali profesionalni status i nastavili razvoj?

- Svakako. Savez razmatra rešenja kako da pomogne u amortizaciji klubova koji ispadnu iz najvišeg ranga. Nikome nije u interesu da dođe do naglog propadanja kao što je bilo slučaja u prošlostit. Zato i verujemo da će novi format doprineti visokom stepenu poverenja u integritet takmičenja i dovesti do značajnog priliva sredstava od novih sponzorskih ugovora, interesovanja investitora i jačih ponuda za TV prava, što je veoma važno na planu stabilnosti lige i klubova.

Foto: FSS

Šta je motivisalo Savez da se odluči za angažovanje stručnjaka iz inostranstvna funkciji predsednika Sudijske komisije?

- Pre svega drugačiji pristup u postavljanju integriteta i poverenja u takmičenje. Verujem da smo i ove sezone gledali mnogo kvalitentije suđenje u odnosu na neke prethodne sezone. Čak je i prošle godine suđenje bilo dobro, ali uvek se govori o subjektivnosti kada je reč u ljudima iz Sudijske komisije. Nije slučajno što su u 15 evropskih liga najvišeg ranga, Savezi doveli stranca za predsednika. Imamo primer našeg čoveka koga su tri federacije angažovale na funkciji predsednika Sudijske komisije. Kada je čovek iz inostranstva na tako odgovornom mestu, može da radi bez pritiska, na krajnje objektivan i profesionalan način. Ovde im se stalno kopa po biografiji… da li su im kum, rođak ili prijatelj u rukovodstvu nekog kluba, da li su delegiranjem sudije iz svog rodnog mesta direktno pomogli klubu za koji su emtoivno vezani i slično. Daleko od toga da nemamo kvalitetne stručnjake iz Srbije, aktuelne sudije ili bivše internacionalnce koji bi mogli da budu na čelu Komisije. Ipak, potreban nam je jedan potpuno novi, sistemski pristup - rekao je Radujko i objasnio šta konkretno očekuje od sudijskog eksperta iz inostranstva.

- Tražićemo od njega veliki uticaj na promenu stila suđenja. Podsetiću da smo prvi na listi evropskih liga po broju faulova i prekidu igre. Drugim rečima, prvi po učestalosti upotrebe sudijske pištaljke. Čemu to vodi? Želimo da se igra rasplamsa, da sudije ne budu u grču, da ne sviraju svaki kontakt, da puste da se igra muški i atraktivno. Pritom, Pravila fudbalske igre moraju jasno da budu objavljena na sajtu Saveza i da svakog ponedeljka analize spornih situacija, ocene sudija i obrazloženje istih, budu javno dostupni sa potpisom predsednika Komisije. Da svi vide da li je sudija u određenoj spornoj situaciji postupio ispravno ili ne. Ako nije, da ta greška utiče na njegovu ocenu i na kraju sezone da sudije sa najslabijim učinkom budu adekvatno sankcionisane. Mislimo da je to najpošteniji pristup i da samo tako možemo da vratimo poverenje u suđenje i u srpski fudbal. Isto tako, tražićemo saglasnost od klubova da se audio zapisi komunikacije glavnog sudije sa VAR sobom, javno objave i da imamo jasnu sliku šta se dešavalo tokom sporne situacije. Verujemo da će to uticati na arbitre da budu potpuno fokusirani na objektivno i profesionalno suđenje.

Foto: FSS

Pozitivan primer stiže nam ove sezone iz komšiluka gde je angažovanje eksperta iz Francuske dalo sjajne rezultate i uticalo na neizvesnost prvenstva do poslednjeg kola.

- Čovek sa ogromnim iskustvom koji je sudio velike utakmice u Ligi 1 i na evropskoj klupskoj i reprezentativnoj sceni, prihvatio je ponudu ljudi iz hrvatskog Saveza, jednim novim pristupom udahnuo novu energiju i videli smo epilog. Iz ugla šire evropske fudbalske zajednice, naročito su bile važne te javne analize svakog ponedeljka, uporno, redovno i neizbežno objavljivanje spornih situacija, obrazloženje odluka i ocene sudija. Sve sa potpisom Bertrana Lajeka, predsednika Sudijske komisije.

Iz Vaše priče jasan je profil stručnjaka, hoćemo li uskoro imati i konkretno ime novog predsednika Sudijske komisije?

- Vrlo brzo ćemo izaći u javnost sa imenima kandidata. Zahvaljujem se Izvršnom odboru i predsedniku Džajiću što su mi dali ovlašćenje da u saradnji sa Sudijskom komisijom UEFA dođem do najboljeg mogućeg rešenja. Ono što je sigurno, angažovaćemo stručnjaka iz zapadne Evrope koji je izgradio karijeru u nekoj od liga sa visokim stepenom integriteta takmičenja.

Kako će se meriti uspešnost rada novog predsednika Sudijske komisije? Postoje li konkretni ciljevi i rokovi?

- Ovde imamo objektivne i subjektivne kriterijume. Naravno, uvek će biti važno mišljenje klubova, da li su zadovoljni ili se i dalje žale na neke odluke. Ali će biti i objektivnih kriterijuma, pre svega ovaj o kome sam govorio, odnosno uticaj novog predsednika na stil suđenja u našoj ligi. Koliko ćemo povećati minutažu između dva sudijska zvižduka. Odnosno, koliko ćemo pustiti da se igra razvija, samim tim da se razvijaju i igrači. Naravno, važan je i broj rešenih ili nerešenih spornih situacija, kao i reakcija Sudijske komisije na očigledne greške u smislu ocenjivanja i skidanja sudija sa sudijske liste.

Foto: Starsportphoto

Da li će domaći stručnjaci ovu odluku Saveza shvatiti kao kritiku ili kao priliku za sticanje novih iskustava?

- Voleo bih da to dožive kao priliku za dodatnu edukaciju i sticanje novih iskustava, ali i prostor za lično dokazivanje. Kako u našoj ligi, tako i na međunarodnoj sceni. Imamo i danas mnogo poziva iz drugih federacija sa molbom da naše sudije dele pravdu na kritičnim utakmicama ili u finalima nacionalnih kupova. Ova odluka može samo da donese podsticaj za dalji razvoj kvaliteta naših arbitara.

Da li ova odluka označava dugoročniji zaokret u politici Saveza kada je reč o otvaranju ka inostranstvu i međunarodnim stručnjacima?

- Apsolutno. Fudbal je globalni fenomen, nema potrebe da se zatvaramo i gledamo samo u svoje dvorište. Slažem se da smo fudbalska nacija koja obiluje talentima i nema potrebe da se po svaku cenu zasipamo kadrovskim rešenjima iz inostranstva. Sa druge strane, ako imamo strance među trenerima i fudbalerima, možemo ponekad na taj način da osvežimo i rad drugih struktura koje su važan faktor za razvoj srpskog fudbala u celini. Ovo je samo zamajac za dalje intezivno, detaljno i pažljivo donošenje novih mera, kako bi naš fudbal bio tamo gde svi verujemo da treba da bude - zaključio je generalni sekretar FSS, uz opasku da posle mnogo sastanaka, sednica, foruma i kvoruma, konačno može da se posveti terenu i svemu onome što fudbal čini najlepšim sportom na svetu:

- Očekuje nas početak kvalifikacionog ciklusa za Svetsko prvenstvo i veoma važna utakmica u Tirani. Mobilisali smo se, učinili sve da selektoru Stojkoviću i njegovim momcima obezbedimo maksimalne uslove za što kvalitetniju pripremu mečeva sa Albanijom i Andorom. Idemo korak po korak. Po prirodi sam veliki optimista, iako se nalazimo u jednoj od najtežih grupa na putu ka SAD, Meksiku i Kanadi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.