Osmeh je otišao iz grada, ali nikada neće hodati sam

Diogo Žota je bio jedan od nas, dečak sa snom da uživa u igri. Simbol fudbalske iskrenosti.

Ima onih dana u godini kada se probudite sa teskobom u grudima. Kada sve što radite ponovo dođe na početak. Odvratan osećaj goričine ne prestaje. Misli nisu tu. Kosmička ili Božja nepravda, nazovite je kako hoćete, boli jače nego inače. 

Mučno. 

Baš takav je bio i 3. jul. Došao je kao podsetnik da postoji nešto važnije od sporta, klubova, rivalstva i podela. Nešto vrednije od svakog pehara, gola, odbrane ili asistencije. Čitav svet zanemeo je na trenutak i sa nevericom čitao vest koja je stigla iz Španije. Liverpulov diskretni heroj - Diogo Žota, izgubio je život u stravičnoj saobraćanoj nesreći.

Bio je to momenat, ali i večnost. Šok je postao neverica, neverica tuga, a tuga neogoraničena praznina. Društvene mreže su se usijale u nadi da će se pojaviti izvinjenje i demanti užasnih glasina. Nažalost, desilo se... Žota je otišao u svom stilu. Isto onako kako je i igrao na terenu. U deliću sekunde, poput vihora. 

Bilo je i biće boljih. Bilo je i biće popularnijih, bogatijih, ako hoćete i - voljenijih, ali teško posebnijih od tihog momka iz Masarelosa. Jer... Žota je bio jedan od nas. Dečak sa jednostavnim snom da uživa u igri. Zvezda nije želeo da bude, niti se kao jedna od njih ponašao. Bio je čista emocija. Bio je širok osmeh. Vesnik radosti, miljenik navijača, tih i požrtvovan. Bio je sve ono što malo ko može da bude... Iskren do koske. 

Foto: EPAImages

Nažalost, toga smo postali svesni tek u satima nakon što ga više nije bilo.

Ponovo će stihovi Liverpulove himne o hodanju kroz oluju dobiti na značenju. "Enfild" je još jednom zavijen u crno, a milioni navijača širom sveta u neverici gledaju novu tragediju koja se dogodila ostrvskom velikanu. Kao da silne žrtve Hilzbroa nisu bile dovoljne... 

I nebeski skok na "Marakani". I slalom u kaznenom prostoru Evertona za potvrdu 20. Liverpulove titule. I svi golovi, asistencije, driblinzi... Ništa od toga više nije važno. Žota će biti upamćen po svemu onom što je bio na terenu i van njega, a što ne može da se objasni brojkama ili glupom statistikom. Kao simbol borbe, ljubavi, iskrenosti i vere. 

Žotin osmeh je otišao iz grada, ali on nikada neće hodati sam.  

"Oh, he wears the number 20,
He will take us to victory..."