BOG JE TAKO HTEO, BOG JE ŽELEO DA OSTANEM ŽIV! Ninković o jezivim detaljima nesreće: Probudio sam se, bio sam obliven krvlju...

Prošlo je 20 dana od teške saobraćajne nesreće Nikole Nikovića, fudbalera Askolija

Hrvatski policijski eksperti koji su radili uviđaj nesreće u blizini Zagreba i lekari još ne mogu da objasne kako je posle tako strahovitog sudara fudbaler italijanskog Askolija živ i već pravi planove o povratku na teren.

– Bog je tako hteo! Bog je želeo da ostanem živ i da nastavim, ali malo pametnije i promišljenije i ja ću se potruditi da takav budem dalje u životu i karijeri. Mislim da sam to dužan sebi, svojim najbližima i fudbalu koji toliko volim – kazao je za "24sedam" Nikola Ninković.

I dalje se ne seća  trenutak nesreće.

– Sećam se da sam se u jednom trenutku probudio u autu, da sam bio obliven krvlju i sledeće što pamtim je da sam se probudio u bolnici. Valjda je taj čovek koji je vozio kamion sa kojim sam se sudario prvi pokušao da mi ukaže pomoć. Zbog te moje rupe u sećanju nisam mogao da dam iskaz u policiji. Neke stvari su im bile skroz neobjašnjive kada su radili uviđaj, a ja nemam šta da im kažem.

Foto: Informer

Kaže da se sada oseća malo bolje.

- Skinuti su mi konci sa jezika, urađeni su mi snimci glave i ostalih povreda. Dozvoljeno mi je da tokom dana prošetam oko 10-15 minuta, a za dve nedelje uradimo ponovo pregled i da vidimo dokle sam napredovao. Doktor mi je rekao da je za mene završena sezona, ali ne znam da li je mislio na polusezonu ili do kraja juna. Ja se nadam da ću, ako se nastavi ovim tempom oporavak, posle druge kontrole dobiti dozvolu sa malo više aktivnosti, a kasnije i za malo trčanja. Sad mi je rečeno samo odmaranje, jer bi me i najmanji slučajni udarac u glavu mogao da košta života.  Još me malo boli od udarca celo telo, što i nije čudo na šta sam ličio posle nesreće. Onaj hrvatski lekar mi je rekao da je pravo čudo kako sam ostao živ. Mogao sam i bez jezika da ostanem da mi je prekinut nerv.

 

Foto: printscreen

– Najveći problem mi je bio jezik, koji je bio prišiven, a onda se stvorio otok. Mislio sam da ću da se ugušim. Dva dana nisam oka sklopio samo zbog tog osećaja da bih mogao da se ugušim. Posle toga je krenulo nabolje, a moram priznati da mi je podrška okoline i prijatelja mnogo pomogla da nekako prebrodim taj najteži period.

Bonus video