ILIEV OTVORIO DUŠU ZA INFORMER! Pogrešio sam što sam podneo ostavku!

Jedina greška koju sam napravio kao sportski direktor Partizana jeste što sam podneo ostavku na tu funkciju, kaže za Informer Ivica Iliev

Nekadašnji golgeter crno-belih ističe da su svi strani fudbaleri koje je doveo u Humsku bili pun pogodak i da zato i dalje radi u klubu, iako se zvanično povukao još u martu 2019. godine!

Niko nije bio za smenu Ilieva

Zbog čega ste podneli ostavku na mesto sportskog direktora Partizana ako niste imali nameru da se povučete?

- Drago mi je što sam ovo pitan. Voleo bih javno da kažem o čemu se radi. Do dolaska Sume u Partizan imao stoprocentan uspeh kada je dovođenje stranaca u pitanju. Svi ti stranci su odlazili za mnogo novca, dovođeni za nula i donosili su i pravili rezultate i novac Partizanu. Ono što do tada nije bilo zabeleženo u srpskom fudbalu, toliko novca, toliko rezultata, tolika dominacija njih kao stranaca. U tom trenutku sam doveo Sumu i dao najveći novac dotad u istoriji Partizana i to je tada bio najveći transfer. Kao da su to svi dočekali sa željom da to ne uspe. I tako je to izgledalo kod prva dva trenera. I kada kod jednog trenera igrač nije na tom nivou, može čovek da se zapita da li je stvarno do igrača, mene ili do trenera. Ali kada dođe drugi trener i kod njega taj isti igrač na istom nivou kao kod prethodnog, onda čovek kaže ja sam kriv. Uvek polazim da je do mene a ne do drugog i drago mi je što su mi i tada kada sam davao zvaničnu ostavku što sam imao podršku predsednika kluba, generalnog direktora kluba i svih članova uprave. Niko nije bio za moju smenu, da prihvati ostavku i onda se pristupilo nekom rešenju. Prihvatiće tek kada dođe neki drugi sportski direktor - kazao je Iliv i nastavio:

Foto: informer

- Pošto se novi sportski direktor nije doveo, automatski ja obavljam i dalje tu funkciju. U međuvremenu je došao Sava Milošević i njemu je Suma dokazao da ja nisam pogrešio ni kod njega. I onda sam  ja video da to nisam trebao da radim, jer nije bilo do mene. Ali sam hteo tada da zaštitim trenera i da budem ja taj koji će otići. Međutim, i tadašnji trener je isto otišao, iako sam ja tada i kod njega i svih preuzimao odgovornost. Hvala još jednomiskusnijim i pametnijim od mene koji su mi ukazali i pokazali da tad nije bilo do mene, jer je sam Suma uz Miloševića pokazao da je jedan od najboljih stranaca u srpskom fudbalu.


Kažete da problem nije bio do vas. Šta je onda bio uzrok Suminih slabih partija u početku?

- Atmosfera je bila takva da su svi jedva čekali da se on ispostavi kao promašaj. Kad je Savo Milošević došao za trenera, Suma je počeo da igra kako ume. Pokazao je da nisam pogrešio kad sam ga doveo. Tad sam shvatio da nije trebalo da podnosim ostavku, jer nisam ja bio kriv za Sumine slabe igre. Ipak, želeo sam da zaštitim tadašnjeg trenera. On je, međutim, i sam ubrzo otišao iz Partizana. Posle toga, Suma je uz Miloševića pokazao da je jedan od najboljih stranaca u srpskom fudbalu.

Stranci otišli za mnogo novca

Suma je tek jedan od mnogih stranaca koje ste doveli u Partizan. Da li ste zadovoljni učinkom ostalih igrača koje ste angažovali?

- Svi ti stranci su dovedeni praktično besplatno, a neki su otišli za mnogo novca, i to nakon što su ostvarili sjajne rezultate u Partizanu. Takva dominacija stranih igrača u srpskom fudbalu dosad nije viđena.

Foto: informer

Ko je najbolji igrač kog ste doveli u Partizan?

- Najviše se dičim poslednjim strancem kog sam doveo, Umarom Sadikom. Ne znam da li sam ikada bio osporavan za nekog igrača kao za njega, a on je otišao u špansku Almeriju za devet miliona evra. To je najskuplji transfer nekog stranog fudbalera u istoriji srpskog fudbala.

Bilo je igrača koje ste želeli da dovedete u Partizan, ali niste uspeli. Za kojim od tih fudbalera najviše žalite?

- To je igrač koji trenutno igra Ligu šampiona. Tokmak, najbolji igrač u Ferencvarošu, doneo im je titulu i uveo ih u Ligu šampiona ove godine i dominantan je u Ligi šampiona. On je čak tada  i bio kod nas u Partizanu, dogovorili smo i uslove. Međutim, klub je bio izričit da se plati ta jedna svota koju mi tog trenutka nismo imali, a sada je smešno da je pominjemo. Nisam promašio ni one koje nisam doveo. Najviše se dičim i to je poslednji stranac kojeg sam doveo i najveći transfer u istoriji srpskog fudbala je Sadik. Ne znam da li sam ikada bio osporavan za nekog igrača kao za njega, a on je otišao za najveću svotu novca u istoriji srpskog fudbala. 
 

Da li bi opet u Partizanu mogla da se ponovi generacija kao tvoja u kojoj su bili Ivić, Ilić, Kežman..?

- Divna i velika generacija, dosta uspeha i kruna te generacije je bila i Liga šampiona 2003. kada je to imalo jednu posebnu težinu. Sada je sve to malo drugačije i jednostavnije. Razlog što možda neće da se napravi takva generacija, i to ne da nema boljih igrača, nego jednostavno mnogo je teško da se svi ti igrači sačuvaju sve te godine da igraju zajedno. Tada je bilo drugo vreme, bili smo pod sankcijama, nije moglo da se izlazi iz zemlje, situacija je u zemlji bila drugačija. Sad smo se već približili tim nekim evropskim shvatanjima,  i sada su igrači zaštićeniji, nego što smo bili mi. Mi smo po pet, šest godina igrali zajedno. Sada se kao na traci smenjuju igrači, ne možeš tačno da znaš da li je neko u ovom klubu ili u nekom drugom. Tada se to znalo i mi smo imali neki kontinuet i nekako smo se svi zajedno pronašli i zato to sve lepo sada izgleda. Imali smo jaku, kvalitetnu ekipu sa dosta rezultata. 

Koji ti je draži ulazak u Ligu šampiona 2003. ili 2010. godine i šta ti je ostalo upečatljivo za oba?

- Oba su mi draga. Upečatljivo je to što sam otišao posle prve, a vratio se na drugu. Pored Saleta Ilića, nas dvojica smo jedini koji su igrali obe Lige šampiona  s tim što sam ja igrao dve vezane,jer sam posle te 2003. otišao iz Partizana, a vratio sam se kad smo ušli taj drugi put. Uvek je prva najdraža, ostaje u nekom sećanju, jer je najemotivnija. Drugi, treći, četvrti put kad se ponavlja  već znaš osećaj i to si proživeo. Možda i zbog toga što je na prvoj baš bilo nerealno.

Mateus je fantastičan

Kakav igrač je bio Taribo Vest, kakav je bio u svlačionici i van terena? Kako komentarišeš što je sada sveštenik?

- O njegovim igračkim kvalitetima priča njegova karijera. On, kada je došao ovde, već je bio na zalasku, imao je već ozbiljnih fizičkih problema. Međutim, kada je neko šampion, i u takvom stanju on doprinese dosta, pogotovo na polju samopouzdanja, energije koja ga je krasila tokom karijere. Uvek se lepše osećate kada uz sebe imate takve veličine koje umeju u trenucima pada da te podignu.

- Čuo sam se par puta sa njim. Pokazivao je na kraju karijere da će ići tim putem. Čudni su putevi gospodnji. Tako je i kod njega. Sve što je pozitivno je za pohvalu.On je svoj, takav je, i takvog smo ga prihvatili i poštovali. 

Kakav je bio Lotar Mateus?

- Mi smo tada, pored Vesta, na terenu imali mnogo veću ličnost od svih nas, Lotara Mateusa, jednog od najvećih igrača svih vremena. Lotar je fantastičan. Mislim da je njegova misjia bila da dođe da nas uvede u Ligu šampiona. Samo zbog njegovog šampionskog stava, harzime, energije, mi smo izvukli maksimum i u tim nekim ključnim trenucima i više od maksimuma. To znači da smo dali ono što nije svojstveno našem mentalitetu, a to je ta odlučnost. Mi kao Srbi smo posebna nacija, mi slavimo naše poraze i to se uvek ogledalo. Bitno da mi herojski izginemo i to je kao pobeda. Ustvari, on nam je usadio to da je pobeda samo kad se pobedi. 

Sastavi fotorobota idealnog trenera, ali od osobina tenera sa kojima si radio.

- Dosta dobrih trenera sam imao. Jedan od njih je Fernando Santos, veliki trener reprezentacije Portugala, osvajač EP sa Portugalom. Onda mnogo veliko mišljenje imam o Saletu Stanojeviću, koji mi je bio trener, a sada je ponovo trener u drugom mandatu u Partizanu. Sigurno da ništa ne može da prođe bez Lotara Mateusa i tog njegovog šampionskog pelcera koji on ima. Deo Ljubiše Tumbakovića iz njegovog početnog perioda iz devedestih godina kada je uveo revoluciju u fudbalu u Srbiji. I nešto od Save Milošević i Marka Nikolića. Miks ovih trenera.


Reaguješ ponekad burno na konferencijama. Da li je to do tvog temperamenta ili novinari uspeju da isprovociraju?

- Ja sam miran čovek koji ima burne reakcije. To je do mog temperamenta. Ne mogu da prećutim.
Miran sam, volim mirnu priču, razgovore. Međutim, u trenucima kada neko pređe granice ljudskosti ili ukusa u bilo kom smislu ne mogu da ne odreagujem. Jače je od mene. Ne želim takve situacije. Odrastao sam i živeo u malo bolja vremena sa više morala nego sada, tako sam odgajan, ne mogu da prihvatim promene koje su se desile u prethodnih 20 godina.