INFORMER U POSETI PORODICI FUDBALERA SRBIJE PREDRAGA RAJKOVIĆA U NEGOTINU! Ljupka Rajković: Nikad ne gledam mečeve svog sina!

Doživim stres svaki put kad lopta krene prema Peđi i zato sebi ne mogu da dozvolim da gledam njegove utakmice. Nisam gledala čak ni ovu odlučujuću u Portugalu, kaže majka golmana "orlova"

Nikad ne gledam Peđine utakmice, to je previše stresno za mene, ne mogu to da izdržim, kaže za Informer Ljupka Rajković, majka golmana Predraga Rajkovića!

Naša ekipa posetila je u Negotinu porodicu našeg fudbalskog reprezentativca, koji je stajao na golu "orlova" u veličanstvenoj pobedi nad Portugalom u Lisabonu (2:1) pre nedelju dana.

Tim trijumfom "orlovi" su izborili direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru sledeće godine. Rajkovićeva majka, međutim, ovaj istorijski duel i slavlje sina i njegovih saigrača nije videla.

Foto: Privatna arhiva/V.J.

- Ne, ja nikada ne gledam utakmice kada Peđa brani. Ne mogu da podnesem napetost. Čim lopta krene prema njemu, doživim stres i zato to sebi ne mogu da dozvolim. Gledala sam samo dva njegova meča. Jedan u Ligu šampiona kada je igrao za Makabi iz Tel Aviva i jedan derbi Crvena zvezda - Partizan. Nijednu više, čak ni ovu u Portugalu, iako sam znala da je odlučujuća za plasman na Svetsko prvenstvo. S druge strane, moj suprug Saša gleda Peđine utakmice, ali isključivo sam. On nijednu nije propustio. Ja sam uvek prisutna, ali samo u prolazu bacim pogled - kaže za Informer Ljupka Rajković.

Jecala od radosti

Pre šest godina, Rajković je sa omladinskom selekcijom Srbije osvojio Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu. "Orlići" su u finalu pobedili Brazil sa 2:1, a Predrag je proglašen za najboljeg golmana turnira.

Foto: Privatna arhiva/V.J.

- Kad je bilo SP na Novom Zelandu, zatekli smo se na moru u Grčkoj. Tokom finalnog meča protiv Brazila sve vreme sam šetala napolju, dok su svi gledali prenos. Prolamali su se navijanje i galama kroz otvorene terase. Kada je Srbija pobedila, ukopala sam se u mestu i zaplakala. Nije mi bilo dobro! Peđa je proglašen za najboljeg golmana i uručena mu je "Zlatna rukavica". Stala sam da pogledam taj trenutak i tek tada sam počela da jecam od radosti. Sećam se, prišla mi je žena, želeći da mi pruži pomoć, misleći da mi je pozlilo. Nisam mogla da izustim ništa, a u sebi sam mislila: Kad bi znala zašto ja uopšte jecam! Sin joj je šapnuo: "To je njegova mama, zato toliko plače" - priseća se Ljupka, koja i dalje radi u Domu kulture "Stevan Mokranjac" u Negotinu.

Predragov otac Saša Rajković, koji je takođe bio golman, sa ponosom ističe da ga je sin nadmašio.

- Odmalena je voleo loptu i fudbal. Verovatno uz mene, jer sam bio golman u FK Hajduk Veljko iz Negotina, pa je bilo normalno da i on nastavi tim putem. Od osme godine počeo je da trenira u istom klubu, a već sa 13 krenuo je svakog vikenda da putuje na utakmice u Jagodinu. Moja supruga, kao i svaka majka, bila je stroža od mene. Insistirala je da se i školske obaveze moraju ispunjavati na vreme. Upisao je srednju Elektrotehničku školu u Jagodini, preselio se i njegovo odricanje zbog mnogo obaveza počelo je jako rano. Izuzetno je vezan za mlađu sestru Nedu, a mnogo toga je u detinjstvu propustio. Zbog toga mi je jako žao, ali moralo je tako. U suprotnom ne bi postao ovo što je danas - ističe Saša Rajković, dugogodišnji sportski radnik i direktor FK Hajduk Veljko u Negotinu.

Rajković je 2013. iz Jagodine prešao u Crvenu zvezdu. Za naš najtrofejniji klub branio je dve godine, nakon čega je otišao u Izrael, a potom i u Francusku. Prema Sašinim rečima, prelazak u Zvezdu predstavljao je ostvarenje sna za njegovog sina.

- Zvezdaš je odmalena, i kada je kročio na "Marakanu", ostvario je svoj san. Bio je to vrhunac u njegovoj dotadašnjoj karijeri. I danas kaže da mu je želja da se jednog dana vrati u Srbiju i ponovo zaigra za crveno-bele. Kad god mu obaveze dozvole, ode na stadion Zvezde i pogleda utakmicu. Uvek ističe da se u klubu mnogo toga promenilo nabolje - otkriva Rajković senior.

Foto: Privatna arhiva/V.J.

Piksi ih promenio

Predragov otac prezadovoljan je partijama svog sina, ali i izdanjima reprezentacije Srbije pod vođstvom selektora Dragana Stojkovića.

- Kao neko ko dobro poznaje sport i kome je on odredio život, veoma sam zadovoljan kako se Peđa odnosi prema svojoj karijeri. Ponosan sam i na ono što je postigao u nacionalnom timu sa tako malo godina. S dolaskom Dragana Stojkovića Piksija naši momci su drugačiji. Usadio im je samopouzdanje, veru u pobedu. Preneo im je svoj pobednički duh, motivaciju, a to mnogo znači. Igrači mu veruju, to primećujem po sinu, koji je prezadovoljan načinom rada. Kaže da sad u reprezentaciji postoji nešto što je Stojković doneo, a što im je dosad nedostajalo. Poštovanje autoriteta i dostojna figura, kao što je Piksi, na koga uvek mogu da se oslone i ugledaju - napominje Saša Rajković.

Majka ponosna na snaju i unuke

Ljupka Rajković posebno ističe da je presrećna što su joj sin Predrag i snaja Ana podarili unuke.

- Veoma sam ponosna majka. Mislim da sam uspela u svojoj misiji. Postigla sam da odgajim svoju decu i od njih napravim dobre i čestite ljude. Dobila sam i divnu snahu, a o unucima Relji i Tadiji neću ni da govorim. Oni su moj život. Peđa nam je za kratko vreme pružio puno sreće, ponosa i zadovoljstva. Pored sportskih uspeha, postao je i suprug i otac, i podario nam najveće blago, dva unuka. Vole da dođu u Srbiju kad god mogu jer ih vežu prijateljstva u Beogradu i Negotinu, ali posebno sam ponosna i srce mi je puno kada mi sin i snahu kažu za Relju i Tadiju: "Deca su vaša, spremite se, stižu vam!" Nema lepšeg osećaja - ističe Ljupka i napominje da jedva čeka da joj u skorije vreme takvo zadovoljstvo priušti i ćerka Neda.

Foto: Privatna arhiva/V.J.

Rajkovićeva majka ističe da je  uvek bila željna sina.

- Predraga sam, kao svaka majka čiji se sin bavi profesionalnim sportom, bila uvek željna. Rano je otišao od kuće i uvek su me ispunjavali strepnja, strah, majčinska briga. Tešilo me je to što su se kockice nekako ipak slagale baš kako je trebalo. Najpre je otišao u Jagodinu, to nam je bilo relativno blizu, nakon toga u Beograd u Crvenu zvezdu, a potom u Izrael i sada u Francusku.

Foto: Privatna arhiva/V.J.

Škola je uvek Predragu izlazila u susret! 

- Mnogo su nam tada pomogli ljudi koji su imali razumevanja za ovakvu talentovanu decu koja su zbog obaveza oko sporta dosta odsustvovala sa nastave, pa je sve to valjalo nadoknaditi. Direktor Elektrotehničke škole u Jagodini Žarko Tasić je osoba koja zbog toga ima posebno mesto u postignutim Peđinim uspesima danas. Ništa manje zasluga se ne pripisuje treneru golmana Neši Kostiću i treneru Dragoljubu Milanoviću, jer su to ljudi koji su ga prihvatili kao svoje dete. Za nas roditelje to nema cenu.

Foto: Privatna arhiva/V.J.

Ljupka ističe da je ona sebe smatra najbogatijom ženom.

- Još je jedan razlog zbog koga sebe smatram najbogatijom ženom. Kroz našu kuću prošlo je mnogo dece sa strane koja su igrala fudbal u Negotinu. Suprug i ja doživljavali smo ih kao svoju. Sve njihove probleme sam znala, pomagala kad god je bilo potrebno i jako sam srećna zbog toga, jer neko ipak to prepozna, vrati i nagradi. Kasnije, moj sin je tako dočekivan kod sličnih porodica i divnih ljudi u inostranstvu - ističe Ljupka i kaže da nikada ne gleda utakmice i sina na golu.