EKSKLUZIVNO MIRKO VUČINIĆ, LEGENDARNI FUDBALER, ZA INFORMER! Počeo sam da treniram pred kraj karijere

Mogao sam da imam i bolju karijeru, ali bio sam malo čudan igrač. Do 30. godine praktično nisam trenirao, od 30. sam počeo malo više. Ipak, zadovoljan sam, nemam za čim da žalim, kaže bivši napadač Rome i Juventusa

Imao bih i bolju karijeru da sam trenirao, ali to gotovo uopšte nisam radio do 30. godine, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Informer proslavljeni fudbaler Mirko Vučinić!

Sjajni napadač koji se gotovo nikad javno ne oglašava za naš list pričao je o tome kako je kao tinejdžer otišao u Italiju, stigao do dresa Rome i Juventusa, a zatim karijeru okončao 2017. u Abu Dabiju.

* Kad se osvrnete na karijeru, kako vam izgleda?

- Sigurno je mogla da bude još bolja, ali ja sam bio malo čudan igrač. Do 30. godine praktično nisam trenirao. Od 30. sam počeo malo više. Ipak, zadovoljan sam, nemam za čim da žalim. U Italiji sam osvojio sve što se može osvojiti po dva puta. Kažu svi da sam mogao više, ali vreme se ne može vratiti. A i da se vrati, ne verujem da bih nešto menjao. Takav sam, u trenutku odlučujem šta mi se radi, bez obzira na posledice.

* U Italiju ste otišli iz nikšićke Sutjeske sa 16 godina. Ko vas je pronašao i kako?

- Pronašao me je Bruno Konti sa Sardinije, koji je kontaktirao sa Korvinom, direktorom Lećea. Primetili su me na nekom tirniru, igrao sam sa reprezentacijom na Sardiniji. Onda su došli u Crnu Goru da me vide, igrale su Sutjeska i Zeta. Ja sam bio najgori na terenu, ali bukvalno najgori. Međutim, njima se nešto svidelo i kupili su me.

Foto: ap photo

* U Lećeu ste se afirmisali, i to kod legendarnog trenera Zdenjeka Zemana, koji je čuven po jakim treninzima. Kako ste se slagali s njim?

- Leće mi je ostao u odličnom sećanju mada sam u početku morao da slušam Zemana. A meni ne da je bilo muka da trčim, nego... I trčimo mi jednom tri puta po tri kilometra, a ja se vratio sa operacije kolena i doktor mi kaže: "Ti ćeš da radiš sa strane, nećeš trčati." Posle pet minuta dolazi Zeman kod doktora i kaže da trčim. I ništa, otrčim ja tri kilometra, meni koleno oteklo. Odem kod Zemana, kažem: "Ja ne mogu više", a on će: "Možeš, možeš." Bio sam mlad, danas ne verujem da bih poslušao.

* Posle šest godina u Lećeu prešli ste u Romu.

- Tamo je Frančesko Toti bog. I ne samo tamo nego u celoj Italiji. Ne može da izađe iz kuće, skaču na njega, spopadaju ga. Ali odličan tip, mnogo je smešan, baca fore. Imali smo odličan tim, sezonama smo bili drugi, ali nismo imali sreće, jer je u tom periodu Inter vladao italijanskim fudbalom. Oni su stalno bili prvi.

* Najuspešniji period karijere imali ste u Juventusu.

- Antonio Konte je 2011. preuzeo Juventus i pravio ekipu. Mnogo me je želeo i otišao sam tamo na njegovo insistiranje. Niko nije verovao da možemo do titule, ali prevarili su se. Osvajali smo prvenstvo tri godine zaredom. Kad pitate navijače Juventusa, svi će reći da im je najdraži prvi "skudeto" sa Konteom.

* Sarađivali ste sa velikim trenerima. Da li vam neko ostao u posebno lepom sećanju?

- Imao sam sjajne trenere, od svakog sam se trudio da ukradem neke fore. Kad jednom budem trener, da ja to prenesem na terenu. Zeman, Delio Rosi, Spaleti, Ranijeri, Montela, ne bih voleo nekog da preskočim. Zvučaće čudno možda, ali najbolje sam se osećao sa Zemanom. Igramo, recimo, u nedelju, ponedeljak slobodan, utorak trening i svi osim mene trče. On meni kaže: "Boli tebe tvoje koleno, idi u teretanu." Ja odem tamo, budem na telefonu i to je to. Međutim, kad dođe utakmica, dam gol, a njemu je to najvažnije.

* Ko su najbolji saigrači koje ste imali?

- Toti, Del Pjero i Adrijano. Nema potrebe objašnjavati zbog čega.

* Kakav je osećaj kad te svi poznaju gde god se pojaviš širom Italije?

- U početku mi je prijala popularnost. Osećao sam se važnim, kao da je ceo svet moj. Međutim, posle određenog vremena postalo je naporno. Doživljavao sam svakakve situacije. Sedim u restoranu, zaleti se muškarac, sedne mi u krilo, ljubi me kao da sam mu devojka. U redu je da priđu, traže da se slikamo, potpišem autogram, šta god, ali baš je bilo preterivanja. Sećam se jedne scene: ulazim sa devojkom u restoran, kad su se zaleteli ka meni, gurnuli su devojku i pala je. Bilo je i ružnih scena. Srećom, više je bilo onih lepih.

Foto: APphoto

* Na kraju ste se stacionirali u Italiji.

- Za mene je Italija najbolja zemlja za život na svetu, a obišao sam skoro sve. Italija je idealna. More, klima, vino, hrana, ma sve. Svi volimo da jedemo dobro i da pijemo dobro. U Italiji je to na visokom nivou. Navikao sam na njihov stil života. I sad u Crnu Goru odem kad imam obaveze, ali i dalje živim u Italiji.

* U smiraj karijere otišli ste u Abu Dabi. Kako vam je bilo u Emiratima?

- Tamo je sve drugačije. Meni je to bio jedan od lepših perioda. Abu Dabi je jedan od najlepših gradova i za život. Sećam se prve utakmica, trebalo je da idemo na gostovanje. Ulazimo u autobus, a ono luksuz na sve strane. Ma kakav autobus Rome ili Juventusa, ovaj deset puta bolji. I sedam, samo odjednom vidim ubacuju one velike sportske torbe na prolaz između sedišta. Ne može niko da prođe, zakrčili put. Pomišljam u sebi "kako su neorganizovani, gde drže opremu." Nije prošlo deset minuta, kad počeše igrači da otvaraju torbe. Vade "koka-kolu", čips, čokoladice. Falile su samo torte i pečenje.

* Znači, nemaju stroga pravila?

- Nisu strogi uopšte. Štaviše, ako je trening zakazan za ujutru, malo ko se pojavi. Uvek imaju izgovor. Po podne su svi tu. Ja sam više voleo jutarnje treninge da bih imao ceo dan slobodno. Međutim, u Abu Dabiju je to bilo nemoguće. Nije mi teško pao njihov intenzitet rada, a ni pritisak. Manje je svega u odnosu na Italiju. Ma ja bih izdržao tamo 50 godina, samo da se nisam povredio. Baš mi je bilo lepo.

Foto: ap photo

* Postali ste deo stručnog štaba u reprezentaciji Crne Gore. Planirate li da radite samostalno kao trener?

- Najpre, hvala savezu kako me je primio i selektoru Miodragu Raduloviću, koji mi pomaže. Vidim sebe u trenerskom poslu mada nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć. Pravio sam pauzu kad sam završio karijeru, trebalo mi je vremena da se odmorim i psihički, i fizički, da vidim šta ću da radim.

* Kako danas provodite vreme?

- Jedno vreme sam igrao golf stalno, a onda sam ga zamenio padelom. Volim da popijem dobro vino i popušim dobru cigaru. Nisam tip za izlaske, više sam za mirnije varijante. Nađem se sa društvom i odemo kući u ponoć. Ne prija mi više haos. Slušam svoju muziku, narodnjake, one od pre deset godina. Ove nove i ne znam. Ranije se dešavalo da pozovem nekog pevača da dođe za Italiju, sad samo mirna varijanta.

* Koja pesma vas pogađa?

- Moja pesma je od Đanija "Nema me". Lud sam za tom pesmom. Pevao mi je Đani uživo, više puta.

* Ko je najbolji crnogorski fudbaler svih vremena?

- Dejo Savićević. On je moj idol, tako da mu uvek priznam da je bolji od mene, tu dileme nema.

Foto: Starsportphoto

* Ko je favorit za osvajanje titule u Crnoj Gori?

- Trenutno su najbolje Sutjeska i Budućnost. Verujem da će Sutjeska da osvoji.

Vlahović je rođeni pobednik

* Je li Juventus pravi klub za Dušana Vlahovića?

- Mali Dušan se od ostalih razlikuje, jer je veliki radnik i pobednik je u glavi. Juventus je za njega fantastična sredina, jer će još više da ga unaprede, pre svega, psihološki. Oni imaju pobednički mentalitet. Vlahović stalno radi, nikad nije zadovoljan, teži ka boljem i to je njegov veliki plus. Malo ko može tako mlad da ode u Juventus i da odmah daje golove. Dao gol na debiju, u Kupu Italije ih odveo dalje, u Ligi šampiona dao gol.

Foto: tanug/ap

* Verujete li da će napraviti veliku karijeru?

- Može da napravi ogromnu karijeru. Trenutno je najbolji mladi igrač Evrope, uz Mbapea i Holanda. Nema više mladih igrača koji igraju na tom nivou i daju golove. Napadač mora da daje golove. Ništa drugo. Niko napadača neće pitati jesi li namestio gol, kako si se gradio, koliko si pretrčao, kako si odigrao, nego da li je dao gol.

* Ko ove godine osvaja "skudeto"?

- Rekao bih Inter.