ERGIĆ OBJAVIO POTRESNU FOTOGRAFIJU - KUĆA U PLAMENU! "Ne bežim više nigde, pa da i nuklearka padne"

Ivan Ergić, bivši reprezentativac Srbije, podelio je na Instagramu fotografiju na kojoj se vidi ogroman požar

Jasno vidi da ogroman požar, kao je naveo u njegovom selu, preti da proguta kuću. Ivan Ergić je uz fotografiju objavio komentar:

- Naše selo juče - napisao je Ergić, a na to mu je poručila majka:

 

- Ne bežim više nigde, pa da i nuklearka padne.

Ivan Ergić je rođen u Šibeniku 1981, ali je tokom rata otišao u Šabac, pa Beograd i Australiju. Posle igranja za Pert Glori potpisao za Juventus, igrao je za Bazel i Bursaspor.

Igrao je ze reprezentaciju Srbijue i Crne Gore, a jednom prilikom je otkrio da se borio sa depresijom. Ivan Ergić je umetnička duša, izdao je zbirku pesama "Priričnik za čekanje" i javno ukazuje na društvene i političke probleme u svetu.

- To se vuklo nekako, manifestuje se tako što kreneš da izbegavaš traumatične situacije, izazovne, koje te dovode u neko iskušenje… Da moraš da budeš čvrst, da izbegavaš ljude. Ta situacija koja ti je nekada godila, počinje da ti smeta. Osećaš se sve više pod pritiskom. Desila mi se povreda prepona, to jest, hronično stanje je to bilo. Prvi put sam to osetio u Pertu, igrao sam sreda-subota, pa sam imao operaciju. Operacija nije prošla kako treba, a onda su doktori Juventusa i Bazela kalkulisali iz prestiža, gde treba da se operišem. Na kraju je to donelo iskustvo koliko je nehumano sve iza kulisa. Imao sam tada dosta ponuda velikih klubova i onda su oni malo spekulisali među sobom da li ću da odem, ko će da zaradi. Operacija je loše prošla, pogrešila je doktorka iz Minhena i pauzirao sam još duže. Dok sam tavorio, čekao se povratak, tu se razvila neka vrsta otpora, čak i gađenja. Tu se rodila anksioznost i depresija.

Foto: Instagram/Ivan Ergić

- Bio sam na psihijatriji tri meseca, dosta sam čitao literaturu, postoji larvirana depresija i ideš od jednog do drugog doktora somatskog tipa. Ne možeš da dišeš, imaš lupanja srca, ideš kod kardiologa, očekuješ da ti neko kaže šta je. Raste neizvesnost, ne znaš šta se dešava, onda sam pao i nisam više mogao da hodam. Jedno jutro sam ustao i nisam mogao da stanem na noge. Majka je bila sa mnom, toliko sam se uplašio… Inijesta je imao slično iskustvo i toliko se uplašio da je to veče spavao kod majke u krevetu. I ja sam imao potpuno isto iskustvo i shvatiš koliko je majka metafizičko biće. Tada nisam mogao da ustanem, samo sam mogao da budem pored nje, dve noći nisam izašao iz sobe. I ona je čak rekla da moram da idem kod psihijatra i zvao sam timskog doktora. To je bila neka 2002. ili 2003. i imao sam 22 godine. Odveli su me u kliniku u Bazelu, odmah je išlo saopštenje spolja da sam povređen - otkrio je Ergić pre nekoliko godina.

Bonus video