ISTORIJAT: SVETSKO PRVENSTVO U NEMAČKOJ 2006. GODINE - Italijani do titule posle "Kalčopola", Zizuov nokaut na oproštaju

Vodimo vas kroz istorijat Svetskih prvenstava, na redu je Mundijal 2006. godine

Privilegiju da organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. godine pripala je Nemačkoj. Bilo je to drugi put u istoriji da je Nemačka domaćin Svetskog prvenstva, nakon što je i 1974. godine, tada pod imenom Zapadna Nemačka ugostila najbolje reprezentacije sveta. Domaći navijači potajano su se nadali da će se ponoviti istorija i da će kao i te 1974. „panceri" na svom tlu osvojiti titulu.

Foto: Reuters

Ipak, na šampionski tron popela se Italija, koja je u finalu pobedila Francusku posle penala sa 5:3. Azuri su na Mundijal otišli bez ikakvih očekivanja, obzirom da je fudbal u njihovoj zemlji bio žestoko uzdrman zbog afere „Kalčopoli" u kojoj je otkriveno da su brojni timovi iz Serije A nameštali utakmice. Ipak, Italijani su uspeli da se uzdignu iznad svih problema i da posle 28 godina stignu do svoje četvrte titule prvaka sveta. 

Smena generacija

Mundijal u Nemačkoj svakako je ostao upamćen i po šokantnom završetku reprezentativne karijere legendarnog Francuza Zinedina Zidana. On je finalu zaradio isključenje posle udaranja Italijana Marka Materacija. Na ovom prvenstvu svoj poslednji reprezentativni ples odigrali su majstori fudbala Ronaldo, Zidan i Luis Figo. S druge strane, prvi put na Svetskom prvenstvu zaigrali su Kristijano Ronaldo, Lionel Mesi, Andrej Ševčenko, Zlatan Ibrahimović i Didije Drogba. 

Plasman na završnu fudbalsku smotru izborile su 32 reprezentacije, a zanimljivo je, da je tadašnji branilac titule Brazil morao da igra kvalifikacije. Kartu za Mundijal izborila je i naša zemlja, kojoj je ti bio prvi i jedini put da je učestovala pod imenom Srbije i Crne Gore. Ipak, nastup je bio katastrfoalan. Izgubilli smo sve tri utakmice u grupi uz gol-razliku 2:10 i zauzeli poslednje 32. mesto u konačnom plasmanu. Gorak ukus ostavio je debakl protiv Argentine (0:6), što je bio najteži poraza u našoj istoriji. Takođe, prvi put mesto na Mundijalu izborile su reprezentacije Angole, Gane, Obale Slonovače, Toga i Trindada i Tobaga. 
Grupna faza protekla je u dominaciji fudbalskih sila, izuzimajući podvige Australije, Ekvadora i Gane, koje su prvi put izborile nokaut fazu. 

Foto: Reuters

U osmini finala Brazil i Nemačka opravdale su ulogu favorita i pobedile Ganu (3:0), odnosno Švedsku (2:0). Engleska je uz dosta muke slomila debitanta Ekvadora i to golom Dejvida Bekama (1:0).
Okršaj Argentine i Meksika rešen je tek u produžecima, kada je heroj „gaučosa" Maksi Rodrigez u 98. minutu doneo trijumf od 2:1.
Najviše muka imala je Italija, koja je tek u produžetku golom Frančeska Totija i to sa penala pobedila žilavu Australiju sa 1:0.
U evropskom derbiju osmine finala Francuska je nadigrala Španiju rezultatom 3:1. Ukrajina je posle izvođenja penala preskočila Švajcarsku (3:0) i prvi put našla se među osam najboljih timova sveta. 
Mesto u četvrtfinalu overio je i Portugal minimalnom pobedom nad Holandijom 1:0.

Četvrtfinalni dueli doneli su nova iznenađenja. Francuska je napravila najveće i izbacila branioca titule Brazil sa 1:0. "Kariokama" nije pomoglo ni to što su u timu imali sve same fudbalske zvezde: Ronalda, Ronaldinja, Roberta Karlosa, Kaku, Adrijana i Kafua. Petostrukom svetskom šampionu presudio je Tjeri Anri golom iz slobodnog udarca. 
Nemačka je nakon penala eliminisala Argentinu sa 4:2, nakon što je nakon 120 minuta igre bilo 1:1.

Foto: Reuters

Takođe, Portugal je na jedanaesterce izbacio Englesku (3:1). Azuri su lakše nego što se očekivalo eliminisali Ukrajinu rezultatom 3:0. 
Poluafinale je tako bilo rezervisano isključivo za Evropljane: Italiju, Francusku, Nemačku i Portugal.
U prvom polufinalu sastali su se Nemačka i Italija, domaćin predvođen Miroslavom Klozeom, Mihaelom Balakom i Lukasom Podolskim bio je jači i konkretiniji, ali se bez golova otišlo u produžetke. I kada se činilo da će meč odlučiti penali, usledio je neočekivana kapitualacija Nemačke. 

Igrao se 119. Minut kada je Fabio Groso pobegao odbrani „pancera" i zatresao mrežu za 1:0 i muk na stadion „Vestfalen". Domaćini se još nisu oporavili od prvog šoka, a već u narednom napadu Alesandro Del Pjero im je zadao novi udarac i lansirao Italiju u prvo finale još od Mundijala 1994. godine. Azurima poslednja prepreka ka tituli bila je Francuska, koja je drugom polufinalu nadigrala Portugal sa 1:0 i to golom Zidana sa penala. 

Rekordan broj žutih i crvenih kartona

U finalu Italija je bila rešena da se osveti Francuzima što su ih ostaavili bez titule na Evropskom prvenstvu 2000. godine, dok su na drugoj strani „trikolori" želeli da u svoje vitrine vrate „boginju", koji su osvojili 1998. 
Duel su bolje otvorili Francuzi i već u 7. minutu Zidan je sa penala matirao Bufona. Ipak, slavlje „trikolora" trajalo je samo nekoliko minuta, pošto su izabranici Marčela Lipija već u 19. minutu poravnali preko Marka Materacija. Utakmica je otišla u produžetke, a strelci Zidan i Materaci su tada odlučili da režiraju skandal koji se i danas prepričava. Italijan je konstantno provocirao I vukao Francuza za dres, da bi Zidanu u 110. minutu pao mrak na oči i zatrčao se I glavom udario Italijana u grudi, koji je potom završio na zemlji.  
Francuski golgeter dobio je crveni karton i tako na neslavan način završio svoju reprezentativnu karijeru. Kasnije je i sam Zidan otkrio da je reagovao tako jer mu je Materaci psovao i proklinjao sestru.

Foto: Printscreen youtube

Takav razvoj događaja išao je na ruku Italijanima, koji su u penal seriji pogodili svih pet udaraca sa bele tačke, dok je na drugoj strani tragičar Francuza bio David Trezege. I tako je Italija postala šampion sveta.
U utakmici za treće mesto Nemci su bili bolji od Portugalca sa 3:1 i tako se donekle iskupili pred svojim navijačima. 
Zanimljivo je da je u Nemačkoj pokazan rekordan broj žutih i crvenih kartona, čime je nadmašen Mundijal iz 1998. godine. Sudije su pokazale 345 žutih i 28 crvenih kartona. 
Mundijal u Nemačkoj kao nikada do sada je privukao pažnju ljudi kraj malih ekrana, zbog čega je bio i najgledaniji u televizijskoj istoriji. Procenjuje se da je turnir gledalo 26,29 milijardi ljudi, dok je samo finale na malim ekranima pratilo 715 miliona.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.