DOGAĐAJI KOJI SU OBELEŽILI MUNDIJAL 1962. U ČILEU! Povrede, ružan fudbal, Šeki umesto Pelea i poslednja odbrana trona

Svetsko prvenstvo u 1962. godine ne bi bilo održano u Čileu da nije bilo maestralnog govora Karlosa Ditborna, koji je na FIFA kongresu 1956. ubedio članice da njegovoj zemlji pruže priliku da organizuje Mundijal.

„Možemo da organizujemo Svetsko prvenstvo već sutra. Imamo sve", tvrdili su iz Argentine, koja je bila favorit za dobijanje organizacije. 

Predstavnik FS Čilea Ditborn je to iskoristio i u govoru rekao: „Zato što nemamo ništa, želimo da uradimo sve".

Čile je dobio 32 glasa, a Argentina 10, ali je malo falilo da novom domaćinu zaista ne ostane ništa. 

Najjači zemljotres

Valdivija, jedan od gradova domaćina, razorena je 22. maja 1960. godine u najjačem zemljotresu ikada zabeleženom (9,5 stepeni po Rihterovoj skali). 

Foto: Printscreen You Tube

Talka, Konsepsion i Talkahuano su takođe pogođeni u elementarnoj nepogodi, pa se igralo samo na četiri lokacije - u Santjagu, Rankagvi, Vinji del Mar i Ariki.

Na turnir se kvalifikovalo 16 selekcija, među kojima i Jugoslavija. Turnir su obeležile brojne povrede. Navodno se u prva četiri dana povredilo čak 50 fudbalera, a među „stradalima" bio je i slavni Brazilac Pele.

Fudbal je dobio novi zvezdu u vidu Dragoslava Šekularca, koji je posle ovog turnira postao meta Juventusa u koji nikad nije otišao, kako je sam rekao, zbog zabrane komunista.

Igrao se ružan fudbal jer su mnoge reprezentacije prihvatile katenaćo Italijana, pa je tako broj golova prvi put pao ispod tri po meču u proseku (2,78).

Garinča je sa po dva gola u četvrrtfinalu i polufinalu bio heroj Brazila, a u finalu je proradio Amarildo koji je bio Peleova zamena.

Brazil je u Čileu postao poslednji tim koji je odbranio titulu prvaka sveta savladavši u finalu Čehoslovake sa 3:1.

Foto: Printscreen You Tube

Čehoslovaci su bili fizički spremniji od Jugoslovena i slavili sa 3:1 u polufinalu, a u meču za treće mesto naša selekcija poražena je od Čilea sa 1:0.

Levičarski grad

Tako je propuštena prilika za najbolji rezultat u istoriji Mundijala, pa je izjednačen rezultat iz Montevidea sa prvog Svetskog prvenstva 1930. godine.

Duel polufinala između Čehoslovačke i Jugoslavije odigran je u levičarskom gradu Vinja del Mar jer su gradski funkcioneri hteli uživo da posmatraju duel „dva najbolja socijalistička tima".

Po mnogima najbolji golman svih vremena, Lav Jašin, u Čileu je bio u lošoj formi. O tome svedoči i podatak da mu je u remiju sa Kolumbijom Marko Tulio Kolj dao gol direktno iz kornera.

Brazilski as Vava postao je u Čileu prvi fudbaler koji je postigao gol u dva finala Mundijala, jer se prethodno upisao u strelce četiri godine ranije u Švedskoj.

Kasnije su njegov podvig ponovili Pele (1958. i 1970), Paul Brajtner (1974. i 1982) i Zinedin Zidan (1998. i 2006).

Ujedinjene nacije Španije

Španija je u Čileu predstavila tim od ujedinjenih nacija. Imali su velemajstora iz Argentine Alfreda di Stefana, kog je povreda sprečila da pokaže znanje u Čileu, Eulogija Martineza iz Paragvaja, slavnog Mađara Ferenca Puškaša i Hozea Santamariju iz Urugvaja.

Čak šest fudbalera podelilo je titulu najboljeg strelca - Garinča i Vava iz Brazila, Leonel Sančez iz Čilea i Mađar Florijan Albert, Valentin Ivanov iz SSSR i Jugosloven Dražan Jerković. 

Bonus video

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.