SRBIJA NA MUNDIJALU – JUŽNA AFRIKA 2010. godine! Antićevi orlovi bacili Nemce na kolena, a onda usledio krah protiv kengura

Vodimo vas kroz istorijat učešća naše reprezentacije na Svetskim prvenstvima, na redu je turnir u Južnoj Africi 2010. godine.

Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi bilo je novo poglavlje u istoriji naše reprezentacije, koja je prvi put učestovala na velikom takmičenju pod imenom Srbija. Predvođena novim selektorom Radomirom Antićem uspeli su „orlovi“ da napravi podvig i sruše Nemačku u grupi (1:0), ali su u druge dve utakmice protiv Gane i Australije podbacili, pa su se ponovo posle grupne faze vratili kući.

Foto: Starsportphoto

Ipak, krenino redom. Posle debakla na prethodnom Mundijalu 2006. godine u Nemačkoj, kao i propuštene šanse da se izbori Evropsko prvenstvo dve godina kasnije, javnost je izgubila poverenje u reprezentaciju. Savez je odlučio da na mesto selektora postavi legendarnog Radomira Antića i to se pokazalo kao pravi potez. Nekadašnji trener tri najveća španska kluba (Real Madrid, Atletiko Madrid i Barselona) prihvatio je izazov i sa timom krenuo u misiju Južna Afrika.

Jovanović završio u kanalu

Novi nadimak „orlovi“ dao je krila našoj reprezentaciji, koja je u kvalifikacijama zauzela prvo mesto u grupi i direktno se plasirala na Svetsko prvenstvo. Srbija je iza sebe ostavila Francusku, Austriju, Litvaniju, Rumuniju i Farska ostrva, završivši kvalifikacije sa šest pobeda, jednim remijem i dva poraza (Francuska i Litvanija), uz gol razliku 22:8.

Selektor Antić za kratko vreme uspeo je da vrati veru u reprezentaciju, pa je cela nacija euforično čekala da počne turnir u Africi, verujući da će naš tim ima kvalitet za nokaut fazu. Put Južne Afrike krenula su 23 igrača, koja su u najvećoj meri i izneli kvalifikacije. Okosnicu reprezentacije činili su golman Vladimir Stojković, defanzivci Nemanja Vidić, Branislav Ivanović, Aleksandar Kolarov, Neven Subotić, vezisti Dejan Stanković, Milan Lane Jovanović, Nenad Milijaš i Miloš Krasić, te napadački tandem Nikola Žigić i Marko Pantelić.

Žreb je odlučio da igramo u D grupi zajedno sa Ganom, Nemačkom i Australijom.

Premijernu utakmicu odigrali smo protiv Gane, ekipe koju je s klupe vodio legendarni srpski trener Milovan Rajevac. Iako su svi pre utakmice proglasili „orlove“ za favorite, desio se neočekivan kiks i Gana je slavila 1:0. Naš tim slabo je ušao u meč, rival je konstatno pritiskao i napadao, a onda nam je i sreća okrenula leđa. Prvo smo u 75. minutu ostali sa igračem manje, jer je drugi žuti karton dobio Aleksandar Luković, da bi samo devet minuta kasnije Zdravko Kuzmanović igrao rukom u kaznenom prostoru i častio rivala penalom. Siguran sa 11 metara bio je Asamoa Đan i doneo svom timu veliki trijumf.

Foto: Starsportphoto

Posle neočekivanog kiksa, malo ko je verovao da Srbija može protiv favorizovanih Nemaca, koji su na startu demolirali Australiju sa 4:0. Mašinerija „pancera“ predvođena Manuelom Nojerom, Filipom Lamom, Bastijanom Švajnštajerom, Tomasom Milerom, Miroslavom Klozeom i Lukasom Podoslkim unosila je strah među rivalima.

Ipak, izabranici Radomira Antića mislili su drugačije i tog 18. juna 2010. godine u Port Elizabetu priredili istorijski podvig, koji se i danas prepričava. Pred „orlovima“ je pala moćna Nemačka i to posle 48 godina čekanja. Naša reprezentacija poslednji put, tada kao Jugoslavija pobedila je Zapadnu Nemačku 1962. godine na Mundijalu u Čileu. Strelac jedinog gola bio je Milan Lane Jovanović u 38. minutu, Miloš Krasić prošao je po desnoj strani i centrirao na drugu stativu, gde je Nikola Žigić iskoristio svoju visinu i spustio loptu do usamljenog Laneta koji je sa dva metara matirao Nojera. U eforiji slavlja Jovanović je otrčao ka publici, ali je upao u kanal između terena i tribina, na sreću sve se završilo bez povrede.

Ruku na srce, naše momke pogledala je i malo sreća protiv Nemaca, koji su od 36. minuta bili bez Klozea koji je dobio crveni karton, potom je Hadare u 44. minutu zatresao prečku, Kao da to nije bilo dovoljno, Nemanja Vidić je u 59. minutu bez potrebe igrao rukom u šesnatesercu, pa je „pancerima“ sviran penal. Šutrao je sa bele tačke Podolski, ali je njegov udarac pročitao Stojković, pa je slavlje u Srbiji moglo da počne. Euforija je danima tresla našu zemlju, kao da je osvojena titula. Pobeda nad Nemcima dala je „orlovima“ velike šanse za prolaz dalje, ali je onda u meču odluke protiv Australije stigao neočekivani nokaut.

Foto: Starsportphoto

Sunovrat ekipe u završnici

Naš tim imao je sve u svojim rukama, pobeda ili remi vodio ih dalje, ali previše propuštenih šansi na kraju su nas skupo koštali, pa je rival slavio sa 2:1. Tim Kejhil je u 69. minutu nadmudrio Stojkovića i tako nagovestio sunovrat „orlova“, koji je četiri minuta kasnije potvrdio Bret Holeman i to golčinom sa preko 30 metara. Uspeo je naš tim u 84. minutu da smanji prednost golom Marka Pantelića, ali za nešto više nisu imali ni snage ni vremena. Takav razvoj situacije najviše je odgovarao Gani, koja je imala bolju gol razliku od „kengura“ i prošla u osminu finala zajedno sa Nemačkom.

„Orlovi“ su u konačnom poretku zauzeli 23. mesto, sa jednom pobedom i dva poraza, što je bilo daleko od očekivanja nacije.