SVE ŠTO NISTE ZNALI O SINIŠI! Ovo je put Mihajlovića kojim se vinuo u fudbalske zvezde!

U 54. godini preminula je jugoslovenska legenda Siniša Mihajlović. Imao teško detinjstvo, ali je na terenu bio surovi profesionalac i osvojio pregršt trofeja

Rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru. Otac Bogdan vozio je kamione, majka Viktorija je bila zaposlena u fabrici obuće i gume. Ima četiri godine mlađeg brata Dražena.

- Moj otac je rođen u selu Kukujami, kod Laktaša, a majku Hrvaticu upoznao je u Vukovaru dok je radio u preduzeću "Građevinar". Do rata 1991. svi u našoj kući su se izjašnjavali kao Jugosloveni. Deda po ocu Ostoja i njegova žena Rista imali su veliku porodicu, baš kao i Ostojini otac i majka - govorio je svojevremeno Siniša Mihajlović.

Kad je Miha pričao o svojih šestoro dece, šalio se kako je samo nastavio tradiciju. Majčin otac Ivan, poreklom je vojvođanski Bunjevac, a baka Eva je bila Nemica iz Srpskog Miletića u Vojvodini.

Kažu da je u detinjstvu bio pravi mali đavo, zbog čega je često radila mamina varjača. U komšiluku je živela učiteljica koja je, kad je čula da mali Bogdanov polazi u školu, odlučno rekla:

- U moj razred, bogme, neće!

Foto: Reuters

U prvom osnovne je napisao da će kad poraste biti fudbaler. Znajući njegov prek karakter, mnogi se kunu da je ono ,,biti” mislio doslovce. Osnovnu školu "Bratstvo i jedinstvo" u Borovu Naselju završio je sa odličnim uspehom. Upisao je Mašinsku školu, ali se zbog stroge profesorke matematike prebacio u Tehničku u Borovo, gde je pohađao obućarski smer – zbog sigurnog zaposlenja.

- Nastavnik književnosti u Borovu, Blago Bilić, rekao mi je da sam jedini fudbaler na svetu koji je pročitao sve Andrićeve knjige - za šta je, naravno, on zaslužan.

Koliki je Srbin opisao je u ispovesti za Gazetu:

- Imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Znam da priznam i svoje greške, znam da dam i primim izvinjenje i uvek sam spreman na dijalog. Smatraju da sam tvrd čovek. To je istina. I bolje je da me ne provociraju - pričao je tada Siniša:

- Otkad sam prohodao igrao sam fudbal na livadi u blizini kuće… Jednom sam loptom povredio druga, drugi put mamu. Drug mi je, iako sam mu slomio ruku, oprostio, a mama me istukla čim se osvestila.

Foto: Tanjug

U klubu Borovo uočili su da njegova levica čuda čini pa su mu obukli dres s brojem 11 koji je, po nepisanom pravilu, bio rezervisan za "levo krilo".

Profesionalnu karijeru počeo je 1988. u Vojvodini, a u decembru 1990. kupila ga je Crvena zvezda za milion maraka, što je bio apsolutni rekord u jugoslovenskom fudbalu. Na Marakani je više igrao po sredini, a sa crveno-belima je pokorio Evropu i svet, osvojivši Kup evropskih šampiona i titulu Interkontinentalnog prvaka. Tek odlaskom u Romu, leta 1992, počinje da igra na poziciji "levog beka". Dve godine kasnije je u Sampdoriji, i tu je "libero". Sledi angažman u Laciju, a kopačke o klin okačio je u Interu.

Tokom karijere osvojio je 16 trofeja: pet prvenstvenih titula, Kup šampiona, Kup kupova Evrope, četiri kupa Italije, Interkontinentalni kup, Superkup Evrope i tri superkupa Italije. Do danas drži rekord u Seriji A sa 28 postignutih golova iz slobodnih udaraca. U Brazilu su mu jednom merili snagu šuta i utvrdili da je lopta išla brzinom od 165 kilometara na sat. U istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu bilo je i drugih legendarnih izvođača slobodnih udaraca, ali Miha se pokazao najkreativnijim.

- Kad sam šutirao penale, nisam gledao ništa, zatvorim oči i šutnem. A kod slobodnog udarca do poslednjeg koraka posmatram golmana. Ako ostane na poziciji, šutnem preko živog zida, ako se pomeri, gađam u njegov ugao. Uvek sam uzimao isti zalet. Golmani su ga se plašili zbog rezultata, protivnički igrači su znali da će nekome stradati rebra - pričao je svojevremeno Siniša Mihajlović.

Najradije bi zaboravio jun 2019. kad je misleći da ima grip, otišao kod lekara. Ispostavilo se da je leukemija. Lečen je na Institutu ,,Sant Orsola” gde mu je u oktobru iste godine transplantovana koštana srž. Uprkos komplikovanim terapijama, nekoliko puta, što iz bolničke postelje, što na terenu, bio je uz svoju Bolonju.