SMRT MI JE MRSKA I NOSI PREVIŠE BOLA! UVEK ĆU NOSITI NJEGOV POSLEDNJI POLJUBAC! Potresno pismo slavnog trenera! Sinišin odlazak mu RAZORIO SRCE!

Zdenjek Zeman, slavno ime u fudbalskom svetu i bivši trener Crvene zvezde oprostio se u otvorenom pismu od svog kolege i prijatelja Siniše Mihajlovića, koji je preminuo u 53. godini posle borbe sa leukemijom.

Pismo koje objavila italijanska Gazeta delo Sport prenosimo u celosti

- Gospodine, mogu li da ga dovedem u Trigoriju? Da li biste želeli da vidite trening i da vam postavimo nekoliko pitanja...

Posetu je organizovao naš zajednički prijatelj Andrea Di Karo. Stalno mi je govorio da bismo se voleli i Otkrio bih posebnog dečaka. Bio je "Kupidon" našeg prijateljstva. U vreme kada sam trenirao Romu, bilo je to 2012.godine, Siniša Mihajlović se pojavio veoma elegantno obučen, sa aktovkom. Sedeli smo napolju i počeo je da mi postavlja hiljadu pitanja o mom sistemu 4-3-3, o tome kako sam trenirao napad, odbranu, atletski trening. Bio je radoznao, vodio je beleške, sve je pohranjivao.

Foto: reuters

- Ali bivši fudbaler sa velikim trenerskim ambicijama nije me ispitivao, ne, Siniša mi je već bio kolega i trenirao je reprezentaciju Srbije. Odmah sam shatio, taj veseli osmeh, a imao je spremnu dosetku u duetu sa Totijem koji je došao da ga pozdravi, krio je ambicioznog, ali skromnog čoveka, strastvenog za svoj posao i sa željom da radi i raste. Odmah mi se dopao.

- Nastavili smo razgovor za stolom. Jedan od mnogih ručkova i večera u kojima je od tog dana naš trio prijatelja, ali bolje bi bilo reći naš trozubac uživao zajedno, između šala, priča, anegdota i osmeha. Da pričam o fudbaleru Siniši: Bio je ogroman, spektakularna leva noga, sjajna fudbalska inteligencija, hrabrost, pobednički mentalitet i ogromna ličnost i sposobnost izvođenja slobodnog udarca koja ga je učinila jedinstvenim."

Foto: AP foto

- Čovek kojeg su svi često videli kao žilavog, kada smo bili zajedno uvek je imao osmeh na licu. Svaki put me je pozdravljao sa "Zdravo gospodine' pun radosti. Uživao sam da ga zadirkujem i zezam. Da naljutim Sinišu. Bio je spektakularan kad se naljuti... Rekao sam mu da ga pamtim kao protivnika kada je izvodio sve slobodne udarce i bio opasan po gledaoce. Odmah se uozbiljio: 'Ja?! Ne, gospodine! Vidi, sa drugom greši. Nikad nisam šutirao u publiku. Ili sam postigao ili šutirao pored... Video sam ga kako se grize za jezik da me ne pošalje u pakao. A lepota je što je uvek padao na to! Onda sam skicirao osmeh i on je znao da ga zadirkujem.

Foto: reuters

- Iako smo bili rivali na suprotnim klupama, uvek je postojao odnos velike naklonosti: odnosio sam se prema njemu, čak i po godinama, kao i prema sinu. I mislim da mi je zadržao poštovanje koje mi pripada, roditeljsko! Kada je pričao neke zebnje ili epizode ​​koje su mu išle na živce na terenu, uvek me je izmamio osmehom. I bio sam oduševljen kad sam ga čuo da priča o svom često teškom detinjstvu u bivšoj Jugoslaviji. Tamo, kao muškarci sa istoka, razumeli smo se pogledom i upoređivali epohe i sećanja. Vest o njegovoj bolesti mi je nanela dubok bol. Ali poznavajući ga znao sam da nikada neće odustati. Kada se Siniša oporavio, bio sam ubeđen da je najgore iza nas , ali čak i kada se bolest vratila, uvek sam mislio da bi "Učinio sve sa svojom izuzetnom sposobnošću da se bori, trpi i sve izdrži. Bio je zaista herojski u tome.

Foto: Starsportphoto

- Kada se na predstavljanju moje knjige u Rimu 1. decembra pojavio i priredio mi jedno prelepo iznenađenje, bio sam dirnut. Znao sam da je bolestan i znam kakvu je ogromnu žrtvu podneo što je bio tamo. Zagrlio me je i poljubio me u čelo, kao oca, a ja koji obično izbegavam javne gestove naklonosti pomilovao sam njegovu ruku sa svom nežnošću i naklonošću koju sam gajio prema njemu.

- Nisam želeo da ga vidim poslednjih dana u bolničkom krevetu i neću biti na njegovoj sahrani. Smrt je mrska i ona mi zadaje previše bola. Umesto toga, želim da ga se sećam kako se tako smeje. veče. Uvek ću nositi njegov poslednji poljubac.