DŽAJO, GDE JE MOJ TELEVIZOR? Tito odlikovao Pelea, a on nasmejao našeg legendarnog asa!

Edson Arantes do Nasimento Pele, nekrunisani kralj fudbala, želeo je da poslednju utakmicu za reprezentaciju svoje zemlje odigra protiv Jugoslavije, 18. jula 1971, a dan pre utakmice u našoj ambasadi je priređena svečanost

Na "Makakani" su  Brazil i Jugoslavija su odigrali nerešeno 2:2, a slavljenik za poslednjih 45 minuta u nacionalnom timu nažalost  nije dao gol.

Dan pre meča ambasador Mirko Ostojić je predao Peleu Orden jugoslovenske zastave sa zlatnom zvezdom kojom ga je odlikovao Tito.

Brazilski "Globo” je tada istakao da to predstavlja prvu ovako visoku počast Jugoslavije jednom inostranom sportisti: "U Jugoslaviji Pele nije samo najveći fudbaler svih vremena, već i simbol prijateljtva omladine i naroda svih zemalja.”

– Pele je bio neverovatno popularan. Poštovali su ga i narod i državnici u celom svetu. I meni je bio izuzetno drag i kao čovek i kao fudbaler. U našu ambasadu Pele je ušao ležerno, nasmejan. Siguran u sebe. Pre predstavnika štampe saleteli su ga njegovi najveći obožavaoci – mališani iz okolnih ulica koji su od svojih očeva saznali da Pele, njihov Pele, dolazi u njihov kraj da primi jugoslovensko odlikovanje. Dočekali su ga pljeskom i poklicima...Pošto je primio odlikovanje, Pele se zahvalio predsedniku Titu na odlikovanju i rekao: "To nije orden samo meni lično. Ja ga primam kao priznanje svim Brazilcima čiji sam ja izdanak. Veoma zahvaljujem i vrlo mi je drago što sam poneo ovaj orden” - otkrio je pre nekoliko godina Dragan Džajić.

- Njih dvojica srdačno su se rukovali i zagrlili se, kasnije srknuli po malo šampanjca i uz pomoć prevodioca izmenjali poklone i čestitke. Pitao me je, između ostalog, da li sam mu doneo televizor. Sa Santosom je 1969. igrao na turneji po Jugoslaviji i iz fabrike "Rudi Čajavec” su mu obećali poklon. Da su mi ga dali naravno da bih ga doneo. Peleu nije bilo do televizora, ali je pokazao da ima dobro pamćenje i smisao za šalu.