Gudelj bi opet mogao da se sruši! Poznati kardiohirurg za Informer o stanju srpskog fudbalera

Fudbaler Kordobe Dragiša Gudelj, doživeo je novi srčani zastoj, samo devet meseci nakon što se prvi put srušio na terenu, a kardiohirurg doktor Miljko Ristić kaže da bi trebalo da prestane da se bavi fudbalom.

Tokom utakmice sa Melilom, Gudelj je opet pao nasred terena, doživeo je srčani zastoj, ali ga je aparat "ICD" ( implantabilni kardioverter defiibrilator ) spasio. Svi na stadionu su zanemeli, igrači na terenu i sa klupe su portčali ka srpskom fudbaleru, koji je ustao i sam napustio teren.

Gudelju je život spasio defibrilator, vrsta pejsmejkera, koji se ugrađuje kod poremećaja srčanog ritma, kada dolazi do zastoja srca. 

- Defibrilatori se ugrađuju u slučaju da postoji poremećaj ritma koji se odnosi na dugu pauzu između jedne i druge kontrakcije srca. Ako je pauza veća od 2,7 sekundi uključuje se aparat da bi ubrzao rad. Ili obrnuto, ako puls ode preko 150 ili 140, pa se aparat uključi kao šok, pa se ritam svede na normalu i pacijent povrati svest - kazao je za Informer doktor Ristić.

Foto: printscreen

 

Gudelj bi mogao da se vrati fudbalu, ali pošto se problem ponavlja, doktor Ristić kaže da bi trebalo da prestane da se bavi profesionalnim sportom.

- Njegovo srce je sad sigurno dobro. Taj poremećaj je kao kada kupite automobil, koji ima snagu, ali je dovod benzina loš. Kada to popravite auto može da se vozi. Mogao bi da igra i dalje, ali ako se ponavlja nije dobro da nastavi da se bavi fudbalom. Mora da se proveri da li postoji još nešto. Takođe, postoji i hirurška intervencija koja se radi kod tih pacijeneta. Imamo glavni centar koji daje broj otkucaja u minuti, ali pored njega imamo nekoliko sporednih centara, pa se sabira dejstvo jednog i drugog centra i dobija puls zbog koga nema dovoljno krvi u mozgu pa se uključuje aparat. Ako se ponavlja ne bi trebalo da se bavi sportom. Sport izaziva jako brz puls, ide i do 250. Naravno, broj otkucaja nije efikasan jer su kratki i nema dovoljno izbacivanja krvi u mozak, koji nema dovoljno kiseonika i pacijent gubi svest, ošamuti se i padne u nesvest. Onda taj aparat treba da se koriguje, da li da se uključi na 130 otkucaja ili 230, to zavisi od holter EKG-a koji se nosi nekoliko dana. Ponavljam, mogao bi da igra, ali ako se ponavlja ne bi trebalo. Desilo se dva puta, može da se ponovi. Naravno, sve to slabi srce. 

 

 

 

 

Doktor Ristić kaže da stimulativna sredstva mogu da pogoršaju stanje.

- Treba utvrditi da li uzima neka doping sredstva. Igrači nisu ni svesni, nekada bezazleni lekovi za koje nikada ne biste rekli, mogu da deluju stimulativno, kao kapi za nos. Trebalo bi proveriti da li je Dragiša regularno pregledan u rokovima koje su propisali UEFA i FIFA, a to znači dva puta godišnje najmanje. FSS dobija knjigu sa 500 zabranjenih supstanci koje su zabranjenje, kao što su lekovi za izmokravanje. To je zabranjeno za sportiste. Pošto se dogodilo dva puta potrebno je da ga pregleda elektrofiziolog, koji se bavi poremećajem ritma, pa da se vidi da li je uzimao neka zabranjena sredstva. To su često bezazlena sredstva, kao kapi za nos. Pred jednu utakmicu sam svedočio da je igrač uzeo tri bočice kapi za nos i imao kijavicu. To je kontraindikovano ako se uzme sa nekim stimulativnim sredstvom, što može da dovede do srčanog zastoja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.