Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Sport
"JOKIĆ NUDI MNOGO VIŠE OD ŠEJA" Bišvi NBA as jasno stavio do znanja ko je bolji košarkaš
126. 08. 2026. u 13:03 >> 13:03
226. 08. 2026. u 13:03 >> 13:03
printscreen
Fudbal
Fudbaleri plaču u njegovim emisijama, a ne znaju da mu kažu "ne"! Petrović: Otrgao sam se kontroli u Zagrebu! Do ovog srpskog igrača je teško doći!
Pričao sam sa najvećim imenima svetskog i domaćeg fudbala, a verujte da je lakše ugovoriti intervju sa inostranim zvezdama nego da našim! Do Mateje Kežmana je nestvarno teško doći, a anketa na trgu Bana Jelačića je obeležila moju karijeru, kaže Nebojša Petrović u ispovesti za Infomer.
Ono što prvo pada na pamet navijaču u Srbiji kada spomenete legendarnu utakmicu na "Maksimiru", gde je reprezentacija Jugoslavije odigrala 2:2 protiv Hrvatske u direktnom duelu za plasman na Evropsko prvenstvo 2000. godine su Dejan Savićević i njegovo "po*uši ga, Purgeru" na Trgu Bana Jelačića, Batica Mirković i hvatanje Jarnija za međunožje i njegov izlazak sa terena uz tri prsta.
Ipak, niko ne zaboravlja dva gola u mreži komšija, neviđenu dramu i plasman naše selekcije na EURO, ali ni čuvenu anketu koju je sproveo Srbin u centru Zagreba!
Tadašnji novinar SOS kanala Nebojša Petrović pokazao je veliku hrabrost, kada je pred utakmicu pokušao da dobije utiske hrvatskih navijača. Mnogi su pomislili da je lud jer je zapeo da u onakvoj atmosferi punoj naboja obavi posao koji bi retko ko smeo, a godinama kasnije jasno je zašto je Petrović postao jedan od najcenenjijih sportskih novinara u Srbiji i regionu.
Odlučio je čovek koji drži fudbalske informacije u malom prstu da za Informer ispriča naјzanimljivije strvari iz karijere i otkrije malo poznate detalje.
- Zanimljivo je da je put u Zagreb bio moj prvi zadatak po preuzimanju sektora fudbalske reprezentacije i ispostavilo se da je ta anketa na Trgu Bana Jelačića na neki način obeležila moju karijeru. Bilo je tu još mnogo izveštača iz Srbije, ali sam se verovatno ja jedini 'otrgao kontroli' i uprkos upozorenju ljudi iz našeg obezbeđenja da se držimo grupe i da izbegnemo šetnje po gradu, nisam odoleo izazovu da napravim nešto što drugi nemaju. Moguće je da u tom trenutku nisam razmišljao o mogućim posledicama i zato taj snimak deluje toliko strašno. Žao mi je i reakcije svog kolege snimatelja Vladimira Uče Jovanovića, nisam bio svestan da i njega izlažem velikoj opasnosti. Bitno je da nikoga nisam provocirao, da se sve završilo bez incidenata, da je Jugoslavija remijem izborila plasman na EP i da je ta anketa bila dokaz jednog lepog novinarskog poduhvata. Da nije tako, ne bi i dan danas izazivala toliku pažnju na jutjubu - počeo je priču Petrović za Informer.
Foto: Privatna arhiva
Intervjuisao je zvezde poput Zlatana Ibrahimovića, Alesandra Del Pjera i Žozea Murinja, ali trvdi da je nekada teže doći do srpskih zvezda.
- Verovali ili ne, možda je lakše dogovoriti sagovornika iz inostranstva, nego nekog do koga misliš da je lako doći, a u stvari je neuhvatljiv, pa ti treba neka preporuka. Nedavno sam imao jednu poslovnu ponudu za jedan podkast i od 10 ljudi koje sam zvao, njih devet mi je reklo "za tebe sve", što je za mene velika satisfakcija. Uvek su intervjui sa slavnim imenima evropskog i svetskog fudbala veliki izazov, naročito sa onima koji imaju neki svoj specifičan pristup u komunikaciji sa novinarima. Žoze Murinjo je svakako čovek koji na svakom koraku izaziva pažnju javnosti i njegove izjave nikada nisu standardne i banalne. Imao sam sreću da ga intervjuišem uoči jedne utakmice Srbije i Portugala, nismo imali puno vremena na raspolaganju, ali je i tih desetak minuta razgovora bilo dovoljno da izvučem iz njega gomilu zanimljivih odgovora. Intervjuisao sam Zlatana Ibrahimovića, Maura Kamoranezija, Marka Materacija, Alesandra Del Pjera, Fabricija Ravanelija, ali moram da priznam da najviše uživam kada sa bivšim asovima jugoslovenskog fudbala sastavljam idealan tim i kada u podkastu 'Mojih TOP 11' pričamo o anegdotama iz prošlosti.
Foto: Privatna arhiva
Istakao je ipak Petrović jednog srpskog igrača koji je za sada "neuhvatljiv".
- Primera radi, radio sam gomilu intervjua sa Matejom Kežmanom dok je igrao u reprezentaciji i imali smo odličan odnos, ali već pet, šest godina pokušavam da ga privolim da dođe u emisiju, jer je on idelan sagoronik imajući u vidu u kakvim klubovima je igrao i sa kakvim imenima. Čovek se povukao iz javnosti i nikako ne uspevam, ali neću odustati (smeh).
Sa druge strane, čuveni novinar ima samo reči hvale za nekadašnje reprezentativce Srbije, Dejana Stankovića i Sava Miloševića.
- Uvek je zanimljivo sa Dekijem i Savom, jer su to ljudi koji su elokventni i znaju sve da prenesu na pravi način. Imate velika imena koja imaju fantastične detalje u karijeri, a jednostavno ne znaju to da ispričaju. Razmišljao sam sam sa sobom šta da pitam ljude koji su već sve ispričali i o kojima se praktično sve zna i tako je nastala moja emisija. Peđina prečka u Francuskoj ili Piksijevi golovi protiv Španije, to su sve 500 puta ispričane priče, a onda sam smislio kako da sve te veličine stavim u položaj da kažu nešto što već nisu rekli. Kada im daš tablu i marker da razmisle, onda se i oni opuste i izvuku neku anegdotu o kojoj nikada u životu nisu pričali.
Otkrio je i koliko je Stanković cenjen u Italiji i poštovan u Interu.
- Sećam se kako nas je primio u Milanu, reko mi je "slobodno stani tu i čekaj igrače, a kada dođu pozovi se na mene i reci da sam ih ja zamolio da ti daju izjavu". To sam i učinio, a kako sam rekao 'Dejan Stanković' oni stanu kao ukopani i imaš utisak da će stajati tu i odgovaarati na pitanja dva dana i dve noći! Od Zanetija, preko Kordobe, Huana Sebastijana Verona, a zanimljivo je da je Veron dao sinu ime Dejan! Iako mi je Deki rekao da u tom periodu čak i nisu bili u nekim Bog zna kakvim odnosima, on je to učinio! Ali nije Dejan, nego Dean, bez "j", jer bi na argentinskom bilo Dehan! Ma šou.
Savo Milošević je upravo Petroviću ispričao svoje sumnje vezane za Holanđane koji su deklasirali Jugoslaviju 2000. godine sa 6:1 na kontinetalnoj smotri.
- Savo mi je ispričao da su fudbaleri Holandije bili napaljeni zbog publike i domaćeg terena, a mislio je i da su i dodali „nešto" u piće. Rekao je da je dosta njih kasnije palo na dopingu u svojim klubovima, a bar četvorica, petorica holandskih igrača bila su kažnjena u periodu posle EP zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava. Najbolji strelac tog šampionata je rekao da ga ne bi iznenadilo da su i protiv nas bili dodatno stimulisani! Ispričao mi je i da mu je tada prošlo kroz glavu da je uradio nešto što je učinio i njegov idol Van Basten 1988. godine! Postao najbolji strelac EP, ispunio san, ali nije mogao da se raduje jer gubi 6:1!
S obzirom na to da radi u medija timu Fudbalskog saveta Srbije, često je u kontaktu sa reprezentativcima naše zemlje, pa smo ga upitali da li na njih utiču novinski natpisi, naslovi i sve ono što mediji pišu o njima.
- Igrači ne mogu da ostanu imuni na pisanja medija i ne mogu da se isključe totalno i da ne vide na telefonu šta je objavljeno. To znam još od Mundijala 2006. godine u Nemačkoj, pa preko Afrike 2010. godine, koliko su fudbaleri vodili računa šta piše po navijačkim forumima! Mi smo kao novinari tada pokušavali da im skrenemo pažnju da to ne čitaju i da im misli ne lutaju na tu stranu. Predočili smo im da može da se desi da je od 100 komentara, 60 napisao isti isfrustrirani čovek. Jednostavno, kada se završi utakmica, prvo što urade je - uđu na portale i pogledaju šta su ljudi pisali. Ipak, sa jedne strane to je normalno, logično i prirodno.
Foto: Privatna arhiva
Nakon ogromnog uspeha knjige "Piksi - sve za 10", poznati sportski novinar pripremio je za ljubitelje fudbala novo štivo koje se čita u dahu. "Utakmica života" će sasvim sigurno pobrati simpatije čitalaca u celom regionu, jer je čuveni autor zavirio u intimne detalje života najvećih imena sa prostora bivše Jugoslavije.
- Znate kako, Piksi je oduvek bio predmet moje novinarske inspiracije. Reč je o mom dečačkom idolu, zahvaljujući njegovim potezima na terenu zavoleo sam fudbal i počeo da se bavim ovom profesijom. Samim tim, ni knjigu nije bilo teško pisati, rukopis sam predao u rekordnom roku i to u najboljem mogućem terminu, u jeku euforije zbog plasmana Srbije na Svetsko prvenstvo u Katar. Veliku satisfakciju mi predstavlja poverenje koje mi je glavni junak ukazao i činjenica da nijednu rečenicu iz knjige nije tražio na autorizaciju. Sa druge strane, za očekivati je da svaki čitalac knjige "Utakmica života", bez obzira na navijačku i nacionalnu pripadnost, zavoli Robija i Darka kao članove najuže familije. Zajedno sa njima, drhtaće zbog Papenove šanse u 120. minutu i plakati od sreće kada Dika zaustavi šut Amorosa u Bariju. Proklizaće zajedno sa Martinom Vaskezom nakon Piksijevog lažnjaka u Veroni i juriti za Dejom kao Koler u Minhenu.
Foto: Privatna arhiva
Nebojša je od malih nogu znao da želi da se bavi sportskim novinarstvom i nikada nije imao nijednu drugu želju. Kaže da su mu uzori bili novinari "Tempa".
- Odrastao sam na tim tekstovima, pa ne čudi što su ljudi koji su ih pisali bili moji idoli kao klincu. Ponosan sam na period proveden na SOS kanalu. Tamo je počela moja novinarska karijera sa nepunih 19 godina i tu sam naučio sve tajne ove profesije. Stasavao sam uz doajene poput Dragiše Kovačevića, Miloša Topalovića, Mioslava Čorbića, Siniše Božovića, Aleksandra Kovandžića, Slavu Vujovića, Mileta Kosa i bilo je zadovoljstvo upijati lekcije od ljudi koji su bili moji novinarski idoli. Grupa je bila fenomenalna i uvek sa ponosom ističem podatak da su mnogi moji drugari sa SOS kanala danas poznati novinari, komentatori i voditelji na drugim televizijama ili uspešni ljudi u nekim drugim oblastima: Vlada Živković, Nenad Kostić, Vladan Tegeltija, Srđan Roksandić, Boris Jakić, Neša Milunović, Aleksandar Simić, Vlada Sukdolak... Bili smo preteča mnogih formata i emisija koje su danas aktuelne na drugim sportskim televizijama (analiza kola i spornih situacija, reportaže iz inostranstva, prikaz sportskog događaja iz drugog ugla, emisije uživo sa necenzurisanim uključenjem gledalaca i slično).
Iako je Petrović kao klinac naučen da voli Crvenu zvezdu, surovi je profesionalac, pa se to u njegovim emisijama i intervjuima nikada nije osetilo.
- Pred kamerom ili u tekstu to ne sme da se oseti. Licmerno je ako novinar kaže da nije navijao, jer što se baviš sportskim novinarstvom ako je tako?! Čim te je to zanimalo, znači da si nekoga podržavao kao klinac. Navijao sam za Zvezdu, tako je i danas, ali to apsolutno nema veze sa mojim tekstovima i emisijama. Mnogo mi je značilo to što 90 odsto ljudi koji su gledali "Total soker" na SOS kanalu, nisu znali za koga navijam.
Foto: Privatna arhiva
To kako radi svoj posao najbolje govori činjenica da je u žiriju UEFA za izbor igrača godine i to mu znači više od svih nagrada koje je dobijao u karijeri.
- Kada je reč o nagradama, nisam neko ko pridaje veliki značaj tome, a za mene je recimo članstvo u žiriju UEFA za izbor igrača godine veća satisfakcija od bilo kakve plakete jer govori o novinarskom autoritetu i kredibilitetu koji uživam i van svoje zemlje. Ta nagrada Udruženja sportskih novinara iz 2009. godine mi je draga samo iz razloga što me podseća na pokojnog Nikolu Simića, još jednog doajena sportskog novinarstva i mog dragog kolegu, koji me je tada i predložio za ovo prestižno priznanje. Izveštavanje sa sportskih događaja nije hendikep i smatram da je veoma važno da se novinar profiliše i specijalizuje iskljuvičo za jednu oblast u novinarstu, a ne da se rasplinjava i da se meša u stvari koje ne razume.
Uspeo je Petrović mnoge fudbalske veličine da dovede do suza na snimanjima, a ne krije da su igrači čak počeli njega da kontaktiraju da bi se našli u emisiji koju vodi.
- Podkast 'Mojih TOP 11' je originalna ideja zaštićena ugovorom u Zavodu za intelektualnu svojinu. Niko ne sme da je kopira ili da bez dozvole preuzima sadržaj sa našeg kanala. Raduje me podatak da emisija iz epizode u epizodu izaziva sve veću popularnost i da je prate ljudi iz celog regiona, ali i iz različitih krajeva sveta. Trudimo se da odgovorimo na svaki komentar pratilaca i da svima izađemo u susret. Posebno mi imponuje što su i sami fudbaleri počeli da nas kontaktiraju sa željom da budu gosti u emisiji i da se ozbiljno pripremaju za sastavljanje tima i anegdote o igračima koje upisuju u svojih TOP 11. Prija kada vam neko poput Aljoše Asanovića, koji retko daje izjave čak i svojim medijima u Hrvatskoj i koga mnogi smatraju asocijalnim tipom, kaže da je uživao u emisiji i da toliko dugo može da razgovara isključivo sa nekim ko iskreno i mnogo voli fudbal. Gledaoci su već navikli da kod nas u emisiji gosti otvore dušu i pričaju iz srca, a sve su češće epizode u kojima čak i zaplaču pred kamerama, poput Milija Hadžiabdića, Vukašina Petranovića, Miodraga Kustudića.
Foto: Privatna arhiva
Fudbalski savez Srbije kao krovna organizacija predstavlja vrhunac u karijeri svakog sportskog radnika, pa i Nebojšinoj.
- Funkciju koju obavljam radim maksimalno pošteno i profesionalno. Nadam se da sam u poslednjih pet godina svojim idejama bar malo doprineo imidžu reprezentacije i srpskog reprezentativnog fudbala na svim nivoima. Imam sjajnu ekipu ljudi u medijskom timu, sve su to vrhunski profesionalci u svom poslu, svi smo u službi Saveza i trudimo se da svaki zadatak obavimo na brz i efikasan način. Putovanja sa reprezentacijom su poseban izazov, imali smo privilegiju da doživimo euforiju i slavlje posle veličanstvenih pobeda u Lisabonu i Oslu. Ostaje žal zbog brze eliminacije sa Svetskog prvenstva, ali smatram da ovi momci koji su u omladinskom uzrastu osvojili Evropu i svet, tek treba da kažu svoju poslednju reč na seniorskoj sceni. Među njima nema sujete, zavisti i ljubomore, a o atmosferi u reprezentaciji najbolje svedoče snimci, fotografije, izjave i kompletan sadržaj koji medija tim FSS priprema posle svake utakmice.
Širok dijapazon zvučnih imena sa prostora cele bivše Jugoslavije koji gostuju u njegovoj emisiji, bez obzira na klupsku, versku i nacionalnu pripadnost, daju draž sadržaju i čine ga posebnom i jedinstvenim na ovim prostorima.
- Hvala na toj konstataciji. Ugostio sam zvezdaše, partizanovce, igrače Voše, Dinama, Hajduka, fudbalere iz Bosne i Hercegovine i Makedonije, Crnogorce... Radio sam priče sa Piksijem, Kuletom, Pižonom, Duletom Savićem, Vladimirom Jugovićem, Sašom Ilićem, Savom, Acom Trifunovićem, Bjekovićem, Nenadom Stojkovićem, Zvonkom Živkovićem, Zaladom, Čapljićem, Lanetom Jovanovićem, Krasićem, Gojkom Kačarom, Poledicom, Tanjgom,Vujačićem, Škorom, Radmilom Mihajlovićem, Ćirom Blaževićem, Prekazijem, Simovićem, Farukom, Mešom, Pašićem, Šabanadžovićem, Šećerbegovićem, Pančevim... bili su tu Hristov, Dejo, Drobnjak, Vučinić, Miročević... Treba li dalje da nabrajam? - upitao je na kraju priče Neša Petrović, čovek koji je sa najvećim zvezdama regiona na "ti" i novinar kojem najveći asovi nisu želeli da kažu "ne".
Planeta
KRAJ: Ruske oružane snage preuzele kontrolu nad ukrajinskim odbrambenim sektorom
126. 08. 2026. u 12:20
226. 08. 2026. u 12:20
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.