Belić za Informer: Vratiću se u Partizan pod jednim uslovom! Bilo bi ružno da pričam nešto loše o Piksiju!

Srpski fudbaler Kristijan Belić (23) je u razgovoru za Informer otkrio teške trenutke sa početka svoje profesionalne karijere, koje su ga delili i o toga da odustane da igra fudbal, a bilo je reči i o povratku u Partizan.

Belić je za kratko vreme uspeo da ostavi zaista dobar utisak pre svega na navijače Partizana, ali i na kompletnu fudbalsku javnost u Srbiji zbog čega je zaslužio poziv selektora Dragana Stojkovića Piksija za septembarske mečeve u Ligi nacija.

Mladi vezista trenutno gradi svoj put u Holandiji i nada se povratku u Humsku, a najveću podršku mu pruža porodica bez koje kako je i sam rekao ne bi bio tu gde jeste.

Kako si se adaptirao na Holandiju kao zemlju otkako si otišao tamo?

- Da, prilagodio sam se odlično. Holandija je vrhunska zemlja za fudbal, posebno za mlade igrače. Živim u Amsterdamu jer je tu trening centar, a ne u Alkmaru koji je na oko 35-40 minuta udaljenosti. Nije naporno putovati, pa mi je sve mnogo lakše nego ranije.

Foto: EPA

Pre Holandije si već igrao u inostranstvu, doduše tada si bio dosta mlad?

- Sada mi je mnogo lakše nego ranije jer sam zreliji. Tu sam sa ženom i detetom sada. Kada sam bio mlađi, nedostajala mi je porodica, ali sada se često viđam sa svojima, pa se osećam kao kod kuće. Fudbalski gledano tu su bili Vest Hem i AZ po radu. Iskustvo iz Engleske mi je bilo sjajno. U Grčkoj sam debitovao za prvi tim i napravio svoj prvi profesionalni nastup. Grčka je bila bolja i za život nego Engleska.

Šta si naučio iz perioda provedenog u Engleskoj i Grčkoj?

- U Engleskoj sam najviše pokupio taj odnos prema igri. Tamo je fokus bio više na treninzima nego na utakmicama, što se vidi u mojoj igri jer sam mnogo napredovao. Intenzitet treninga u Engleskoj je ogroman i to je ostavilo trag na mom stilu igre. Grčka mi je donela mnogo iskustva. Bio sam deo veoma iskusnog tima i imao sam priliku da učim od starijih igrača. Naučio sam mnogo o fudbalu i životu, jer su to bile drugačije okolnosti nego u Engleskoj i Holandiji.

Foto: Starsportphoto

Da li si oduvek igrao tu poziciju zadnjeg i centralnog veznog?

- Kada sam otišao u Englesku ustalio sam se na toj poziciji, a do tada sam igrao svuda i napred i nazad. U početku sam igrao kao špic, ali sam se vremenom prebacio na poziciju zadnjeg veznog. Dešavalo mi se da me na početku utakmice stave na špica gde dam dva-tri gola, a onda me vrate na štopera zato što sam bio jedan od najviših na terenu. Pozicija zadnjeg veznog mi je najbolja, ta uloga mi je najlepša u fudbalu jer sam stalno blizu lopte i imam mnogo prilika da kontrolišem igru. Volim tu poziciju jer mi najviše odgovara.

Imaš taj specifičan, agresivan stil igre. Kako ti se čini to poređenje sa Đenarom Gatuzom?

- Tako me je Petrić i zvao u Partizanu. Svakako takav je moj stil igre i to je ono što me karakteriše u smislu kada me ljudi vide odmah to pomisle. Ja radim ono što najbolje znam i ja volim taj stil igre. Prosto uživam u svakom klizećem startu i nekad više volim to nego da dam gol. Danas je to veoma retko da neko igra na taj način, pogotovo što se danas lakše dele žuti kartoni. Prosto je teško ne preterati u tome da budeš agresivan. Volim što me porede sa Gatuzom, gledao sam ga kao klinac. Ali želim da stvorim sam za sebe ime.

 

 

Kako vidiš promene koje su se dogodile u Partizanu, poput dolaska Peđe Mijatovića i Danka Lazovića?

- Bilo je vreme za promene. Svi smo videli da stvari nisu išle kako treba. Situacija je bila teška i klub je prolazio kroz izazovan period. Lakše je kada se pobeđuje jer se problemi ne vide toliko, ali kada rezultati izostanu, sve postaje očigledno. Kada smo bili prvi na tabeli igrači su i dalje hteli da uprava ide, ali su ipak gledali kroz prste zbog rezultata koji su tada bili dobri. Svi znaju kakva je situacija bila u klubu i što se tiče neredovnih primanja. Nije bilo preživljavanje, ali nije baš prijatno ni opušteno da tako igraš. Morao si da razmišljaš još o hiljadu stvari pored fudbala. Naravno, novac je bitan, ali meni nisu pare bile motiv da igram u Partizanu, već da ostavim nekakav trag. Promene su bile neophodne i nadam se da će klub sada biti stabilniji.

Da li bi voleo da se jednog dana vratiš u Partizan?

- Naravno, vratiću se sigurno u Partizan. Samo je pitanje trenutka i okolnosti. Ako sve bude kako zamišljam ja ću se sigurno vratiti, pogotovo ako je sad situacija stabilnija i bolja u klubu. Partizan je moj klub i uvek će imati posebno mesto u mom srcu.

Foto: Starsportphoto

Debitovao si za seniorski tim reprezentacije Srbije 5. septembra ove godine protiv Španije. Šta ti je taj trenutak značio?

- Bilo je neverovatno. Prošao sam kroz dve teške godine u karijeri, kada sam se suočio sa mnogo izazova. U tim trenucima sam čak razmišljao da prestanem da igram fudbal. Nisam ni mogao da razmišljam da ću da igram protiv evropskih prvaka i možda najbolje reprezentacije na svetu. Imao sam male probleme tokom priprema, ali dobio sam šansu i uživao sam na teren. Dobio sam brzo žuti karton nakon starta nad Jamalom, to baš nisam tako planirao. Svakako taj trenutak je za mene bio ostvarenje sna.

Kako ti se čini rad sa selektorom Draganom Stojkovićem Piksijem?

- Piksi je bio vrhunski igrač i prava legenda našeg fudbala. Raditi sa njim je posebno iskustvo jer mnogo zna o fudbalu i prenosi to znanje na nas. Ima tu dosta stvari koje se mogu popraviti u reprezentaciji. Bilo bi ružno da ja pričam nešto loše o njemu. Zahvalan sam na prilici da radim sa takvim stručnjakom. Dobio sam priliku da ostvarim svoj san zahvaljujući njemu i timu. Cela situacija oko reprezentacije Srbije je kompleksna, ali ima i pozitivnih stvari, na koje se ja pre svega fokusiram.

Foto: Starsportphoto

Kažu da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, da li je Marija tvoja najveća podrška?

- Svakako. Baš sam pričao sa saigračima i rekao sam im da nema Marije i da nemam Petru ne bih bio tu gde sam sad. U to sam ubeđen. U fudbalu mi je sve krenulo na bolje od kada sam se oženio i kada sam dobio dete. Sigurno je da je taj porodičan život mnogo bitan da bi uživao na terenu. Van terena ti je glava mirna. One su mi najveća podrška i bez njih ništa ne bih imao.

Kako ti se promenio život van terena nakon što si postao otac?

- Pre nego što sam dobio dete u glavi mi je bilo, kako ću ja to i kako ću se snaći, ali sve je došlo prirodno. Meni je najbitnije da Marija može sto odsto da se posveti detetu i da može da bude prava majka. Prvi par meseci mi je bilo teško da stvorim neku konekciju sa Petrom jer prosto mala je i zove samo mamu. Sada je dosta drugačije, postala je svesnija i već šeta, čeka me kada se vraćam sa treninga. Tako da tek sada počinjem da osećam to pravo roditeljstvo.

 

 

Kako ocenjuješ ovu godinu, i profesionalno i privatno?

- Nemam šta da se žalim. Godina je bila fantastična. Debitovao sam za reprezentaciju, igram u odličnom klubu i živim u sjajnoj zemlji. Nije mi daleko od kuće, a uslovi za život i fudbal su sjajni. Pre nego što sam otišao iz Partizana i to mi je bio jedan od lepših perioda, kada smo bili prvi. Naravno, bilo je i teških trenutaka, ali to je deo sporta. Generalno, ovo je bila jedna od najboljih godina u mom životu i karijeri.

Gde sebe vidiš u budućnosti?

- Meni je želja da se vratim u Englesku, da igram za neki klub iz Premijer lige, jer mi njihov stil igre najviše odgovara. Sebe najviše vidim tamo, znam kada sam bio mlad da mi je sve prijalo tamo. Nadam se da ću jednog dana imati priliku da zaigram tamo. Fokusiran sam na napredak i verujem da je sve moguće ako nastavim da radim naporno.