Atipičan put, ali ponosan sam! Vezista TSC-a pokazao da se može bez večitih: Želim ponovo da slušam himnu Srbije!

Povremeni reprezentativac Srbije i vezista TSC-a - Aleksa Pejić, u razgovoru za "Informer" sumirao je polusezonu u Bačkoj Topoli, a datakao se i brojnih zanimljivosti iz svoje karijere.

Tračak nade da se Crvena zvezda nađe u nokaut fazi Lige šampiona još uvek postoji, ali navijači u Srbiji ne treba da brinu. Fudbaleri TSC-a izborili su mesto u baražu Lige konferencija pošto su 19. decembra u Bačkoj Topoli nakon velikog preokreta savladali Nou. Jedan od kljunih igrača ove jeseni u sastavu Jovana Damjanovića je - Aleksa Pejić. 

Snažni vezista vratio se u Superligu nakon tri godine u pečalbi i pronašao pravu ulogu u taboru Topolčana. Kruna jeseni bio je gol protiv Vojvodine u velikom derbiju severa, a sjajnu utakmicu Pejić je odigrao u Ligi konferencija na gostovanju Sent Galenu, kada je komandovao poslednjom linijom svog tima i otvorio vrata nokaut faze trećeg po rangu UEFA takmičenja.

- Fantastičan uspeh kako za nas, tako i za srpski fudbal. Mi smo prvi klub posle Zvezde i Partizana koji je uspeo da prezimi u Evropi. To je dobar pokazatelj da je TSC na pravom putu, da radimo na pravi način i da bi drugi klubovi trebali da krenu istim smerom. Bilo je neverovatno biti deo te priče, ponosan sam što sam bio deo takve priče... Jedan od najboljih momenata u karijeri, to je fudbal - rekao je Aleksa Pejić. 

Za razliku od većine fudbalera u Srbiji, svoju karijeru započeo je daleko od večitih beogradskih rivala. Nije igrao ni u Vojvodini već je svoj put gradio u redovima Brodarca. 

- Ponosan sam na svoj put iako je atipičan! Brodarac radi fantastične stvari, klub se razvija i proizvodi mlade igrače kojih je sve više u elitnom rangu fudbala. Mojim roditeljima je škola uvek bila prioritet, a Brodarac mi je bio blizu kuće pa sam lako mogao da dođem na treninge. Nikada nisam osetio pritisak ili ambiciju od roditelja da moram da odem u Zvezdu ili Partizan. Namestilo se da smo bili šampioni Srbije i izborili mesto u Ligi šampiona za mlade. Drago mi je što je bilo tako, uspeh je slađi kada do njega dođeš zaobilaznim putem. 

Foto: Starsportphoto©

Tokom svoje epizode u Brodarcu, naš sagovornik je postao omladinski šampion Srbije i izborio mesto u Ligi šampiona za mlade. Nakon dve pobede usledio je fudbalski spektakl i duel protiv Mančester junajteda "Na krovu". 

- Fenomenalno iskustvo... Pre te utakmice sa Mančester junajtedom uspeli smo da izbacimo šampiona Izraela - Makabi Haifu, i Gruzije - Saburtalo. Režirali smo veliko iznenađenje, a onda nam je Mančester došao u goste. Pune tribine na stadionu Voždovca. Ogromna euforija, prvi put da sam se osećao kao igrač, dolaziš na utakmicu snimaju te kamere, doping kontrola. Ne mogu da se setim svih igrača Mančestera, ali upečatljiv mi je Anhel Gomes, koji sada igra u Lilu. Tu je bio Tahit Čong, prošle sezone je nastupao za Luton, Brendon Vilijams... Ozbiljna ekipa, a mi smo odradili jako dobru utakmicu. Da smo imali malo više sreće mogli smo da izdržimo. 

Brodarac je bilo ogromno i značajno iskustvo za Pejića, ali je kao veoma mlad igrač dobio šansu u Superligi Srbije, u dresu Proletera iz Novog Sada. 

- U Brudarcu sam počeo i seniorsku karijeru, ali sam preskočio dva ranga takmičenja i odmah otišao u Superligu. Nije mi bilo teško ni što sam napustio Beograd, uživao sam u svakom momentu jer sam želeo da budem profesionalni fudbaler. Sve mi je bilo novo, ništa mi nije smetalo, čak mi je prijalo i da idem na utakmicu sa policijskom pratnjom. To sam kao klinac gledao na malom ekranu, a onda sam počeo da živim san. Proleter je zaista lepa priča, tamo sam proveo dve divne godine. 

Tokom perioda u novosadskom Proleteru, Aleksa Pejić je dobio poziv selektora Srbije - Dragana Stojkovića Piksija. Bio je deo reprezentacije na turneji po Severnoj Americi i tada je, kako kaže, ispunio svoje snove. 

- Kada je stigao poziv jedino mi je bilo bitno da slušam himnu, neverovatan osećaj, o tome sam maštao čitav život. Ne želim da se zadovoljim, nadam se da ću upisati još neki nastup u reprezentaciji i ponovo slušati himnu. 

Posle dve izuzetno uspešne sezone u Proleteru usledila je prva epizoda u inostranstvu. Na adresu Alekse Pejića stigla je ponuda beloruskog šampiona - Šahtjor Soligorska. 

- Oni koji ne prate fudbal na Belorusiju gledaju kao na neatraktivnu, ali oni koji makar malo gledaju sigurno su čuli za BATE Borisov. Igrali su godinama UEFA takmičenja, a Šahtjor je trebao da bude novi BATE po ulaganju, uslovima i ciljevima. Četiri godine su bili šampioni, šta se dalje desilo ne znam... Dopao mi se projekat, igrao sam za šampiona u kvalifikacijama za evropska takmičenja. Iskreno, nisam se pokajao. Šahtjor je tada bio na evropskom nivu, bilo je tu jakih utakmica i nosim lepa poznanstva i iskustva odande. Prvo inostrano iskustvo, sve pozitivno imam da kažem. Došao sam tokom leta i osvojili smo titulu. Kada smo krenuli sa pripremama počela su dešavanja u Ukrajini i više ništa nije bilo isto...

Usled situacije u Ukrajini Pejić se nakon samo godinu dana seli u bečki Rapid. 

- Znao sam da je Rapid veliki klub, ali tek kada sam otišao u Beč da potpišem ugovor shvatio sam koliki je to gigant. Tribine su pune na svakoj utakmici, ljudi vas prepoznaju na svakom koraku, fenomenalno nešto... Zbog toga se igra fudbal! Ne treba ti motivacija kada izađeš na zagrevanje, a na tribinama je već 15-20 hiljada ljudi. Ma, sjajno! 

Foto: Starsportphoto©

Iz bečkih dana posebno se seća finala Kupa Austrije i poraza od Šturma iz Graca. 

- Dominacija Salcburga je trajala dugo vremena, ali su nam oni mnogo više ležali nego Šturm, to se videlo i u finalu Kupa Austrije. Smatram to najvećom utakmicom u dosadašnjem delu karijere, pogotovo što smo igrali protiv najvećeg rivala. Po tradiciji se taj meč igra u Klagenfurtu, pola stadiona je bila obučena u zeleno-belo, a druga polovina u crno-belo. Želeli smo da budemo generacija koja bi klubu donela trofej prvi put od 2008. godine, no, moram priznati da su nas potpuno nadigrali. 

Pre godinu i po dana vratio se u srpski fudbal i potpisao ugovor sa TSC-om. Mnogi bi rekli - korak unazad, ali se Aleksa Pejić ne slaže sa tom konstatacijom. Snažni vezista uveren je da igre u Bačkoj Topoli mogu da budu samo ogroman zamajac za nastavak karijere. 

- Povratak u TSC nikako nije korak unazad! Ljudi na povratak u Srbiju gledaju kao na neuspeh, ali za mene je TSC ogromna šansa da napredujem. To što smo prezimeli u Evropi je još jedan dokaz da je TSC korak u napred. Stigao sam na poziv Žarka Lazetića, on je sjajan trener, jedan od najboljih sa kojima sam radio, a rezultati u Makabiju to potvrđuju. Ništa što je postigao nije slučajno, izuzetno je posvećem svoj poslu, saradnja sam njim je bila fenomenalna, mnogo toga sam naučio i dodatno napredovao. Nadam se da će se ukazati prilika u budućnosti da ponovo sarađujemo. 

Bogato iskustvo iz inostranstva uporedio je sa onim što ga je dočekalo u Bačkoj Topoli. 

- Uslovi odvajaju TSC od većine srpskog fudbala. To je ono što se u inostranstvu podrazumeva, a u Bačkoj Topoli se uslovi minimalno razlikuju ili su čak isti. Odlična podloga za razvoj, dobri tereni obezbeđuju lakše uslove za rad, oporavak se lakše radi. Infrastruktura i uslovi su osnovna stvar za napredak kluba, a to je u TSC-u na vrhunskom, evropskom nivou. Zbog toga mi je posebno drago što smo postigli i ovaj međunarodni uspeh, plod ulaganja i kvalitetnog rada. 

Nakon uspešne prethodne sezone, TSC je u novo ušao poprilično sporo. Rezulati su još uvek šarenoliki, ali Pejić sve to pripisuje činjenici da je tokom leta klub napustio Žarko Lazetić. 

- Svaka promena trenera, posebno nakon nekoliko godina rada uz odlične rezultate, dosta je zahtevna za ekipu, ali i za novog trenera. Sporije smo ušli u sezonu,sada mislim da smo na dobrom putu. Ispuštali smo bodove na nekim utakmicama iako smo bili bliži pobedi... Verujem da nam malo fali da se u Superligi vratimo tamo gde nam je mesto po svemu. Rezultat u Evropi može da nam bude samo vetar u leđa i dokaz da je potrebno da "prelomimo" i u domaćem šampionatu. Definitivno da rezultati nisu pratili ono što se dešavalo na terenu, posebno protiv Astane. Primali smo mnoge nesrećne golove, a svoje šanse nismo koristili na pravi način. Na svu sreću, sve nam se vratimo protiv Noe. 

Abicije TSC-a su jasne - borba za trofeje u Srbiji i što bolja izdanja u Evropi. Naredni rival je Jagjelonija, ali će se o poljskom predstavniku u Bačkoj Topoli pričati tek nakon zimske pauze. 

- Nismo razgovarali o Jagjeloniji, idemo na pauzu da se dobro odmorimo, a kada se okupimo ćemo razmišljati o tome. Na prvi pogled - možemo da igramo, nema dileme da idemo na prolaz. Za TSC je značajno igrati što više evropskih utakmica. Prošle sezone je u Ligi Evrope stečeno iskustvo, verujem da bi sledeće godine, ukoliko bi igrali UEFA takmičenja, bili još bolji!