Bio je biser srpskog fudbala, ali je pošlo po zlu! Premijer liga, Primera i "Marakana": Nakon svega sve mi se smučilo...

Siguran sam, na kraju cele priče, da je ovako trebalo da bude. Da nije, ne bih imao ono što imam sada. Možda bih i u Brazilu, sigurno da ostaje žal, ali sam još uvek mlad, ispričao je za "Informer" svoju životnu priču nekadašnji biser srpskog fudbala - Strahinja Karišić.

Uspesi koje srpski sportisti beleže širom sveta kose se sa realnošću... Država koja broji negde oko 8.000.000 stanovnika uspela je da iznedri neke od najboljih sportista na planeti. Đoković, Jokić, Tijana Bošković, Dušan Mandić samo su neki od bisera naše države, koji su slavu Srbiji doneli izvanrednim partijama na terenu. Njihovim stopama je, pre manje od decenije, krenuo i naš sagovornik - Strahinja Karišić. Veliki fudbalski talenat čija je karijera, nažalost, otišla u pogrešnom smeru. 

Karišić je bio još jedan u moru izdanaka čuvene omladinske škole Rada u vreme mandata Ranka Stojića. Odlaskom legendarnog golmana reprezenetacije situacija na Banjici se potpuno raspala, a iako je imao veliku želju da se po povratku iz inostranstva dokaže u svom matičnom klubu - nije mogao. 

- U Radu sam proveo čitavu mladost, od pete do 18. godine. Sve što sam naučio, naučio sam tamo. Imali su najjaču omladinsku školu, dobro su radili sa decom, sve inostrane turnire smo dobijali. Ranko Stojić je bio gazda u klubu, igrali su Superligu sve do 16, kada se on povukao. Kada je došla nova uprava sve je krenulo nizbrdo... Nemam mnogo lepih reči da kažem za klub nakon svega. Još dva puta sam se vraćao i bilo je to užasno iskustvo - priseća se Karišić na startu razgovora. 

No, na dešavanja u Radu ćemo se vratiti nešto kasnije budući da je prvi seniorski angažman bio "preko" - u Španiji. Nakon dobrih igara u reprezentaciji Srbije do 17 godina, tadašnji gazda Granade rešio je da plati traženo obeštećenje Radu i angažuje brzonogog ofanzivca. 

- Granada je primetila i pratila moje igre u reprezentaciji, odmah su rešili da me angažuju. Sve je išlo preko kluba, bez ikakvog posredovanja menadžera, platili su traženih 400.000 evra i čim sam napunio 18 godina otišao sam u Španiju. Ogroman šok za mene, klinac sam, daleko od kuće, bez znanja stranog jezika... Tada je u Granadi bio Stole Dimitrijevski, mnogo mi je pomagao da se priviknem, provodio sam sa njim većinu vremena i često dolazio kući. Nakon svega, mislim da mi je Španija od svih zemalja i najviše legla. Milina za fudbal, odlični uslovi, vreme, ljudi, nigde mi je bi bilo lepo kao tamo. Sanjao sam da obučem dres Arsenala, to mi je bila najbolja šansa da ostvarim to. 

Karišić je bio deo generacije koju je predvodio Branislav Nikolić, a čiji su članovi bili aktuelni "orlovi" - Luka Jović i Vanja Milinković-Savić. 

- Reprezentacija je najlepši deo života. Zajedno smo špartali po terenima Luka Jović, Šaponjić, Vanja Milinković-Savić... Bili smo zajedno, družili se, ali nažalost nismo uspeli da se plasiramo na Evropsko prvenstvo. Vrhunska generacija, sećam se da nam je protiv Francuske trebao jedan gol da izborimo mesto na turniru. U svlačionici muk, plačemo svi - rekao je naš sagovornik. 

Foto: Starsportphoto©

Branislav Nikolić, inače sin nekadašnjeg predsednika Srbije - Tomislava, pokušao je da pomogne Karišiću u momentima kada se borio da stekne radnu vizu za igranje u Brazilu. Nažalost, administrativni problemi uticali su na to da njegova karijera sa one strane Atlantika ne uspe. 

- Bane Nikolić je pokušavao da mi pomogne oko vize kada sam bio u Brazilu, ali je čitav proces predugo trajao. U to vreme je malo ljudi iz Srbije apliciralo za radnu dozvolu, morao sam da čekam šest-sedam meseci, a Fluminense nije imao toliko vremena. 

Nekadašnji mladi reprezentativac Srbije je odlično počeo svoju epizodu u Granadi. Talenat je isplivao na površinu, a srpski fudbaler posebno se sviđao gazdi kluba - Đinu Pocu. Vrko brzo je prebačen u seniorski tim, ali su onda usledili problemi.

- Počeo sam kao omladinac, ali su me vrlo brzo prebacili u B tim, koji je u to vreme igrao treću ligu. Pred početak treće sezone priključen sam prvom timu, odradio sam pripreme, a onda se sve promenilo. Đino Poco je prodao Granadu novim vlasnicima iz Kine, ali je tom prilikom zadržao određene procente nad nama - mlađim igračima. Stigla je nova uprava i oni nisu imali nikakav interesn da nas guraju. Nismo igrali, jedva da su nam dozvoljavali da treniramo - objašnjava Karišić. 

Upravo je poznati Italijan - Đino Poco, imao ogroman uticaj na karijeru našeg sagovornika. Nakon prodaje Granade, Pocu su u vlasništvu ostali Udineze i Votford, a kada je uvideo da Karišić neigra u Španiji odmah je rešio da ga dovede na Ostrvo. 

- Nije želeo da me ostavi u klubu gde neću igrati i odmah me doveo u Votford. Nažalost, nisam igrao šest meseci u Granadi zbog čega nije bilo poziva u reprezentaciju, a samim tim ni radne dozvole za Englesku. Prema pravilima morao sam da imam 20 odsto odigranih mečeva u nacionalnom timu kako bi mogli da me registruju. To nije bio slučaj, ali sam uprkos tome potpisao ugovor. Tražilo se u to vreme idealno rešenje kako bi se već nakon godinu dana vratio u klub i stekao pravo da igram - ispričao je Karišić i nastavio. 

Foto: Starsportphoto©

- Menadžer iz Portugala je imao sjajnu saradnju sa Pocom i predložio da odem godinu dana u Fluminense. Izgledalo mi je kao prava prilika, želeo sam to da iskoristim, ali me ponovo koštala radna dozvola. Srbija nije bila u Evropskoj uniji, a Brazilci su bili rigorozni po pitanju pravila. Pokušavali smo da rešimo problem preko Urugvaja i Paragvaja, nije bilo šanse da dobijem papire. 

U Brazilu je predstavljen kao naslednik Dejana Ramba Petkovića, ali taj epitet zbog papirologije nije uspeo da ispuni. Njegov dolazak tamošnji mediji su pratili sa posebnom pažnjom, a tokom života u Rio de Žaneiru morao je da se navikava na posebna pravila usled visoke stope kriminala. 

 - Živeo sam odmah pored Kopakabane, to je centar svih dešavanja, ali je sve puno beskućnika i kriminalaca. Mnoge od favela uopšte nisu u sistemu, niko ne zna gde su i koliko ljudi broje. Deca se rađaju i ne prijavljuju, oni ne postoje za državu i zbog toga mogu da rade šta god hoće, nema otisaka, nema dokumenata - ispričao je Karišić. 

Neprijatnih situacija je bilo, a budući da je tek stigao u Brazil bilo je potrebno vreme da se adaptira na novo okruženje. Kako ne bi naleteo na pogrešnu ulicu uglavnom je imao pratnju. 

- Šetaš gradom i odjednom kreće haos! Svi beže, ljudi na sve strane, uleću specijalci, zatavaraju se ulice, pucnjava... Pošto sam bio jedini stranac u klubu vodili su računa o meni, pratili me na treninge, do grada, na ručak... Nezgodno je bilo kada idemo na preglede i testiranja budući da u povratku padne mrak, onda je put koji traje 20 minuta postajao dva časa ludila, jer moraš da vodiš računa kuda se vraćaš. Jednog od momaka iz agencije - Vinisijusa, opljačkali su nasred ulice. Naoružani tipovi su ga presreli kolima i tako mu oduzeli kola. Nekoliko dana kasnije se isto desilo golmanu iz Flamenga, njega su napali na semaforu. Da stvar bude gora, sve se to dešavalo u naseljenom delu grada, tamo gde ima turista i policije. Ne smem ni da zamislim kako je u ruralnim sredinama. 

Upravo zbog situacije u državi projni fudbaleri iz Brazila nisu preterano oduševljeni kada u klub stigne stranac. Za njih je Strahinja Karišić predstavljao konkurenciju, a kada stigneš u takvu sredinu male su šanse da ćeš od bilo koga dobiti pomoć. 

- Sa fudbalske strane to je vrhunski. Igrača kao u Brazilu nema nigde na svetu, ozbiljan kvalitet. Bio sam na "Marakani" nekoliko puta, gledao derbi između Fluminensea i Botafoga, to je ludnica, svi žive za fudbal. Sa te strane - prelepo iskustvo, ali sa ljudske strane užasno. Iskreno, nisam siguran da li bih uopšte ostao i da sam dobio papire. Policija je na sve strane, pokušavaju da obezbede grad, posebno u toku noći, niko nigde ne sme da prođe. Kažu da ako uđeš u pogrešnu ulicu postoje velike šanse da iz nje nikada ne izađeš - rekao je Karišić, a potom dodao. 

Foto: Starsportphoto©

- Brazilci su zatvoreni prema strancima, sve nas gledaju kao konkurenciji. To je tako... Nemaština, gledaju samo sebe i način da pobegnu odande. Možda je 20ak odsto saigrača bilo dobro prema meni, ali od mlađih - niko. Predstavljen sam im kao projekat kluba, želeli su da igram što više i budem prodat, a to im nije odgovaralo. Pored mene tu su bili još - Rožer Ibanjez, posle je igrao u Romi i Atalanti, sada je u Al Ahliju i Evanilson, napadač Bornmuta. 

U Brazilu spektakularan doček, a sve zbog konekcija sa Rambom Petkovićem. Ističe i sam Karišić da je privukao ogromnu pažnju medija, da su ga gledali drugačijim očima, a preneo nam je i utisak koliko legendarnog Ramba vole tamošnji navijači. 

- Znate... Kada sam ja bio klinac na treningu bih nakon datog gola vikao "Ronaldinjoooooo". Kod njih je situacija drugačija, svi viču "Ramboooo". Desilo se i na treningu prvog tima! Nose njegove dresove, živa je legenda tamo. Pričalo se kako je Rambo dobio naslednika u Brazilu, zbog njega su me gledali drugačije i poštovali me. Retko kada dođe stranac, posebno iz Evrope. Okej, ima ih iz Urugvaja i Paragvaja, ali to je njihov prsten. Bilo im je drago što sam došao, ugostili su me u svakom smislu. Nažalost, nisam imao priliku da ga upoznam pošto je u to vreme bio u Beogradu. Novinari u Brazilu su jedva čekali da se vrati kako bi napravili priču o nama, ali se nije dogodilo pošto sam zbog vize morao nazad za Srbiju. 

Ponovo je Karišić igrački zaslužio šansu, ali su "više sile" uticale na to da je ne dobije. Nakon neuspešne borbe sa papirologijom u Brazilu, vremena za razmišljanje nije bilo, morao je da pronađe novi klub, ali je prelazni rok u većini zemalja sveta već bio završen, a kao jedina opcija ostala je Superliga Srbije. 

- Želeo sam samo da igram fudbal i odlučio da se vratim u Rad. Pomirio sam se sa sudbinom, ali sam verovao da ponovo mogu da napravim nešto. Rad je u tom momentu bio u jako teškoj situaciji, uprkos tome sam se vratio. Ružno su me dočekali, a na sve to su uticali menadžeri, sa kojima nisam želeo da potpisujem ugovore. Svako je gurao svog igrača, odigrao sam tek tri utakmice i rešio da odem. Pošto sam se dobro pokazao stigla je ponuda iz Partizana. Bata Mirković je u to vreme bio trener, radio sam sa prvim timom i onda sam se povredio. U međuvremenu je promenjen trener, a meni je predloženo da odem u Teleoptik kako bih "oživeo" karijeru. Prihvatio sam i uspeo da se "rehabilitujem", tada je stigla ponuda iz Voždovca, nakon koje mi se sve smučilo - iskreno je ispričao Karišić. 

Sezona "Na krovu" je počela porazom od TSC-a u prvom kolu. Trener Radovan Koković, koji je insistirao na dovođenju Karišića, odmah ga je sklonio iz prvog tima, a sa njim još osmoricu igrača. 

- Trener Radovan Koković me želeo i doveo, ali za njega nemam mnogo toga lepog da kažem. Čudna glava... Izgubili smo od TSC-a u prvom kolu, a iako sam bio dobar, devet igrača iz prvog tima je sklonio. Mnogo ružnih stvari se dešavalo. Pokušao sam da pričam sa njim, išao i do kancelarije, ali me izbacio. Ne znam šta je bio razlog za takvo ophođenje prema meni, a i drugi momci su pokušali.

Sve što mu se desilo tokom karijere značajno je uticalo na volju, tada još uvek mladog igrača. Propala šansa u Voždovcu naterala ga je da se vrati korak unazad kako bi ponovo stekao šansu da oživi karijeru, u tome je i uspeo. Nakon šest meseci u dresu Sinđelića na adresu Strahinje Karišića stiglo je nekoliko dobrih ponuda, ali je njemu najviše pažnje privukla ona iz Slovenije - od Aluminija. 

- Bilo je ponuda, ali sam ja želeo da odem u Sloveniju. Dobra, lagana liga, prava šansa da se ponovo razigram. Aluminij me angažovao, ali je od starta bio dogovor da ću prvu polusezonu provesti u filijali - Primorje. Tada je korona već počela i sezona nije uspela da se završi. Ipak, ostavio sam dobar utisak i klub mi je ponudio novi ugovor. Sve je bilo dogovoreno, vratio sam se za Beograd dok se situacija oko pandemije ne smiri, a onda je počeo hasos... Srbija je bila u crvenoj zoni i nikako nisam mogao da putujem u Evropsku uniju. Morao sam da ostanem jer gde god bih krenuo čekalo bi me četiri nedelje karantina. Nažalost, znam još mnogo momaka koji su prošli isto - jasan je Karišić. 

Foto: Starsportphoto©

Budući da zbog koronavirusa nije mogao u inostranstvo, Karišić rešava da se ponovo oporoba u domaćem fudbalu. Nažalost, usledila su nova neprijatna iskustva zbog kojih danas izbegava da dolazi u bilo kakvu priču sa klubovima iz Superlige ili Prve lige Srbije. 

- Bio sam ogorčen i otišao u Žarkovo. Iako je bilo ponuda iz Superlige Srbije, potpuno sam izgubio volju, nisam verovao ljudima. Plan mi je bio da u Žarkovu igram dobru sezonu i odem preko. Odigrao sam dobro kada je pred mene stigla ponuda od Bačke Palanke. Klub je tada ispao iz Superlige, ali sa jasnim ciljem da se odmah vrati u elitu. Čim sam stigao počelo je rasulo, Rnić je tada izlazio iz kluba, sve se raspadalo. Ipak, jedino dobro iz cele priče je što sam u Palanci upoznao sadašnju devojku. 

Neprijatna iskustva u Srbiji naterala su Karišića da pametnije i pažljivije bira ponude. Okrenuo se privatnom biznisu, uživa u ljubavi sa svojom izabranicom i fudbal igra na rekreativnom nivou za zrenjaninski Radnički. Održava formu jer mu teren fali, a probao je bez njega, ali ne odbacuje mogućnost da bi ponovo pokušao da oživi karijeru. Naravno, što dalje od Superlige. 

- Ogadio mi se profesionalni fudbal... Potpuno sam se izgubio, nisam želeo ponovo da se razočaram. Neko je morao uvek da igra pre mene, to što sam doživeo u RFK-u u Novom Sadu, a kasnije i u Radu ne bih poželeo nikome. Rešio sam da dignem ruke od fudbala i napravio sam pauzu od deset meseci. Svega mi je bilo dosta! Ljudi te mažu i lažu, a ti samo želiš da igraš fudbal. Zaradio sam dovoljno, otvorio nešto svoje i rešio da se posvetim novom poslu, ali mi je nedostajao fudbal. Gledao sam da igram negde, a da sam u Novom Sadu, tada je stigla ponuda iz Zrenjanina. Prepel grad, sada napokon uživam u igranju. Uskoro će nam biti dostupan i Gradski stadion, biće to jako lepa priča. Još uvek stižu ponude, ali ja nigde neću da idem. Lepo mi je, nisam više klinac, potpuno drugačije gledam na sve stvar - poručio je Karišić. 

Budući da iza sebe ima živopisnu biografiju imao je za kraj razgovora i jasnu poruku. 

- Siguran sam, na kraju cele priče, da je ovako trebalo da bude. Da nije, ne bih imao ono što imam sada. Možda bih i u Brazilu bez glave ostao ha-ha. Naravno, ostaje žal što je sve ovako ispalo, ali... Još uvek sam mlad i možda bih mogao da se naplatim, glavno pitanje je moja volja. Imam dobar CV, stižu često ponude, ali izbegavam ih sve - podvukao je Strahinja Karišić.