Legenda došla u FSS! Zdravko Čolić posetio "Kuću fudbala" u Staroj Pazovi! (FOTO GALERIJA)

Zdravko Čolić, jedan od najpoznatijih pevača Balkana, iznenadio je Fudbalski savez Srbije (FSS) svojom posetom u petak, kada je obišao Terazije 35, a potom i Sportski centar u Staroj Pazovi.

 Ovaj veliki ljubitelj fudbala i strastveni navijač srpske reprezentacije nije mogao da sakrije oduševljenje nakon obilaska kompleksa, u društvu prijatelja Dragana Džajića i Branka Radujka.

"Mnogo mi je drago što sam gost Fudbalskog saveza Srbije. Tu je moj stari drug Dragan Džajić. Tu je i Branko Radujko, za koga me takođe veže iskreno prijateljstvo i saradnja od ranije na nekim zajedničkim projektima. Oduševljen sam uslovima u Staroj Pazovi. Kada neka reprezentacija ima na raspolaganju ovako impozantan objekat, logično je očekivati dobre rezultate", rekao je Zdravko Čolić za sajt FSS, dodajući da je sportski kompleks u Staroj Pazovi na nivou kampova u najrazvijenijim zemljama Evrope.

Foto: fss

"Ovo nema ni Fudbalski savez Nemačke", dodao je Čola, napominjući da dolazak klubova i reprezentacija sa drugih kontinenata i iz cele Evrope potvrđuje visoki kvalitet objekta. "Možda nedostaje samo jedan manji bazen koji bi upotpunio kompletan utisak", rekao je, izražavajući želju da ponekad iskoristi sve pogodnosti koje nudi Sportski centar.

Posetu je upotpunila i razmena iskustava u vezi sa VAR tehnologijom, ali je Čolić izrazio posebnu pažnju prema sportskim sadržajima kompleksa.

"VAR je za mene vrlo specifična fudbalska novotarija. I dalje postoje situacije koje ne mogu jasno da se procene zbog položaja kamere i ugla iz kojeg je akcija snimljena. Mene više zanima ovaj sportski deo kompleksa koji je na usluzi našim reprezentativcima. Šest terena sa fantastičnom podlogom, svlačionice, teretana i medicinski blok na najvišem mogućem nivou, smeštajni blok na kome bi mnogi hoteli mogli da pozavide… i naravno, kompletan brending koji predstavlja jednu vrstu putovanja kroz slavnu prošlost i najznačajnije rezultate naše fudbalske reprezentacije",  nabrajao je, pohvalivši visoke standarde i kvalitet koji su na usluzi reprezentativcima.

Foto: fss

Na kraju, slavnom pevaču uručen je dres sa njegovim imenom i brojem, simbolizujući fudbalsku virtuožnost, iako je Čola otkrio da bi mu 'jedinica' bila prikladnija nego 'desetka', objašnjavajući da je nekada branio gol.

"Ja sam stari golman. Branio sam za juniore Željezničara, kasnije i u gradskoj ligi Sarajeva u malom fudbalu. Ipak, ne bih imao ništa protiv da se oprobam u ulozi napadača ili polutke", izjavio je, podsećajući na početke svoje sportske karijere, kada je gotovo postao profesionalni fudbaler, da bi mu gitara ipak zauzela prvo mesto.

"Malo je falilo da moja karijera krene potpuno drugim tokom. Fudbal je u početku imao prednost u odnosu na muziku.  Odlučila je božija volja. Drugim rečima, prelomio sam u deliću sekunde, neposredno pred početak jedne važne utakmice koju sam igrao zajedno sa vrlo poznatim igračima Želje. Moj mlađi brat je dojurio do terena i obavestio me da je čika Ivan Barić došao kod nas kući da mi drži čas gitare. Našao sam se u velikoj dilemi: fudbal ili gitara. Onda je u glavi nešto kvrcnulo, skinuo sam rukavice i krenuo kući. Bio sam toliko nervozan da mi je trzalica u jednom trenutku skliznula iz ruke i kada sam pokušao da je dohvatim, gitarom sam zakačio čika Ivana i raskrvario ga… majka odmah rakiju, obloge… Kada je došao sebi, Ivan je samo prozborio: ‘boga ti, kakva energija, kakva strast’. Tako je počela moja muzička karijera", prisetio se Čolić, govoreći o trenutku kada je odlučio da nastavi muzičku karijeru, što je obeleženo i anegdotom o nesrećnom incidentu sa trzalicom tokom časa gitare.

Foto: fss

Fudbalske strasti, međutim, nisu izbledile. Čolić je, osim ljubavi prema Željezničaru, podelio i svoje simpatije prema Partizanu i Crvenoj zvezdi, ističući da nikada nije mogao da navija protiv svog matičnog kluba.

"Rođen sam na Grbavici i bilo je logično da prvo zavolim Željezničar. Pratio sam kao dete i onaj strašan tim Partizana koji je dogurao do finala Kupa šampiona 1966. godine. Izgubili su nesrećno od Reala sa 2:1. Podvizi Crvene zvezde u Bariju i Tokiju nekako su nas sve okrenuli ka Marakani, ali nikada nisam mogao da navijam protiv svog Željezničara. Drag mi je i Hajduk jer sam se družio sa Šurjakom i mnogim drugim igračima splitskog kluba. Naravno, ne propuštam nijednu utakmicu reprezentacije Srbije i Orlovima želim puno sreće protiv Austrije i u predstojećim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo."

Na kraju, Čolić je odgovorio na pitanje ko je bio popularniji tokom sedamdesetih godina, on ili Dragan Džajić.

"Definitivno Džajić. Fudbal je uvek bio mnogo popularniji od muzike", zaključio je Čola, razjasnivši ovu dilemu.