Na današnji dan: Rođen najveći "preletač" u istoriji večitih rivala!

Trebao je da bude Zvezdina zvezda, postao je legenda Partizana, današnji slavljenik je Milko Đurovski!

Odluka da dres jednog večitog rivala zamenite za drugog ravna je ludosti. Neko bi rekao da je to hrabrost, ali živeti i igrati u Beogradu sa znanjem da ste izdali armiju navijača... U najmanju ruku nije prijatno. Upravo zbog toga kroz osam decenija dugo rivalstvo Crvene zvezde i Partizana nismo imali previše "preletača". Bilo ih je, do sada - 31, zbog nekih transfera tresla se država, drugi su izazvali manje prašine, ali je sigurno da se takve izdaje nikada ne zaboravljaju. 

Postoje i oni transferi koji bole navijače jednog od dva kluba, oni koji su teže pali nego bilo koji pre ili posle. Baš takav je slučaj Milka Đurovskog, nekadašnjeg bisera Crvene zvezde, a kasnije vedete Partizana čiji rođendan danas slavimo. 

Navijači Crvene zvezde još uvek se sećaju leta 1986. godine i odluke Milka Đurovskog da napusti "Marakanu" i pojača tabor Partizana. Nikada to "delije" brzonogom ofanzivcu iz Tetova nisu oprostile, čak ni kada je priznao da se radilo o materijalnoj dobiti. Da budemo precizni - Crvena zvezda nije želela da mu da stan. Čitavu priču potvrdio je njegov stariji brat - Boško, tvrdeći da je Milko još veći navijač crveno-belih nego on, te da je u Partizan otišao iz čistog inata nakon sukoba sa upravom.

- Voleli smo mnogo Zvezdu! Obojica. Tako smo vaspitani. Milko i danas mnogo voli Zvezdu. To je istina! U Partizan je otišao iz inata. Samo zato što mu Zvezda nije dala stan. Ja sam dobio i on je hteo da budemo zajedno, blizu. Bio je malo nestrpljiv. I dobio bi sigurno stan, samo da se malo strpeo. Dali su mu reč. Posle utakmice sa Sarajevom, kad je ono Šajber poništio celo kolo, a Milko dao tri gola, bukvalno je bio opsedan od ljudi iz Partizana - pričao je u jednoj ispovesti Boško Đurovski.

I ne, nije Milko Đurovski bio luda glava samo na terenu. Bio je mnogo više od toga. Legenda kaže da je prvi igrač koji je nosio helanke ispod šortsa zbog hladnoće, iscepane farmerice on je doneo u Beograd, a o cigaretama i da ne govorimo... Sam je, u mnogo navrata pričao, da je najbolje igrao u periodu dok je pušio i pio. 

Foto: profimedia

- Moj deda Nikola pušio je ceo život. A živeo 92 godine! Jedina istina je da sam pušio i dok sam bio igrač. Pa šta? Jesam i to bez skrivanja. I drugi su znali da povuku dim, ali niko kao ja, pred trenerom. Bez problema sam pušio na stadionu, znajući da me svi posmatraju. Nije to imalo negativan uticaj na moje partije. Možda bi, da sam – prestao!? Svaki fudbaler mora da radi ono što mu prija. Sve dok igra dobro - pričao je svojevremeno Milko Đurovski. 

Životna priča počinje i pre rođenja budući da nije trebao da se preziva Đurovski. Potekao je iz srpske porodice, po ocu Stojanović, po majci Petrović, ali je usled naredbe komunističkog diktatora - Josipa Broza, prezime je moralo da bude promenjeno i dobijeno po nastarijem porodice - Đurđu Stojanoviću, Milkovom dedi. 

– Naše izvorno prezime po ocu bilo je Stojanović, a po majci Petrović. To prezime Stojanović nosio je moj deda Nikola. Kad su moji otišli u Makedoniju, onda su se dešavale neke stvari… Kako to da ti objasnim… Takvo je neko vreme bilo… Tito i njegovi saradnici vršili su pritisak na narod da se uzima prezime po nekom pretku i da se dodaje -ski na kraj, umesto -ić. Moj pradeda bio je Đura i onda su po njemu moji prihvatili prezime Đurovski – rekao Boško Đurovski. 

Crveno-beli dres obukao je sa 12 godina kada je iz rodnog Tetova došao u Beograd. Punih 11 godina nastupao je na "Marakani" pre nego što je odlučio da ode putem koji se ređe ide i zaigra za Partizan. Nakon četiri godine u crno-belom i jedne osvojene titule u bivšoj Jugoslaviji otišao je van granica države. Postao je legenda Groningema, a navijači zeleno-belih još uvek se klanjaju njegovom liku. 

Nastupao je još za Kambur, Olimpik, Železniar i na kraju 2006. godine Bežigrad, današnju Ljubljanu.