Spržili bi me bakljama! Stojković otkrio još neke jezive detalje iz Đenove! Dvojica su me krili pozadi!

Ko da zaboravi oktobar 2010. i dešavanja u Đenovi. Prekid utakmice kvalifikacija za EP Italija - Srbija u 7. minutu, skandal na tribinama i na kraju pobeda "azura" 3:0 za zelenim stolom.

Jedan od aktera te utakmice Vladimir Stojković ponovo se prisetio događanja iz Italije, posebno situacije u kojoj je nekoliko stotina navijača okružilo autobusa sa igračima i tražilo upravo njega, koji je nekoliko meseci pre toga.

- Znao sam da me sigurno čeka nešto, ali sam bio spreman, pripremao sam se, ideja je bila da budem godinu dana u Partizanu i da se prijateljski zahvalim i da sve bude u najboljem mogućem redu. Čak i Partizan na promociji nije tražio da okrećem šal "moja kuća", već samo Partizan, nikakve provokacije nije bilo do te famozne Đenove. Ljudi prepričavaju iz svog ugla, niko ne gleda realno priču što sam ja odreagovao. Odjednom sam osetio da se cela Srbija okrenula da misli da ću ja da prestanem da se bavim fudbalom, da sam se toliko uplašio nakon Đenove i da sam psihički frustiran, da imam mentalne probleme, da ću stati sa fudbalom. I moj jedini motiv što sam ono sa majicom uradio, jeste da se odužim za nepoštovanje prema meni i da im pokažem da se nisam uplašio. Ko hoće da vidi poruku, može da je vidi na pet različitih načina - počeo je priču Stojković. 

Nekadašnji čuvar mreže "orlova" kaže da je već ujutru tog dana osetio da se nešto sprema, neku čudnu energiju...

- Taj dan se meč igrao kasno. Imali smo doručak i slobodno da prošetamo po centru. Vidim da je došlo puno Srba i da se nešto čudno dešava, neka energija i pogledi. Bio sam cimer sa Markom Lomićem i on je stalno nešto uz mene i gledamo šta se dešava. Kad smo pretpostavili o čemu se radi, rekao sam mu da uspori, da ja idem pet metara ispred i da čuje šta pričaju kad prođu pored mene. Loma je načuo tri puta šta pričaju, da me vređaju i tako dalje. Ja onda odem u hotel i u jednom momentu kažemo sekretaru, on kaže "ma nije, veruj svom Boletu", kažem "ja sam ubeđen da je tako". U jednom momentu vidim hiljade navijača, ja na terasu, čuje se nešto "Stojkoviću, Stojkoviću..." i čujem šta se peva i sve mi bilo jasno.

Foto: Starsportphoto

Nerado se Stojković priseća tog dana, ali dok je živ pamtiće te trenutke.

- Tadašnji selektor Pižon je saopštio tim, ja sam video da igram, mi u autobus, u jednom momentu se čeka Bambi Tošić jer je zaboravio pasoš, inače bismo već krenuli. I kako smo čekali, dolazi njih 400-500, oko autobusa, počne da se ljulja autobus, ja refleksno odem pozadi, da se incident reši što pre, ali to je otišlo mnogo daleko, oni su prvo ubacili baklje, pa su ušli sa fantomkama, pa su išli na prepoznavanje od jednog do drugog, ja sam bio na zadnjem sedištu, dva igrača su bila ispred mene, da me malo sakriju "nije tu, otišao je kolima" i oni su se tako prepirali, uz sav onaj dim koji nije mogao da izađe. Ja sam 20 minuta bio u tom položaju, to je kao da radite izdržaj na rukama, sakriven iza zadnjeg sedišta u šaragama. Vi razmišljajte gde su možda pripiti i možda nadrogirani, šta je moglo da se desi. Verovatno me ne bi ubili, ali bih imao neke posledice i ožiljke po licu, od baklje ili bi se nešto desilo da se tada nisam sakrio - rekao je Stojković u emisiji Wish & Go.